Порекло становништва села Рождаце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Долина Рождачке Реке у горњем току дубока је и готово сва под шумом, која је према станцима Рождачке и Мале Реке умногоме проређена. Село је у оном делу долине, где су стране простране, мањег нагиба а шума проређена. Куће су по странама долине, неде даље а неке ближе реци; све су на окрајцима имања, а ближе шуми, те изгледа да је село у шуми.

Највећи висови по овој коси, која се од границе пружа према станцима Рожданске и Мале Реке. Сви су под шумом и то: Веља Глава и Здравчи Камен, испод којег настаје долина Рачовац, од које су са леве стране Спанички Камен и Равне Баре.

Рождачка Река јеправа планинска река, која при надоласку не наноси никакве штете кућама и имањима.

Воде.

Бунара у селу нема. Мештани користе воду за пиће са река и извора (кладенаца), од којих су познати: Лепа Вода, Зелениче, Врчва, Чорин Кладенац, Лазарев Кладенац, Пашиница, Благуне и др.

Зеље и шуме.

Њива има поглавитро на местима где су куће, а и ван кућа на местима званим: Ћелије, Рамна Падина, Остра Глава, Леска, Свињска Падина, Врчве, Балиново Кућиште, Зеленич, Језеро, Маковиште, Слупце, Катерски Рид, Маркова Тршевина, Средњи Рид, Репа и др.

Паше (утрине) има на местима званим: Пардина Ливада, Орнице, Пепелова Орница, Струја Орница, Криве Лазине, Јабуково и др. Остала им је од старих (од претка Дурука).

Шума око села носи ове називе: Приче, Веља Глава, Мртвица, Спанички Камен, Здравчи Камен, Големи Луг и др.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Мало је и у њему нема издвојених правих ма(ха)ла, већ само зачетака будућих мала. Тако, например, мештани кажу; идем у лепу Воду, у Рамну Падину и др, када пођу појединим кућама на тим местима, где има кућа, једна или две. До 1878. године ово село је са оближњим селом Станцем чинило једно село; Станце је било Доња а Рождаце Горња Мала.

У селу има око 27 кућа.

Старине у селу.

Са леве стране Рождачке Реке постоји Селиште, где је била кућа осниваоца овог села Грује Дурука. Ту су данас њиве и баште.

Постанак села и порекло становништва.

Ово је село заселио Груја Дурук, који се доселио из Масурице. Био је хајдук. Имао је два брата, од којих је један као хајдук погинуо а други се потурчио и остао у Прекодолцу (у Масурици), где су од њега били Дурањци. Груја се најпре доселио у Градњу, где се оженио. Рождаце је тада имало господара Турчина, од кога је Груја Дурук купи цело село (земљу) за 60 гроша и тамо се преслио. То је било пре, око 120 година. Од њега данас воде порекло сви становници села Рождаца, по чему је свакако село названо (рождаци – рођаци); само је њих неколико приведено – посињени или призећено. У почетку су живели у великој задрузи, која је била позната у целој Пољаници. Звали су се:

-Дуруци.

Груја је прадед старцу од 90 година (Станку Стевановићу). Потомци су му неки у четвртом а неки су досегли и седми степен сродства. До скоро се становници овог села нису узимали међу собом, јер су им старци „бранили“; тек прре 20 година био је први случај женидбе-удаје међу њима.

Прича се да је задруга бројала преко 70 укућана. Причају, када су их једном напали Арнаути, да се из куће дигло 12 пушака.Чували су по 800-1000 брава ситне стоке.

Данас преовлађују презимена по очевима и дедовима:

-Стошићи, Цветковићи, Ивановићи, Стаменковићи, Јовићи и др..

Сви славе Аранђеловдан и Никољдан. Неки, због сиромаштва, славе само једну славу.

Досељеници у селу су:

-Павловић (Јова) је из Големог Села (Доинци), доселио се као призетко.

-Мијајловић (Димитрије) је из Власа. Он је посињеник.

-Спасић (Димитрије) и;

-Аврамовић (Милан) су из Стрешка – оба се призетила.

Сеоска слава („крсте“) је у Бели Недељу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Рождаце (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Станце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је испод Рождаца, на станцима Мале и Рождачке Реке. Готово је све у долини, право долинско село ка и Рождаце већим делом. Горња Мала је на обема странама долине Мале Реке, а Доња Мала испод и више става, на обема странама долине Рождачке Реке. Земљиште је код кућа оголићено а шума је изван села.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са река и потока, као и са кладенаца, од којих је познат Мечи Деја. У долини Мале Реке има два извора „сланика“.

Земље и шуме.

Њива има око кућа и изван њих на местима: Кућиште, Велаковица, Опаљена Глава, Ћелије, Оскоруша, Мало Приче, Китице, Кашкало, Заћиров Кладенац, Караџин Крст, Црна Бара, Бунушка Њива, Корита, Гарваник, Рилов Дол, Коласта Орница, Соњи Миљак, Попова Долина, Козји Брег и др. Поред њива на овим местима има паше и шуме.

Шуме има углавном на местима званим: Големо Приче, Гарваново Приче, Мечо Приче, Мало Приче и др. Сва је та шума заједничка, преци су их је купили од господара.

Заједничке паше има на местима: Базова Падина, Јагодњак и Мечи Деја.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено у две мале, Горњу и Доњу. Куће су у њима међусобно удаљене, како где; 30-40, 70-80 корака (близу пута са леве стране Реке) или више.

У Горњој Мали су: Зајци, Томинци, Цвејинци, Дошљаци, Олелици и Николчаци.

У Доњој Мали су: Цвејинци, Томицни, Зајци и Калаверци.

У селу има 36 кућа.

Порекло становништва.

-Цвејинци, Аранђеловдан, су најстарија породица у селу. Њихов предак Цвеја дошао је од Малог Косова. Од два брата један је (Миљко) остао у Станцу док је други (Милисав) прешао у Власе, где од њега воде порекло Чарапинци.

-Томинци, Никољдан, су стара породица, којој се не зна порекло, те неки кажу да су старинци. Од њих су Ђуракови у Власу, који се прешли из Станца.

-Николчаци су из Рупја („Рупник“ у Грделичкој Клисури), одакле им се доселио предак Стојица, који је био свештеник у Градњи. Он је нестао – на зна се како. Један од његових потомака населио се у Драгобужду, где је био момак код Арнаута. Он се оженио из Рождаца, па се потом населио у Станцу. Од њега су Николчаци. Не каже се коју славу славе.

-Зајци, Аранђеловдан, су из Власа, од истоимене породице, стари су им се доселили пре 120 година.

-Олелици су из Дреновца, одкуда им се доселио предак пре 100 година. Не каже се коју славу славе.

-Дошљаци (Марковићи и Стојановићи), Никољдан, су из Десивојца, из Падине – махале тог села. Доселили су се пре 70-80 година и најпре су били чивчије код господара – Турчина - у селу.

-Калаверци, Никољдан, су из Власа од Баба-Иванинске породице. Доселио им се дед пре 70 година.

Сеоска слава је у Белу Недељу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва, село Станце (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Добрејанце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са обе стране Ветернице, већи део је на левој док су на десној страни реке само две куће. Део села на левој страни Ветернице поглавито је са обе стране Самобучке Долине. Око и мања, где су куће, годово свуда је шума, те и село изгледа као да је у шуми.

Воде.

Мештани користе воду за пиће поглавито са извора, од којих су познати: Барјамов Кладенац, Зећиров Кладенац, Нурин Кладенац, Ибишов Кладенац и др.

Зеље и шуме.

Главни део имања – њиве, забрани и ливаде – становника овога села јесте по коси, која се од граничног венца пружа између Мале Реке, Ветернице и потока Репушнице. Та се коса у том делу зове Добрејански Рид а према граници има назив Церови Рид, Јабуково, Јејак и Лазарев Кладенац. Поједина места где су њиве, ливаде и забрани имају називе: Црномен, Барица, Сама Бука, Бајрин Рид, Сами Ора, Турски Дол, Воћњак и др.

Пурина Падина је била утрина, коју је сада држава присвојила.

Тип села.

Село је разбијеног типа, као и сва нова села. У њему нема мала, јер је скоријег постанка - после 1878. године.

У селу има двадесет две куће. Данас се сматра као мала-засеок Дреновца.

Старине у селу.

У овом селу нема старих селишта. Има три старе цркве, од којих су остале само дуварине. Поред једне су одржава сабор на Горешњак.

Постанак села и порекло становништва.

Када је ово село први пут засновано, није познато. До 1878. године у њему су живели Арнаути, а пре ових Срби. Арнаути су се заселили у Добрејанцу пре 100-120 година, када су се настањивали и по осталој Пољаници и околним областима. Од српских породица, које су живеле у Добрејанцу пре Арнаута, сада се знају само два рода; то су били Дабарци и Кованџици, а поред њих у селу је живео и неки Грк са породицом. Судећи по старинама (црквама) и имену села, изгледа, да су ово село основали Срби, који су у њему живели пре Арнаута, па се доцније село само обнављало. Поменуто је како су  се прво Арнаути населили у Добрејевцу. Срби, који су до тада у њему живели, морали су побећи. Зна се само да су Дабарци отишли  у Врање, Кованџици (Ристини) у оближње село Смиловић док се онај Грк потурчио и остао у селу, али су га Арнаути и после тога звали Грком. Арнаути нису били истог порекла. Било их је 4 фиса. Једни су били из Десивојца (браћа Зећир и Ибиш), једни из Глогова и били Мољаци а неке су звали Гашњани а друге Краснићани; последњи су били Малисије („Малосијани“) и неки од њих су славили Никољдан. Прича се како се неки од тих Арнаута при доласку дотерали шарене свиње, каквих до тада није било у Пољаници.

Ово село 1861. године помиње Хан као Dobrjanze – на левој обали Ветеренице, као велико и веома раштркано албанско село. До 1878. године у њему је било 16 арбанашких кућа да би се, за време ослобађања 1878. године, Арнаути иселили из Добрејанца и село је поново насељено Србима.

-Аћимовићи, Аранђеловдан, су из села Островице у Виногошу.

-Стевановићи, Никољдан,  су из Дреновца од породице Петроваца или Призеткових.

-Павловићи, Аранђеловдан, су из Дреновца од Пуношевчана.

-Антићи или Ћурковчани, Св. Ђорђе, су из Секирја.

-Стевановић (Диса), Аранђеловдан, је из Драговице.

-Стевановић (Пејко), Никољдан, је из Ушевца од крештинске породице.

-Ристићи (Цветко), Аранђеловдан, су из Леснице у Пчињи.

-Стојковићи (Анте), Аранђеловдан, су из Белановца.

-Ђорђијинци, Аранђеловдан, су из Ушевца од илијинске породице.

-Шопци, Никољдан, су из Секирја.

-Гузевин (Станко), Аранђеловдан, је из Дреновца.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Добрејанце (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мијаковце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

По положају и типу ово село је готово исто са селима Крушевом Главом и Стрешком. Оно је са десне стране Мијаковачке Реке по заравњеној страни њене долине, где су њиве и ливаде. Куће су по окрајцима имања, недалеко од путева, који кроз село пролазе. Све су далеко од реке, те им она при надоласку не наноси никакву штету, ни кућама ни имањима, којих има у близини, нарочито ливада и башти.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су познатији: Кладенац у Ливадама, у Оскоруши, на Риду, у Селу, у Рупи, Кладенац „киде врбу“, у Селимишту, у Јабучини, у „Мало Јасиче“, Курварић и др. Ти кладенци не пресушују.

Са северне стране село је заклоњено венцем Лисца, који се пружа између Мијаковачке и Тумбанске Реке, Ипак, у њему је хладније у односу на део Големог Села, који је испод Мијаковца. Први снег, који падне у Пољаници, захвата ово село, као и оближња села Крушеву Глави и Стрешак, бар недељу дана раније у односу на остала села. Највише дувају ветрови у селу; југ,који – кажу - и овце „обаља“ и исток, који дуве („тера“) низ долину.

Земље и шуме.

Њиве су око кућа а и даље на местима званим: Горњи Рид, Росуља, Јасеиче, Селиште, Прека Њива, Лешанска Њива, Аљави Кум, Ђурка, Кованџиска Њива, Глувача, Совје, Китице, Оскоруша, Макови, Љутеж, Огорелица, Турска Орница, Кључ, Габар, Папратљивица, Копотине, Кошариште и др. На овим местима, осим њива има и ливада.

Паше за стоку мештани имају довољно. Остала им је од предака и већи део ње су поделили, као: Полом, Преке Лавине, Полежак, Кошариште, Чашку и Мили Лом. Заједничка паша је на местима: Зарбине, Жежница, Мртвица, Широки Пут и Ређан Пут. На тим местима имају и заједничкку шуму.

Шуме има довољано око села и у непоредној близини кућа, тако да су њиве и ливаде ван села само местимично док је остало земљиште под шумом, нарочито у долини Мијаковачке Реке и долине њених притока. Осим тога шуме има и на местима: Берински Камен, Горнов До, Орничка, Росуља, Каменита Чука, Голени Чукар, Тодора и др. Највише је благунове, церове и горунове а мање букове, кунове, јасикове и грабове шуме.

Тип села.

И ово село је на почетку било збијеног типа. Првих пет кућа било је на месту, за које мештани веле „село киде ораси“. Оно је на левој страни долине Јасичета, чији поток утиче у Мијаковачку Реку са десне стране. Ту је и најбољи кладенац у селу. Одатле су се становници премстили на данашња места; где је ко направио „баштину“, ту се иселио; само је један остао у „селу“, где и данас живи.

Данас је село разбијеног типа, мало је у њему правих махала, мада се може издвојити Лешчанска Мала и испод ње Ливадска, док се они чије су куће поред реке зову се Рекари. Главни пут иде горњом ивицом села и неке су куће поред тог пута. У селу нема група кућа, јер су се многи издељени задругари иселили у оближња, бивша арнаутска, села.

У селу има 20 кућа.

Колибе и трла.

Ван кућа има око 10 трла са по једном колибом а на местима званим: Кључ, Селиште, Турска Орница, Габар и др. Удаљена суод кућа од пола сата до једна сат хода.

Старине у селу.

На местима званим Лазине, Чукар и Габар мештани причају да су тамо „стара гробја“, која сматрају, да су била „латинска“. Данас нема особитох остатака, места су обрасла у шибље или траву, само се види побијен „дивји“ камен.

Са десне стране Мијаковачке Реке, испод Мијаковачке шуме, постоји Селиште; ту су сада њиве, по којима се ископавају оруђа и налазе „коњска железа“.

На месту Селимишту налазили су „кантаре“, раонике, српове и др, што је остало од становника пре данашњих. На месту Полому налази се Дувариште, слогове, стара гумна, ћерамидине и др. И то мсто је урасло у шибље.

Порекло становништва.

-Црцинци, Аранђеловдан, су најстарија породица у селу, чији је предак – чукундед – Стојко први населио у Мијаковцу, где је тада био „све сам шиб“ – шума. Он се доселио из села Кацапуна у Виногошу. Код њих се посинио Диса из Тумбе – од породице Шарковаца, од кога данас воде порекло:

-Ристинци (Шарковци), славе Аранђеловдан.

-Петровићи или Дупљанци, Аранђеловдан, чији се предак Петар доселио из Стрешка – породица Ранутовци, на позив Црцинаца. Мајка им је била из Дубљана, те их због тога зову Дупљанци.

-Јовановићи (Речперци или Десивојци), Никољдан, су из села Десивојца. Њиховог претка Јову позвали су Црцинци и Петровићи.

-Лазаревићи или Калуђерчани, Аранђеловдан, су пореклом из Калуђерца – Клисура, одакле им је предак Неша побегао са породицом од Арнаута.

-Доганци су из Крушев Главе од породице Бошковића, одакле им је дошао прадед (човеку од 60 година). Жена му је била из доганске породице у Големом Селу, те их зову Доганицма. Не каже се коју славу славе.

-Гмитровци или Рдовчани, Никољдан, су из Рдова у Виногошу, одакле им се доселио предак Гмитар пре 100 година.

Сеоска слава је Лазаревдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Мијаковце (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Трстена, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Долина Трстенске Реке у средњем току сва је готово под густом шумом. Само по левој страни долине, као и поред реке, где су проширења, има чешће њива и ливада. Иначе већи део Трстенске Реке у средњем току права је клисура, те је и познат као Клисура. Клисура је од Калине Долине, чији поток са леве стране утиче у Трстенску Реку па до Јабуковске Долине, чији је поток десна притока Трстенске Реке. Долина је уска, дубока, река се од шуме једва види.

Од Јабукове Долине се унеколико проширује, по левој страни, која је позната под именом Бела Вода, има њива и ливада, као и поред реке. Од тог проширења, поново уз реку, настаје клисурасти део долине, иза којег се опет јавља проширење, где има њива и ливада, а у турско доба ту су Арнаути имали своју џамију.

Од тог проширења, где је била џамија, па сав слив долине Трстенске реке до развођа, којим иде српско-турска граница, звао се  Новаковце, како га и данас зову старији људи; иначе се зове Трстена.

У том дели Трстенске Реке, у изворишту исте, где је било Новаковце, налази се данашње село Трстена. Куће су на левој страни Трстенске Реке, по косама и њиховим странама а између долина потока Копиљачког и Црнокаменског, као и на десној страни овог другог потока и Трстенске Реке, горе по риду. По обема долинама Трстенске Реке кућа има до проширења долине, где је у турско доба била џамија. Одатле долина Трстенске Реке припада селу Драгобужду.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, којих има поред сваке куће а познати су: Мандрдино Кладенче у Маљоковој Ливади и Суви Кладенац.

Земље и шуме.

Њива и паше има на местима око кућа, јер су сви населили на имању, које су купили. Остало земљиште је под шумом и ливадама. Ова су места где има њива, ливада и паше: Штумељ, Рамни Деја, Јазбине, Јусуова Долина, Павлова Њива, Ђорђијина Вратница, Црни Камен, Мечевица, Орлова Чука, Пардина Ливада, Селиште, Поног, Растољица и др.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Нема нарочитих мала, већ се сами по себи издвајају поједини делови села, који се налазе по косама и косаницама са обе стране Трстенске Реке, где су њиве сеоске. Куће су по тим косама по две-три у групи, једна од друге удаљене највише 30-40 корака, као куће на косаници између Копиљачког и Црнокамнскога Потока, испод данашње српско-турске границе. Таквих групица кућа има и по осталим деловима села и оне су међусобно удаљене 250-450 корака, где их раставља каква косаница или долиница.

У кућама, које су у групи, обично живе становници различитог порекла, јер су се ту настанили због имања, које су купили заједнички или сваки за себе, а имања су била једна до другог.

У селу има 45 кућа.

Старине у селу.

На месту, где је данашње гробље, било је старо српско гробље, које су Арнаути звали „каурско гробје“. На њему нема никаквих особити трагова, вири само из земље шиљасто камење, које је урасло у траву.

Постоји предање, да је на месту данашњег села Трстена (српска не она арнаутска) раније постојало село Новаковце. Поменуто старо гробље јамачно је из времена, када је ово село постојало.

Са десне стране Трстенске Реке у њеном изворишту постоји место Самоков, где су данас ливаде и шума. Ту је веле био самоков, а старац Илија Ђураков прича о „вадама“,којих ту има и којима је вода са самоков спровођена.

Кроз село је водио стари пут, који су Арнаути звали „каурски пут“. Пролазио је поред Самокова. Данас је ту густа букова шума.

Постанак села и порекло становништва.

Први постанак насеља на месту данашње Трстене губи се у ранијој прошлости. Пре данашње Трстене постојало је село Новаковце, о коме се зна врло мало. Кажу да је у њему живео ковач Новко, по коме је село добило име. Зна се да је постојало село Трстена али на месту, где је данас арнаутско село Трстена у Турској, у изворишту Десивојачке Реке. Тада је Трстена била насељана Србима, као и сва остала села у околини, која су данас насељена Арнаутима. Постоји предање, да је само из Трстене онда излазило 70 девојака и да од њих „по лепа чељад немало“. Како је Новаковце расељено, не зна се. Пре самог доласка Арнаута, у Трстени су живели Срби, на које се свакако односи предање, а Новаковце, док га нису отели Арнаути, било је у саставу села Власа. Арнаути, пошто су заусели Трстену и остала блиска села, почели су насилно присвајати земљу у Новаковцу. Заузевши Новаковце, они су проширили Трстену у слив Ветернице. Неки Арнаути у Трстени били су пореклом Отњани, а поједине породице су се звале: Цукинска, Азироса, Љуљинска и др. После 1878. године сву су Арнаути избегли из Трстене, која је потом насељена Србима.

Данашњи становници у Трстени пореклом су углавном из Пчиње и из неких села Пољанице.

-Пепеларци, Никољдан, су из Бутрења у Врањској Пчињи а старином су из села Степанца.

-Алаџаковци* су из Власа.

-Ђоргазовци* или Павловићи су из Власа.

-Стошићи, Никољдан, су из Сеоца у Врањској Пчињи.

-Попадици или Соскинци, Никољдан, су из Ваганца у Пчињи.

-Вељановци (Стојан Митровић), Никољдан, су из Ваганца.

-Стаменковић (Таса), Никољдан, је из Ваганца, призетио се у Вељановце.

-Величковић (Ђорђе), по старом презимену Јовинци а зову их и Сејачани, Никољдан, су из Сеоца.

-Гмитровић* (Јаћим), Митровдан,  је из села Јабланица – близу Вагана и Врањској Пчињи.

-Јосифовић (Мита), Аранђеловдан и Никољдан, је из Магленда и Врањској Пчињи.

-Стошић (Златко), Аранђеловдан, је из Магленца одакле је дошао Стоша Вукоња. По њему су названи Стошићи.

-Цветковић (Никола), Ђурђиц, је из Богдановца код Билаче.

-Јовановић (Младен), Никољдан, је из Сеоца.

-Стоилковић (Алекса), Аранђеловдан, је из Жбевца.

-Дунђерин (Стеван), Аранђеловдан, је из Сеоца или Магленца и Врањској Пчињи.

-Додићи (Кона и Вељко), Аранђеловдан, су из Доњег Нередовца – Пчињески срез.

-Пешић (Арса), Никољдан, је из Буштрења,

-Јовић *(Стоилко) је из Власа од Баба-Иванинске породице.

-Десивојачки* (Никола) је из Власа.

-Дисић *(Мика) је из Власа од Алаџаковске породице.

-Стојковић* (Стојан) је из Власа од Алаџаковске породице.

-Стошић* (Милисав) је из Власа.

-Стојановић* (Стоилко) је из Равне Реке у Виногошу.

-Милисављевић* (Васа) је из Власа од Алаџаковске породице.

-Илић* (Мане) је из Власа из Ђоргазовске породице.

-Стевановићи* (Арса и Ђорђе) су из Пчиње.

-Дисић* (Маринко) је из Власа.

-Алексић* (Трајко) је из Сеоца.

-Јањић* (Манасије) је из Буштрења.

-Самарџиски* (Алекса) је из Сеоца.

-Поповић* (Алекса) је из Ваганца.

-Стојановићи* су из Магленца у Врањској Пчињи.

*Не каже се коју славу славе, мада се то може, по пореклу, лако утврдити.

Сви се становници населили на купљено имање. Неки од њих су имање купили од државе.

Сеоска слава је Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Трстена (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Гагинце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је по коси између Ветернице и Липовачке Реке и то према Ветерници. Косом води насип. По површини њеној је проређена шума а стране су јој испресецане дубоким долинама, које су под шумом. Куће има по темену косе ближе насипу, као и по косаницама и странама долина, које се према Ветерници пружају. Има кућа са леве стране Гагинске Реке, под једном чуком, на падини а према Големим Лукама, које су поред Ветернице.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, којих има близу сваке куће. Познати су кладенци: Леска, Суљина Чешма, Кочине и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и браници су на местима где су куће, а све скупа – посед сваког – и данас носи носи назив оног Арнаутина, на чијем су се имању поједини становници насељавали, као: Демово, Јакупово и друга њима слична имена. Других назива нема по овим селима. Остало земљиште је под шумом.

Тип села.

Село је разбијеног типа, као и сва остала клисурска села. У њему нема мала, јер је скоријег постанка, те се нису ни могле развити.

У селу има 35 кућа.

Старине у селу.

У селу је постојало Старо Гробље, близу данашњег насипа, који води косом, на којој је село. Веле да је било српско. На њему данас нема никаквих трагова, те се и не познаје – да је ту некада било гробље. Уништили су га Арнаути.

На десној страни долине Липовачке Реке, где су ливаде (ливада Миленкова), постоји Селиште.

У Селишту и сада има старог воћа (крушака). Кажу да је заостало од Срба, који су овде живели пре доласка Арнаута.

Постанак села и порекло становништва.

О првоме постанку овога села дана се не зна ништа. Пре Арнаута, који су у њему живели до 1878. године, били су Срби. Да ли су ту Срби основали ово село или је оно постојали и раније – није познато. Доласком Арнаута и Гагинце, Срби су се из села раселили. Данас се зна само за јеедну српску породицу, која се онда из Гагинца одселила у Моштаницу, где и данас живи.То су Гагини (Алекса и Риста Гага), названи по селу, одакле су се доселили. Куда су се одселиле остале породице, не зна се. Неки од Арнаута у Гагинцу били су Отњани (Хоти) као и Бештици. Најпре је била једна кућа на Јусенову Риду, па се после намножоли и захватили Гагинце и Бештицу. За врем е особађања 1878. године сви су Арнаути напустили село, које потом поново насељено Србима.

-Антини или Рамчини, Аранђеловдан, су дошли из Урманице. Они су од Маринковића.

Из Урманице су и:

-Пешићи - Аранђеловдан;

-Стојковићи – Аранђеловдан;

-Илијић (Јања) – Аранђеловдан:

-Јовићи (Илија) – Никољдан;

-Стаменковићи (Станко, Сава и Миленко). Не каже се коју славу славе.

Из Големог Села су:

-Стошићи – Аранђеловдан;

-Ивановић (Стојадин) – Аранђеловдан;

-Милошевић (Стојко и Младен) – Аранђеловдан;

Из Стрешка су:

-Стоилковић (Димитрије) – Јовањдан;

-Димитријевић (Стојан) – Јовањдан;

-Станковић (Дима) – Аранђеловдан;

-Пешић (Тривун) – Аранђеловдан;

-Станковић (Стоилко), Никољдан, је из Власа;

-Пешини (Љуба, Вуча и Здравко), Аранђеловдан, су из Ушевца;

-Ђорђевићи (Милоша и Јања), Св.Ђорђе, су из Тумбе;

-Станковићи (Стојан и Стоилко), Св. Петка, су из Крушеве Главе;

-Илијин (Стојан), Аранђеловдан,  је најновији досељеник, дошао из Градње.

Сеоска слава је Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Гагинце (Лесковац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Крушева Глава, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Крушево-главске Реке. Долине изворних кракова ове реке су плитке а све је земљиште је у њеном изворишту као зараван, по којима су куће распоређене појединачно или у групама. Око њих су имања, поглавито њиве и ливаде. Горња Мала је по пространом изворишту Крушево-главске Реке, изнад Селишта, где је Ливађе. Доња Мала је испод ње, углавном са десне стране Крушево-главске Реке,одвојена од Горње мале Селиштем, где је и заветина. Здравковска Мала је по страни долине Дулана испод Доње Мале, са десне стране Груше-главске Реке, ближе риду, по косаницама или падинама.

Куће су ван домашаја реке и потока, тако да при надоласку не наносе штете њивама и баштама поред потока и реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора али и са реке и потока. Бунара у селу нема. Познатији су извори: Извор, Смрдан, Пиљот. Змијевче, Вирови, Кладенац у Церју, у Ливађу, у Липи, у Средореку (два), у Раљку, у Дулану, Студени Кладенац и др. За један извор у Ливађу кажу да је у њему вода „тешка“ и кисела им.

Земље и шуме.

Њива има око кућа, као и изван њих а на местима, званим: Радоња, Јованова Падина, Јеверина, Селиште, Ливађе, Раљак, Липа, Средњи Рид, Сове, Церје, Ћерамиднице, Малићеви Ораси, Средорек, Прека Њива, Пиљот, Голишина, Крушева Глава (њиве), Заједница, Старо Бачевиште, Превалац, Турске Њиве, Врла Међа, Побијено Камење, Цер, Сливче, Гарван, Вирови, Белешка, Крсје, Цинцарин, Стража и др. По неким од тих места има ливада а местимично шуме и паше.

Сеоске испаше има не местима: Зарбина, Цубало, Голо Брдо и др.

Сеоске шуме има на местима: Голишини, Бабином Гробу, Игришту, Бабиној Глави, Ђарђаку, Папратљивици, Вировима, Кучавици, Мртвици, Јанкином Кладенцу и др.

Сва је шума и паша овог села остала становницима од предака. Овде није било Турака господара за разлику од околних села.

Тип села.

И ово село је у почетку било збијеног типа. Куће су биле на окупу, на данашњем Селишту. Било је, веле, најпре само 4 куће. Одатле су се становници пре 80-90 година преместили на данашња места, где су им биле колибе. Данас је село разбијеног типа, подељено на мале: Горњу, Здравковску и Доњу Малу. Здравсковска Мала се сматра да припада Доњој Мали.

У Горњој Мали живе ове породице: Бошковци, Миленковци, Баба-Стојини и Кесманци.

У Здравској Мали су Здравковци и Ивчинци – једна породица.

У Доњој Мали су: Стајинци (исти са Баба-Стојинцима), Кесерци, Кесманци и Павуновци (исти са Здравковцима).

У селу има 55 кућа.

Старине у селу.

На месту где је заветина (на Велику Богородицу) постоји Црквиште. Прича се да је ту била црква, од које се данас ништа не познаје.

На десној страни долине постоји „Латинско Гробје“, од којега данас нема никаквог трага.

У Селу постоји Селиште, где је село било некада. Ту су данас њиве и ливаде, на том месту ископавају се железурине, ћерамиде, сечива, секире, мотике, стари новац и др.

Постанак села и порекло становништва.

Ово је једно од старијих села у Пољаници. Прича се да је у њему живео неки Богати Јован када је Кукавица била „дерван“,  и преко које је водио познати пут, који је од Лесковца водио у Врање развођем Ветернице и Мораве. Богати Јован је био чувен својим богатством. Прича се да је нападао Турке, те да су га једном напале „катане“, поубијали му синове и снаје и када су му кућу разбили, нашли су у њој 70 заплењених седала. Од њега данас нема потомака. Кажу да је тај Јован призетио Кесмана Гмитра из Градње, који је дошао из задруге од 60 укућана, од кога данас воде порекло:

-Кесманци, који славе Аранђеловдан.

-Миленковци (старо име Савини), Св. Петка, су најстарији род у селу. Пореклом су из села Кунова у Морави. Прича се да је у почетку сва земља овога села била њихова. Онда је, кажу, било и спахије у селу. Они су једном бежали у Стражу (Лисац) и Кукавицу, где су били збегови.

-Баба-Стојини (Стајинци), Никољдан, су стара породица. Имају кумове у Бачевишту

-Кесарци, Аранђеловдан, су такође стара породица, досељена из оближњег села Стрешка.

-Здравковци (Ивчинци и Павуновци), Аранђеловдан, су пореклом из Коћуре (Врањска Пчиња).

-Бошковци су из Црвене Јабуке, одакле им се дослио предак, деда Јован, пре 100 година. Отуда је побегао. Најпре је дошао у Тумбу, па у Мијаковце и одатле у Крушеву Главу. Када су они дошли, сва је земља била миленковска; осим Миленковаца затекли су у данашњем Селишту  Здравковце, Кесманце и Баба-Стојинце. Не каже се коју славу славе.

Нових досељеника у Крушевој Глави није било. Село је расло искључиво прираштајем. Зна се, да се око 20 кућа иселило из овог села. Од Миленковаца се један раније иселио у „јагодинско“, где и данас има тамо његових потомака. Из породице Баба-Стојини одселиле су се 3-4 кућа а има одсељеника и из осталих породица, нарочито по бившим арнаутским селима, Гагинцу и др.

Сеоска слава – заветина – је на велику Богородицу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Крушева Глава (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Драгобужде, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Главни део овога села је по Драгобушкоме Риду, који је између Трстенске и Сенске Реке. Куће си по Риду са обе стране пута, који њиме води, као и његовим странама, где је долина Бела Вода и др. Има кућа а са десне стране Трстенске Реке на месту званом Криви Деја.

Земљиште је брдско, али је очувано; или је под шумом или су по њему њиве и ливаде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са калденаца од којих су познати: Анђелинков Кладенац, Ветрењача и др.

Земље и шуме.

Њиве су поглавито око кућа а на местима званим: Бела Вода, Криви Деја, Калина Долина, Јабука, Слива, Расољица, Марково Клиште, Дрење, Леска, Жути Камен, Зећирова Долина, Габрике, Густа Трница и др. На тим местима има ливада, паша и шуме.

Шуме има и на местима званим: Шиндерски Деја, Китке, Дренова Глава, Зећирово, Маљоково, Веселово, Шабаново и др. Гора је поглавито церова и благунова, док је рождачка (Рождаце) поглавито благун, а влашки (Власе) цер, а то је због тога што је место такво.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Мала нема, јер је село скоријег постанка и нису се могле развити. Куће су удаљене једне од друге, али су махом распоређене по групама, које чине куће издељених задругара а и различитих досељеника што се дешава само у новим селима.

У селу има око 20 кућа. Оно се данас сматра као ма(ха)ла села Власа.

Старине у селу.

У Драгобужду нема селишта. Има остатака од арнаутског гробља.

Једно брдо у атару овог села зове се Кула. Тако су га и Арнаути звали, али се не зна да ли је ту некада некада била каква кула.

Постанак села и порекло становништва.

Ништа се не зна о првоме постанку овога села. Јамачно је оно најпре било српско село, јер се у селу Градњи прича, како је поп Гмитар из пороедице Шикопараца (предак данашњим Шикопарцима) имао синнђелију поред осталих села (Добрејанца, Големог Села, Власа, Рожданаца и Станца) и на Драгобужде, које је онда могло бити само српско село. До 1878. године у њему су живели Арнаути, а пре њих држали су га становници оближњег села Власа. Ови су имали своје колибе и трла у Драгобужду, где им је стока обитавала. Доцније, пре око 100-120 година, њих рсатерују Арнаути из оближњега села Равнога Дела и Орулице. Ове је, кажу, позвао господар села Власа, да би уз њихову помоћ, притеснио Влашане, који му нису били одани. Они су у Драгобужду почели најпре стоку чувати, ту су бачевали а потом се стално настанили, заузевши од мештана Власа и сву земљу драгобушку. Неки од њих су били Маљоци, неке су звали Свето Николци, а позната су и ова презимена: Меметовци, Аџинци, Рустемовци, Ишљамовци, Реџинци и др. Неки су били истог фиса са Арнаутима у Добрејанцу а свима је била старина из Равнога Дела и Орулице. До 1878. године у Драгобужду је било око 35 арнаутских кућа.

После 1878. године сву Арнаути су побегли из Драгобужда да би потом било насељено Србима, којих је највише из села Власа а има их и из оближњих области:

-Стевановић (Јова), Никољдан, је од Ђуракових у Власу.

-Милисављевић (Стајко), Аранђеловдан, са синовима Миком и Јованом је дошао из Власа од Алаџокаваца.

-Ђорђевић (Ивко – „Циганин“), Св. Ђорђе је са синовима (Ивковићи) су из Гњилана.

-Стајковићи (Јова, Јанча и Станоје), Никољдан и Илиндан, су из Власа од Ђоргазових.

-Маринковић (Станко), Никољдан и Илиндан, су из Власа од Ђоргазових.

-Дисин (Станко), Аранђеловдан, је из Власа од Десивојских.

Станојковић (Сава), Аранђеловдан, је из Власа од Баба-Иванинске фамилије.

-Стоилковићи или Марчини (Станко и Стојан), Аранђеловданм су из Власа од рода Картавелци.

-Јовин (Стеван), Никољдан, је из Власа од рода Ђуракови.

-Станковић (Стеван), Никољдан, су из Власа од Алаџокаваца.

-Маринковић (Гаврил), Никољдан и Илиндан, је из Власа од Ђоргазових.

-Видошљев (Станко), Аранђеловдан,  је из Власа од рода Десивојци.

-Стојковић (Ђорђија и син му Јован), Аранђеловдан, су из Власа од Десивојаца.

-Трајковић *(Крста) је из Пчиње.

-Здравкин или Јовин (Стеван), Никољдан, је из Власа од Алаџаковаца.

-Рашин* (Стаменко) је из Власа а старином из Равне Реке.

*Не каже се коју славу славе.

Соска слава је у Белу Недељу (трећи дан Тројица)

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Драгобужде (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Стрешак, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту потока Станчића и то са леве стране Ђуршине Долине од које настаје поток Станчић, лева приточица Крушево-главске Реке. Та је долина дубока, са леве стране од ње има дубица. Куће су по једној заклоњеној заравни, око некадашњег Селишта, у близини сеоских путева. Куће Горње Мале су на местима званим: Стејине Њиве, Цивин Рид, Прекладе, Јанчине Буке и др. Доња Мала је испод Горње и по Лугу, који се сматра као засебна мала. Куће Илијинаца или Цонинаца су испод Влашке Крушке.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су познати: Змијевац, Влашки Кладенац, Средорек, Гаџура, Бана Ливада, Тупан, Богдановце, Студени Кладенац и др. Бунара у овом селу нема.

У овом селу је хладније у односу на околна села, јер је изложено ветровима („ветровито место“). Југ и север најчешће дувају.

Земље и шуме.

Њиве мештани имају око кућа, као и даље од њих, на местима званима: Луг, Ложиште, Јазвина, Бина Ливада, Средорек, Тупан, Падина, Богдановце, Божићева Бара, Шарени Камен, Влајков Брег, Деја, Лисац, Рупје и др.

Паше и шуме мештани имају на местима званима: Накова Шума, Рудиње, Лисачко Рамниште, Рамњак, Мечја Чука, Големи Зановет, Корутина, Горње Трле, Чука, Жежница, Коштељивица и др.

Највише паше има по Лисцу, који је сав стрешачки и подељен је међу мештанима. Само је Чука сеоска.

Тип села.

И ово село је у почетку било збијеног типа. Куће су биле на данашњем Селишту, где су „биле оливе, баче, бија и спаија“. Када је било око 12-13 кућа, а то је било пре 90 до 100 година мештани су избегли „по крајеви“, где су им данас куће. Због тога је село данас разбијеног типа, подељено на Горњи у Доњу Малу, које су самим својим положајем издвојене. Између њих су њиве и ливаде, све скупа удаљљене око 80 корака. Луг је издвојен од Доње Мале њивама, далеко око 500 корака.

Куће у малама су међусобно удаљене, како где; 90-150, негде 150-250 или више корака. Има и група кућа.

У селу има 42 куће док је пре 60-70 година било око 25 кућа.

У селу постоји покоја омања задруга са око 15 укућана у њој. Тако Милисав Стојановић из породице Продановаца живи у задрузи са братом и синовцима умрлог брата – свега 15 укућана

Старине у селу.

У сели постоји Црквиште, које је у Лугу више куће Ристе Пауновића. На том месту се ископавају цигле.

Изнад села Стрешка, као и изнад Крушеве Главе, постоје вртачаста удубљења, које становници зову Рупе или Врточине а за неке кажу Рупје. Постоји предање да се ту вадило злато и сребро и да је ту био рупник (мајдан). Због тога сеу е и Стречани звали „рупници“.

Са леве стране Стејиних Њива, близу места где се држи заветина, постоји Селиште. Ту су данас њиве и ливаде а близу је и Стојин Кладенац. То Селиште је најпре било село (матица) данашњег села, одакле су се мештани раселили на имања, где су има данас куће.

Постанак села и порекло становништва.

Становници овог села као и осталих у Пољаници причају да је Стрешак најстарије село у овој области и Костомлатица у Виногошу. Да је старо потврђује се и томе, што данас има породица у селу, за чије се порекло не зна, те се сматрају за старинце. Па и за оне за које се прича да су досељене – не зна се порекло То су:

-Кесерци, славе Никољдан а неки Аранђеловдан. Они су од свих најстарији – „затечени“ у селу. Зову се:

-Гмитровци, Станојци.

Старе породице су:

-Продановци, Аранђеловдан, су пореклом из Горње Мораве, из села Продановаца. Тамо их је живело у задрузи од 70 укућана. Кад је у село ударила чима, побије све њих, а спасла са само једна жена, која је добегла овде, у Стрешак у Кесерце, где роди мушко дете, коме надену име Продан. Окумила је била Кесерце а по томе се Продан ороди са Соливодицама и Ерцима (у Накривњу) и др. Од њега су Продановци, чија је „к'ишла“ била у Равној реци (Виногош), где су се неки од њих одселили, те и данас тамо живе.

-Соливодици су по причању пореком из Градње, од Грнчараца. Не каже се коју славу славе.

-Ранутовчани, Маргитинци, Станковићи, Петковци, Шаваковци – Аранђеловдан. Њихови преци су пре 100 година добегли у Стрешак из села Ранутовца – околина Врања. Причају да су побегли од чуме, која је била у Ранутовцу. Овде их је господар задржао, али су морали плаћати домнину у Ранутовцу.

-Цонинци, Никољдан, су из Градње,од породице Шикопараца. Неки веле да су Цонинци;

-Станимирци и Калчинци од једног огњишта. Сви се сахрањују у једном гробљу.

После њих се нико више није дослио у Стрешак. Село је расло искључиво прираштајем.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Стрешак (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Студена, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је са десне стране Студенске Реке, како се зове Тумбанска Река од ушћа потока Соколице. Горња Мала је на странама Мале Долине, чији поточић са са десне стране утиче у поток Соколицу. Куће су на странама долине а неке и по коси. Доња Мала је испод ушћа потока Мале Долине а по странама долине потока Соколице. Више кућа је на десној страни потока Соколице.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са реке, потока и кладенаца, од којих су познати: Бела Вода, Бунатовачки Кладенац, Шупља Бука, Кладенац у Ливадама, у Говедарнику и др.

Земље и шуме.

Њиве су поглавито око кућа, на местима званим: Гумниште, Присађе, Гарине, Солакова Долина, Појатиште, Шамак, Голема Њива, Рупа, Здравковица, Срндаће, Тиквица и др. На свим тим местима поред њива има ливада и паша, а около шума, за коју постоје исти називи.

Тип села.

Село је разбијеног типа, подељено на Горњу и Доњу Малу. Куће су у малама међусобно удаљене као у клисурским селима, а поглавито распоређене у групама по породицама.

У Горњој Мали живе: Ћосинци, Ждеглавци, Баба-Најдини и Ристићевци.

У Доњој Мали су: Вељковци, Ждегловци и Ћосинци.

У селу има 29 кућа.

Старине у селу.

Са леве стране Студенске Реке код Беле Воде постоји Селиште. Оно је ново селиште. Ти је најпре било данашње село Студена одакле су се мештани раселили на своја имања, где су им данас куће. Село је једном било на месту званом Срндаће.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се ништа у првом заснивању овога села.

-Вељковци, Никољдан, су најстарији у селу чији се „ћок“ не зна, они су „кадимлије“. Од ове породице су Шуруменци у Градњи.

-Ћосинци, Аранђеловдан, су досељени из Лалинаца.

Остале породице су се доселиле после ових, када је Турчин из Лесковца купио Студену од Ћор-Николе, који је био од Џелепске породице у Градњи, чија је Студена у почетку била.

-Ждегловчани (Илићи и др), Аранђеловдан и Никољдан, су дошли из Ждеглова код  Лесковца. Има их у Лалинцу и  Калуђерцу.

-Ристићевци или Деда-Мијајлини, Јовањдан, су из Тумбе одакле су им преци дошли пре 60 година. И у Тумби су били скорији досељеници. Неки кажу да им је старина из Лалинаца, одакле су их Арнаути протерали.

-Баба-Најдинци, Аранђеловдан, су из Црцаваца, одакле су дошли пре 30 година. Населио их господар села.

-Бугарци, Аранђеловдан, су из Големог Села, где их и данас има.

Сеоска слава („крсте“) је на Св. Јована, пред Св. Николу летњег.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Студена (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Тумба, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Тумбанска Река постаје ид Гаринске и Шуманске Реке, које се састају испод чуке Дивје Леске. Испод састава тих изворних кракова Тумбанске Реке, утиче у ову реку поток Слепе Долине, која се у почетку зове Зарбинска Долина или Зарбине.

Извориште Тумбанске Реке је готово све под шумом. Село Тумба је у њеном изворишту. Куће су на имањима, око којих је шума. Куће мале Косога Рида су са леве стране Слепе Долине по површини Кусога Рида. Куће мале Присађе су са леве стране Тумбанске Реке, према станцима Гаринске и Шуманске Реке. Мала Село или Голома Ливада („међу реке“) је по коси између Шуманске и Гаринске Реке. Куће мале Големе Орнице су на десној страни Зарбинске Долине.

Томбанска река је права планинска река, њена долина је дубока а стране под густом шумом.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са реке, потока и кладенаца, којих има близу сваке куће. Ван села су познати кладенци: Кладенац у Гарини, Јанково Кладенче, Кладенац под Орловом Чуком и др.

Земље и шуме.

Њиве мештани имају већином око својих кућа на местима званим: Голема Орница, Куси Рид, Присађе, Заједница, Цремашница, Сушевје, Голема Падина, Големи Лом, Бара и др. На тим местима имају паше и ливаде а око њих је свуда шума. Паше и шуме има на местима званим: Дивја Леска, Орлова Чука, Дубока Преслап, Јужин Камен и др. Уопште, ово село је богато шумом. Од ушћа потока Соколице у Тумбаску Реку, па према њеном изворишту стране долина и косе су поглавито под густом  шумом, понегде се само види по нека ливада или њива.

Тип села.

Село је разбијеног типа, каквог су само села у Клисури. Подељено је на мале: Куси Рид, Присађе, Село и Голему Орницу. Те мале су испредвајане дубоким долинама или косама. Неке су међусобно удаљене и по један сат хода. Куће у малама су распоређене или у групама по породицама или су појединачно растурене на различитим одстојањима, обично 250-300 корака или више.

У селу има 26 кућа.

Старине у селу.

На местима званим Цремашница, Пећ и другима, распознају се грамаде, слогови и стара гумна, што је данас урасло у шуму а заостало је од становништва пре данашњег насеља.

Код данашњег гробља постоји Црквиште, где су заостале зидине од некдашње цркве.

Испо мале Големе Орнице постоји Селиште, које је са обе стране потока Зарбинске Долине. Ту је био збег а не село. Када су једном приликом Костадиновце напали Арнаути, они су се ту склонили и живели неко време.

Селом се зове место на коси између Гаринске у Шуманске Реке, где је најпре било село данашњег села Тумбе.

На по неким стенама има шара („шаротине“) као ваган и др. Мештани мисле да су те шаре из времена када чекић није радио.

Постанак села и порекло становништва.

Када је први пут засељено ово село – не зна се.

-Костадиновци, Аранђеловдан* и Никољдан, су најстарији род у селу. Доселили су се из села Рупја у Грделичкој Клисури, где се „вадило железо“. Отуда је, због тешког рада, добегао њихов предак Искрит, који је данашњим потомцима старији предак од чукундеде**. Када се он доселио у Тумби је био спахија, који га настани у селу. Из Рупја су га Турци тражили, али га је спахија крио, јер му се Искрит заклео, да никада неће напустити његово село. И данас, због те „проклетије“ од спахије слабо ко од Костадиноваца напушта Тумбе.

*Старија им је слава Никољдан а доцније су почели славити и Аранђеловдан. Изгубиле им се овце, па их нашли на Св. Арханђела и од тада почели славити и ту славу.

**Искрат је имао сина Стојицу, овај Костадина а Костадинов унук је Стојко Костадиновић, Николић, старац од преко 90 година, који је причао писцу ове књиге и пореклу своме и својих мештана.

-Шарковци или Илијинци,чији су се дедови у почетку XIX века, у доба Карађорђа, доселили из Рамне Реке. Када су се доселили у Тумби, у „међу реке“, биле су само две куће Костадиноваца. Не каже се коју славу славе.

-Вучковци или Бежанци, по старом Симоновци – Аранђеловдан. Њихови преци су добегли из села Јабукова. Тамо им је Турчин убио пса, те им деда гађао Турчина и побегао се породицом у село Мијаковце. Пре 60-70 година купе земљу у Тумби од Турчина и доселе се у ово село.

-Младеновци, Никољдан, су се доселили пре 60 година из села Зебнице код Владичиног Хана због сиромаштине.

-Новоселци (Стевановићи, Стајићи, Стошићи и Величковићи), Никољдан а неки су почели да славе Аранђеловдан*, су пореклом из села Коћуре у Пчињи. Најпре су живели у Новом Селу, па тамо „навалили лопови“ и они пре 50-60 година пређу у Тумбу, где су купили имање од Турчина.

*Слава се у то време мењала због сна или су им то гатаре препоручивале.

-Калуђерчанин (Анте), Аранђеловдан, се доселио пре 15 година из Големог Села, од породице калуђерске. Дошао је на купљено имање.

-Ђорђевић (Стеван), Никољдан, је из Крушеве Главе од Стајинске породице. Дошао је пре 10 година на купљено имање.

-Милошевић (Јован) је из Мијаковца, од породице Јовановића (Речперци), дошао као доводац пре 5-6 година. Не каже се коју славу слави.

Сеоска слава („крсте“) је Цар Константин и Царица Јелена.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Тумба (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Дуга Лука, Град Врање  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је на обема странама Меланско-косовске Реке.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора, који се налазе у близини појединих кућа.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме се налазе на овим местима: Валог, Падина, Крстов Рид, Белћин Дол, Калимерица, Крива Падина, Раков Дол, Гумништа, Белутќ, Трница, Грбанов Рид, Прибој, Лесков Рид и Мечи Рид. Ливада и башти има поред реке, у којој је раније било риба („мрене“) – сада их нема.

У селу има око 50 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Ово село је релативно скоријег постанка, што се унеколико види по његовом имену а и по томе што у њему нема селишта нити било каквих других старина.

Најпре је Дуга Лука била „пашиште“, да би потом била засељена.

-Китанови и Раденкови су први досељеници у ово село. Дошли су из Паље а овде су нашли пусто и ненасељено место. Данас их је мало, јер су се многи раселили.

-Сланчинци (Марковци и др) су из Дањиног Села као и:

-Валожање (становници у махали Валогу), овде су им дошли преци старији од прадедова, данас су се разродили и узимају се међу собом.

-Лулинци су из Јаловице. Њихови преци су им нашли пусто место и ту се населили после претходних.

-Љиљанинци (названи по имену жене Љиљане) су из Рупја.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Дуга Лука (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Калуђерце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, земље и шуме.

Село је под брдом Копривом а по коси са десне стране Калуђерске Долине, који је десна приточица Ветернице. Долина је дубока и стране су јој по шумом као и већи део косе. Куће супо косаницма (дуж њих), по падинама и површини косе, а на местима, где су њиве и ливаде, а око ових храстова шума. Све су у близини сеоских путева. Тако има кућа по Синовој Глави, Језеришту, Калуђерову Гробју и другде.

Њиве су готово све на поменутим местима, где су куће. Ту су и ливаде док је остало земљиште под шумом. Један њива зове се Лозиште (некада виноград).

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора и потока. Од кладенаца позната је, тзв Висока Чешма.

Тип села.

Село је разбијеног типа, право клисурско село. Куће су међусобно удаљене, обично растављене долинама потока или косаницама. Има група кућа по родовима.

У селу има око 15 кућа

Као саставни део овога села сматрају се Црцавац (данас посебно село, оп. Милодан) и Рапања Бара, који су посебно описани.

Постанак села и порекло становништва.

О првоме постанку овог села не може се ништа поуздано рећи. До 1878. године било је насељено Арнаутимаа пре ових су овде живели Срби. Изгледа, судећи по имену села, да су га Срби први заселили. По доласку Арнаута Срби су се разбегли и данас их има у појединим селима Пољанице и Клисуре. Хан га 1861. године, свакако погрешно, помиње ово село – Kaludscheriza – као „бугарско“(?) са 5 до 6 кућа. То се свакако односи на Рапање Баре,која се онда рачунала у калуђерце и била је насељена Србима. Из Калуђерца (правог) српске породице су се разбегле раније, чим су у њему Арнаути почели да се насељавају, крајем XVIII или почетком XIX века, доселивши се са Голака. Након ослобођења 1878. године сви су се разбегли и село је потом насељено Србима.

-Ивановић (Ђорђе), Аранђеловдан, је дошао из Стрешка.

-Ђорђевићи (Здравко и Никола), Никољдан су из Стрешка.

-Ристић (Димитрије), Аранђеловдан – из Стрешка.

-Ђорђевић (Стојан) – из Големог Села.

-Стевановић (Пеша) и:

-Пешић (Стоилко), славе Аранђеловдан, су из Градње.

-Јовићи (Ђорђија и Милосав), Никољдан, су из Стрешка.

-Јовић (Милош), Аранђеловдан, је из Студене.

-Станковић (Илија), Аранђеловдан, је из Стрешка.

Село је расло углавном досељавањем, које ће још дуже трајати. Становници су се населили на купљеним имањима док су се неки населили на утрини.

Порекло становништва насеља Рапања Бара, које се налази у саставу села Калуђерце.

Положај насеља.

Рапања Бара се налази у Средњем Риду, коси, са десне стране Големе Долине, чији је поточић десна приточица Ветернице. Куће су по падинама са обе стране косе, где су имања појединаца, око којих је шума. Једна је под Тумбаским Чукаром на једној падини, где је имање сеоско, а около је шума. Све су близу темена косе а недалеко од сеоског пута.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих је најпознатији Кладенац Рапањобарски.

Земље и шуме.

Све су им њиве поглавито око кућа. Поједине њиве су даље од кућа, недавно искрчене („тршевине“) или купљене.

Шуме има у близини кућа.

Тип насеља.

Рапања Бара је разбијеног типа. У близини су куће издељених породица а остале су удаљене међу собом 300-400 или 500-600 корака, или око пет минута хода.

У Рапањи Бари има 8 кућа.

У овом насељу нема селишта нити старих гробаља.

Постанак насеља и порекло становништва.

Рапања Бара је новијег постанка, засељена је јамачно почетком XIX или најдаље крајем XVIII века. Арнаути из оближњег Барја су овде чували стоку или косили траву. Становници, који су у њој живели, били су им као чивчије, а доселили су се на „тршевину“. Као чивчије сматрални су се због тога што су оближњима Арнаутима у Барју давали раднике, када су им устребали за радове у пољу. Свуда је била шума („шиб“), који су они крчили и њиве стварали.

-Митићи, Никољдан,  су се први доселили из Новога Села („шопско“) где је Виљо Коло – као да је Ново Село близу Криве Феје. Доселио се Мита Стојанов.

-Ристини (Јован и Ђорђе), Никољдан, су дошли из Вине.

-Младенкин (Станко) или Деда-Ђорђин, Аранђеловдан, су из Власине одакле се доселио отац – Ђорђе Миленковић – са породицом пре 80-90 година.

-Станковић (Димча), Аранђеловдан, је из Големог Села.

-Здравковић (Горча) или Спасић, не каже се коју славу славе - из Градње, доселио се на имање Арнаутина, који је ту имао шуму и ливаду, и;

-Стоилковић (Ђорђе), Никољдан, је из Баталовца – Власотиначки срез .

Последње породице су се доселиле на купљено имање.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Калуђерце (Лесковац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Црцавац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Испод Асанове Чуке, где настају проширења Клисуре и престаје права Клисура, са десне стране Ветернице у подножју пошумљенога брда Коприве налази се село Црцавац, према којем су са леве стране последње куће Гагинца и Барја. Село је на коси, која се пружа између Ветернице и Калуђерске Долине. Куће су по оној страни косе, која је окренута Ветерници, по површини косе куда води сеоски пут, по косаницама и падинама (заравнима) на страни косе, на подножју ове, где прелази у раван долине а на ивици Калуђерских Ливада.

Земље,  шуме и воде.

Изузев назива Коприва, Калуђерска Долина и Калуђерске Ливаде, сва остала места – шуме, њиве, ливаде, кладенци и др – носе називе по имену оних Арнаута, који су живели у селу до 1878. године, чија је била сва сеоска земља.

Земља им је око кућа, само забране и по коју њиву и ливаду имају даље од кућа - то су њиве недавно купљене или су настале крчењем шума (тршевине).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Није подељено на ма(ха)ле. Куће су распоређене као појединачне или у групама – по породицама; међусобно удаљене по 250-350 или 350-500 корака; док су куће у групама веома близу једна другој – од 10-20 или 20-30 корака док неке раздваја само пут.

Куће у овом делу села, где су се становници раселили на утрини су разбијеније. Те куће су у шуми, растављене долинама или косаницама.

До 1878. године Црцавац је био засебно село. Данас са Рапањом Баром и Калуђерцем чини једно село – Калуђерце и сматра се као мала овог села. Данас је Црцавац засебно село у коме је, у време писања ове књиге, било 23 куће.

Старине у селу.

Са десне стране Ветернице испод куће Младена Николића, досељеника из Пољанице – села Крушева Глава, постоје „зидине“ од некадашње цркве Св. Николе, која је обновљена.

На неколико места у атару Црцавца има остатака некадашњих гробаља, која су јамачно била српска. Ту се виде шиљата камења, урасла у траву. Неки веле, да су на тим местима била „латинска“ гробља. Једно такво гробље, кажу, постоји са леве стране Ветернице , изнад ливада.

Постанак села и порекло становништва.

Пре Арнаута, који су у Црцевцу живели до 1878. године, ово село је било српско. У њему су живели Срби „Шопови“, који су се, доласком Арнаута, раселили. Арнаути су се доселили из оближњег села Барја. Мајка им је, веле, била „каурка“ – Српкиња. До 1878. године у Црцевцу је било 5 кућа. За време ослобођења, 1878. године, Арнаути су се иселили из Црцавца да би се потом село поново населило Србима.

-Стаменковић (Стеван), Ђурђиц, је дошао из Тумбе.

-Стевановић (Новко), Ђурђиц – из Тумбе.

-Живковић (Стојан), Никољдан – из Тумбе.

-Србински (Јован, Стеван), Св. Ђорђе – из Големог Села.

-Дисини (Станко, Видосав и Стеван), Аранђеловдан, су из Мијаковца од Црцинаца.

-Павловић, Баба-Најдин (Младен), Аранђеловдан, је из Студене.

-Ристић-Ковачев (Трајко), Никољдан, је из Стрешка.

-Ђорђевић (Манча), Аранђеловдан, је из Крушеве Главе.

-Стевановић (Трајко), Аранђеловдан, је из Стрешка.

-Здравковић (Мија), Никољдан, је из Стрешка.

-Стојановић (Михајло), Аранђеловдан, је из Стрешка.

-Ристић (Милош), Никољдан, је из Солачке Сене.

-Милошевић (Здравко), Никољдан, је из Крушеве Главе.

-Сентић (Велимир), Никољдан, је из Крушеве Главе. Убијен је.

-Младеновић*(Петар) је из Крушеве Главе, из Бошковске породице.

-Николић *(Младен) је из Крушеве Главе.

-Јовановићи (Петар, Радосав и Видосав), Аранђеловдан, су из Крушеве Главе.

-Станковић* (Стоилко), Никољдан, је из Мијаковца.

-Милошев* (Васиљко) је из Крушеве Главе.

-Ђорђијин (Станојко), Лучиндан и Св. Оце, је из Јабукова.

-Гмитров* (Анта) је из Мијаковца, од Рдовске породице.

*Не каже се коју славу славе.

Крсте се на Св. Јована.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Црцавац (Лесковац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Равни Дел (по књизи Равни Део, „Рамни Дел“ или „Рамни Деја“), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у изворишту Мијовске Реке а на коси између долина изворних кракова Оругличке и Дупељевске Реке. Обе су долине дубоке и под шумом. Куће су са обе стране Равноделског Потока, леве приточице Дупељевске Реке, а на местима, где су њиве и ливаде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су познати: Мустафин Кладенац, Анђелков, Маљочки и др.

Земље и шуме.

Њиве мештани имају око кућа, а остало земљиште је готово све под шумом, по којиј се местимично виђају ливаде и пашњаци. Шума је сва букова - и понегде јасика.

Тип села.

Село је разбијеног типа. У њему има 10 кућа. Са оближњим селом Дупљевом има заједничког кмета.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је ово село први пут засељено. У њему нема никаквих особитих трагова (остатака старина) ранијег насеља, а и име је обично, опомиње на становништво, какво је данас. До 1878. године у овом селу су живели Арнаути, а пре њих су свакако били Срби. Називи места Попово Гумно, Петрова Ливада, Анђелков Кладенац и др.. употребљавали су Арнаути, што доказује, као и сам назив села, да су пре њих у Равноме Делу живели Срби. Изгледа да је први постанак овога села био из времена пре Арнаута, када су у њему живели Срби. Да ли је Равни Део постојао као село или као мала неког оближњег села, није познато, као што се не зна ни како је расељено. До 1878. године у њему је било 15 арнаутски кућа. То су били Арнаути Маљоци. Неке од њих звали су Чуканци. После 1878. године сви ти Арнаути су се разбегли и село је поновоо насељено Србима, којих је највише из Врањске Пчиње. Почели су се досељавати пре 10-15 година.

-Ђерманци (браћа Иван и Никола, који се одселио у Шумане), Св.Петка, су из села Ђермана – Врањска Пчиња.

-Стојчин (Јован), Никољдан, је из Стајовца.

-Басановци (Коста и Стеван Стојковић и Давидко Басановац), Никољдан, су из Стајовца.

-Петковић (Јован), Никољдан, је из Белановца.

-Здравковићи (Милош и Крста), Никољдан, су из Криве Феје.

-Стошић (Стоилко), Аранђеловдан, је из Вишевца.

-Милошевићи, Јовањдан, су из Брестова.

-Носкови,Никољдан, су из Кунова.

-Илићи (Стеван и Пеша), Никољдан, су из Власа.

-Јовин (Мита), Јовањдан, је из Брестова.

-Цветко, Св. Петка, је из Нерава.

-Миљковић (Петко), Аранђеловдан, је из Ђермана.

Сеоска слава је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Равни Дел (Лесковац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Барје, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по коси и њеним странама са леве стране Ветернице и на обема странама долине Барске Реке (Мале Реке), леве приточице Ветерничине. Куће су махом по косаницама и згоднијим падинама, где су њиве, а остало је земљиште углавном под шумом.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, којих има у близини сваке куће. Познати су: Веселов Кладенац, Каурски Кладенац, Суљина Чешма, Кладенац Бељурово и др.

Земље и шуме.

Њиве, шуме и ливаде су на местима званим: Бели Камен, Награњски Рид, Бачевина, Бељурово, Стража, Крчмар и још нека. Иначе, имање становника је око кућа. То су поседи купљени од Арнаута. Таква су имања обично ограђена „прошкама“ (врљикама), од којих је даље шума, државна или својина појединаца, али за њу (шуму) још не постоје имена.

Тип села.

Село је разбијеног типа и захвата велики простор. Дели се на ове мале: Рекари или Ветерничани, Бештица, Веселово, Бели Камен и право Барје.

Име селу.

Име селу као да долази од бара, мада се оне не виђају у селу. Арнаути су га звали Барје и Бајре.

Старине у селу.

Са десне стране Мале Реке до 1878. године постојала је џамија, где је раније била црква.

Код Ковачеве Дуње, прича се, постоји Селиште, где су биле арнаутске куће.

Постанак села и порекло становништва.

Не зна се када је ово село први пут засељено. Пре Арнаута, који су у њему живели до 1878. године, било је насељено Србима. По тим Србима Арнаути су дали имена: Каурски Кладенац, Каурска Јабука, јер су били својина „каура“, односно хришћана (Срба), који су пре њих живели у селу. О засељавању Арнаута прича се ово: Веле да је први – „сефте“ – Арнаутин дошао човеку – Србину – на конак и потом се није хтео из куће удаљити, те је овај морао напустити кућу и село. Ти Арнаути, који су најпре село држали, били су од Дечана. Доцније ови су продали село за 7 оваца („двиске“) Арнаутима, који су после њих дошли. Тих Арнаута, који су купили село, било је три куће. За њих веле да су дошли са Голака „од више Копиљак“, где је био Синанов поседак (Оруглица), а старина им је била од Малесије, мада за њих веле да су били Маљоци а неки Отњани. Од те три куће доцније се село развило до бројке од 60 кућа. Године 1861. помиње га Хан под имено Бања (Banja) са 60-70 арнаутских кућа, последње арнаутско село у Ветерници. За време ослобођења 1878. године сви су се Арнаути иселили из Барја и село је поново насељено Србима. Неки су се доселили пре 1878. године, за време Арнаута, код којих су били чивчије. То су:

-Ђорђевићи су из Клисуре (у Бугарској), одакле је добегао њихов деда, пошто је убио два Турчина, због чега су га чак у Барју тражили.

Остали су  досељени (Цветко Јовановић, Михајло Дим. Јовановић и Станко Стојковић – једна породица), су из Градње.

-Дисић (Стеван), Аранђеловдан, је из Мијаковца.

-Пешић (Павол), Никољдан, је из Срнећег Дола.

-Митић (Здравко), Никољдан, је из Градње.

-Новковић (Станко), Никољдан, је из Градње од Шуруменске породице.

-Јовановић (Милен), Св. Ђорђе, је из Тумбе.

-Стојковић (Станко), Никољдан, је из Урманице.

-Илићи (Стеван и Јован), Аранђеловдан, Аранђеловдан, су из Градње а дошли су из Вучја, где су неко време живели.

-Сомиџиски (Новко), Аранђеловдан, је из Власа.

-Дибра (Јован) је из Пчиње.

-Смиловачки (Риста) је из Смиловића.

-Тасин (Риста) је из Власа.

-Пешићи (Младен и Илија) су из Крушеве Главе.

-Митић (Цветко) је из Пчиње.

-Димитријевић (Пејко) је из Смиловића.

-Кузмановић (Гмитар) је из Дреновца.

-Марковић (Трајко) је из Дреновца.

-Пешкин (Бојко) је из Пчиње.

-Ташин (Коста-Баба) је из Сикирја.

-Илић (Михаило) је из Големг Села.

-Ивковић (Милош) је из Големог Села.

-Новковићи (Здравко и Јанча) је из Големог Села.

-Рамчински (Стојко) је из Градње.

-Казаковић (Аритон) је из Коћуре (Пчиња).

-Јовановићи (Арса-терзија и Пера) су из Урманице.

-Пањин (Димитрије) је из Пчиње.

-Свакаров (Мита) је из Вине (староседелац).

-Маргански (Крста) је из Марганца.

-Пејковићи (Стојадин, Јован и Милутин) су из Дреновца.

-Настић (Драгутин) је из Смиловића.

-Цветковић (Михајло) је из Дреновца.

-Солак (Илија и Таса) су из Дреновца.

-Станојковићи (Јанко и Димитрије) су из Градње.

-Савић (Манасије) је из Белишена.

-Стојковић (Младен), Аранђеловдан, је у Веселовој Мали а дошао је из Дреновца.

-Филиповићи (Гмитар и Јован), Аранђеловдан, су из Дреновца, одакле се доселио Филип Михаиловић.

-Јовановић (Алекса) је из Дреновца.

-Буцини (Петар и Ђорђе) су из Дреновца, живе у Веселовој Мали.

-Михаиловић (Гмитар), Никољдан, је из Обличке Сене. За њега веле, да је први, од од досељеника после 1878. године, ударио колац у Барју.

-Дисић (Сава), Аранђеловдан, је из Власа. Живи у Бештици.

-Стојановић или Стојчин (Аритон) је из Пчиње. Живи у Бештици.

-Јовановић или Новковић (Петар), Св. Ђорђе зимски, је из Големог Села.

-Стојановићи (Антанас и Јован) су из Пољанице. Живе у Бештици.

-Тодоровићи (Манча, Стоилко и Цветко) су из Смиловића. Живе у Бештици.

-Димић (Јован), Никољдан, је из Дреновца или Секирја. Живи у Бештици.

-Стојановић (Сава) је из Смиловића. Живи у Бештици.

-Живковић (Маргита) је из Смиловића. Живи у Бештици.

-Стојановићи (Манасије и Божил), су из Пчиње. Живе у Бештици.

-Арсић (Јања) је из Смиловића.

-Балча (Јања) је из Смиловића. Живи у Бештици.

-Зајац (Димитрије) је из Власа. Живи у Бештици.

-Пауновићи, Аранђеловдан, су из Собине код Врања. Живе у Бештици.

-Пешић (Живко), Јовањдан, су из Ушевца. Живи у Бештици.

-Крстић (Величко) је из Белановца. Живе у Бештици.

-Митић (Анта) су из Белановца. Живе у Бештици.

-Михаиловићи, Аранђеловдан и Никољдан, су из Смиловића. Живе у мали Бели Камен.

-Стевановићи, Аранђеловдан и Никољдан, су из Смиловића. Живе у Белом Камену.

-Стојановић (Васа), Никољдан, су из Секирја.

И још:

Из Пчиње (Анта, Стојче, Крста и Недељко). Не каже се презиме и Крсна слава.

Из Виногоша (Гмитар-слави Никољдан и Стојан).

Из Пољанице (Стојко и Димитрије у Бештици из Смиловића, Љубисав из Дреновца, Димитрије из Градње, Марко из Крушеве Главе).

Из Мораве (Зафир).

Из Власине (Јован)

Становници су се насељавали на имањима, која су купили од Арнаутта, а било је насељавања и на утрини. Многи су се скоро населили, те ни порез не плаћају.

У почетку, по одласку Арнаута, почели су се први насељавати Пчињани и Шопови, али како су их Арнаути убијали и пљачкали, то се они нису могли одржати, уместо њих су се насељавали Пољаничани.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Барје (Лесковац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Вина, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је последње у Клисури, идући из Пољанице у Лесковачко Поље. Налази се на обема странама долине реке Ветерница. Део села са леве стране Ветернице није на једном месту. Један део, права Вина, која је „матица“ данашњег села је на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су око ушћа потока Длибоке Долине у Винку а има их дуж пута, који води левом страном ове реке. Други део села – Брестовчани – је у Брестовом Долу, чији је поток лева приточица Мале Реке. Део Вине Прекоречани је са десне стране Ветернице; неке куће су ближе реци а остале по падинама, на местима званим: Вујно Трлиште, Смрдљиви Кладенац, Просиште и др. Ту су куће, као и у Брестовом Долу, најскоријих досељеника из оближњих села Поља, Клисуре и Пољанице а неких кућа је ту било и пре ослобођења 1878. године.

Воде и клима.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, неки (Прекоречани и Брестовчани) и из потока и реке а има и бунара у селу. Од када пију воду из бунара смањена је гушавост људи у овим селима, какви се чешће виђају. Познат је кладенац Абдулов Кладенац и други, без нарочитих назива.

У овом селу није нарочито хладно као у горњим селима по Клисури и Пољаници, јер је на нижем положају и доста заклоњено.

Земље и шуме.

Њива, ливада и појединих забрана има на местима званим: Горња и Доња Гарина, Зајкова Орница, Гнојина, Говедарова Њива, Крушкар, Густи Ораси, Шијеник, Копотине, Магурица, Селишка Долина, Бели Камен, Трештено Дрво, Плоче, Лозанова Орница, Голи Рид, Букин Чукар, Шиљегарник и Просиште.

Заједничке испаше има на местима званим. Бели Камен и Куса Долина.

Тип села.

Село је, изузев придодатих делова Брестовчане и Прекоречане, збијеног типа. То је онај део села, који је око ушћа Длибокога Дола у Винку, и представља Вину у правом смислу. Иначе, Вина, у целости посматрана, је разбијеног типа. У њој се издвајају: 1. Део Вине, који је око ушћа Длибокога Дола у Винку; 2. Брестовчани и 3. Прекоречани. Упрвом дели села куће су потпуно збијене, једне од друге одвојене двором, сеоским путем или потоком. Само су куће дуж пута уз Винку разређеније. Али је, ипак, тај део Вине збијеног типа, прибран на одређеном месту и исти је по типу са селима у Пољу. Код Прекоречана, као и у Брестовом Долу, куће су међусобно удаљене као у осталим селима Клисуре.

У Вини је било 6-7 кућа, Хан је 1861. године забележио да их је било 10, а данас их има око 45; у правој Вини 28, Прекоречана 9 и Брестовчана 8 кућа.

Старине у селу.

Са десне стране реке Вине, недалеко од Магурице постоји Црквиште и Страо Гробље. Где је и данашње. Црква није старија од турскога времена, судећи по зидинама. У Старом Гробљу постоји „старовремски“ бунар.

У Селишкој Долини, где су данас ливаде, постоји старо Селиште. Ту се наилази на ћерамиде, цигле и др.

На месту Доња Гарина, која је са десне стране Ветернице, постоји Селиште, које је ново, јер је у њему било данашње село Вина. Одатле се село преместило на леву страну Ветернице, на месту где су данас ливаде и конопљишта, а зове се Рајково или Старо Село. Са претходног места су прешли на ово место због тога што им је стока пасла на другој страни Ветернице, те је због тога морала газити реку. Пре око 80-90 година село се преместило на место где је сада, одакле су им пашњаци још ближи.

На Умцу је, кажу, било „кале“, од којег и данас мештани распознају трагове. Умац је под ситном гором.

По Лозановој Орници и Чапљаку наилазе на старе „гиџе“.

Постанак села и порекло становништва.

О првом заснивању овог села не зна се ништа.

-Черганци су старинци у селу, славе Никољдан. Од њих су и:

-Младеновци. Од осталих становника издвајали су се тиме, што су слабо попуштали Турцима и Арнаутима, који су их гањали. Зна се, да су једном због арнаутског зулума бежали у „гњиланско“, па се поново вратили. Бежали су колико да за неко време затуре траг Арнаутима. У селу су били још у време када је село било у Гарини, те неки веле, да су се доселили из Гарине.

-Гајтановци, Аранђеловдан, су такође старинци.

-Петковци, Никољдан, су стара породица чији су преци досељени из Гргуровца.

-Пешини, по старом презимену Брдарци, Никољдан, су из Рапање Баре.

-Бугарци, Аранђеловдан, су из Големог Села.

-Јовини, Никољддан, су из Тодоровца. У турско доба су били кованџије.

Стара породице је и Здравка Црце, која се затрла. Те су породцие биле у Вини, када она није имала више до 7-8 кућа. Остали становници су познији досељеници.

-Богданци, Аранђеловдан, су старином са Косова. Овде су дошли из Калуђерца. Иста су породица са Калуђерцима у Градњи. Њихови преци, напустивши Калуђерце због Арнаута, дошли у Вину, а неки су отишли у Игриште, Мирошевце и Букову Главу, где их, по причању, и данас има. У Вину се доселио Спаса, прадед данашњих Богданаца.

-Стајни („Врчвини“), Лучиндан, су из Мирошевца.

-Иванови, Никољдан, су са Власине („од шопско“). Доселио им се деда пре 60 година.

-Младеновићи, Аранђеловдан, су старином из Калуђераца, одакле су им преци дошли у Бунушу, а из Бунуше прешли у Вину.

-Стојановићи или Тошини („Шопци“), Никољдан, су из Новог Села („од шопско“).

-Дунђерци, Аранђеловдан, су из Големог Села.

-Стаменковић (Стоша), Никољдан, је из Градње.

-Стаменковић (Петар), Аранђеловдан, је из Вучја.

-Јовановић (Марко), Никољдан, је из Крушеве Главе.

-Ђорђевић (Стеван-Кесерски), Аранђеловдан, је из Стрешка.

-Недељковић (Стоилко), Никољдан и Аранђеловдан, је из Големог Села (Голи Млаз).

-Стојановић (Стојан-Кесман), Аранђелован, је из Крушеве Главе.

-Грујић (Стоилко), Аранђеловдан, је из Горине.

-Петровић (Трајко), славио Никољдан - сада Лучиндан, је посињеник у Стајиће а родом је из Брзе.

-Лазаревић (Пеша) је из Жабљана. Он је доводац.

-Кесманац (Стојко) је из Крушеве Главе. Дошао на трсење.

-Станковићи (Стојан и Стоилко) су из Големог Села.

-Стоилковићи (Ђорђе и Димитрије) су из Големог Села.

-Тошић (Никола) је из Пољанице.

-Аранђеловић (Јован), Аранђеловдан, су у Брестовом Долу а дошли су из Вине.

-Јовић (Станко), Никољдан, су у Брестовом Долу а дошли су из Вине.

Крсте је у четвртак у Белој Недељи.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Вина (Лесковац) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Битврђа (по књизи Битрђа), општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај и тип села.

Под Кушљиним Гробом је пространа шумовита долина у којој је главни део села Битврђа. Она се простире од косе са десне стране Градске Реке, која је лева приточица Врле Реке, па до косе са леве стране потока Студенца. Кућа има и према Градској Реци. Ма(ха)ла Близнаци је са десне стране Заношке Долине. Анџијска Мала (Анџије) је око потока Гушевца. Остале мале су Сланачка (Сланчани), Ђуринци и Стојановци.

Старине у селу.

У Битрђи је селиште са леве сртане Глотскога Потока, у ливади, где данас има 3-4 куће а мештани знају још за два стара селишта. На овоме селишту је било „дуварина“. Постоји предање, када је село постојало на једноме од три селишта у Битрђи, да су корубама са Чемерника спроводили млеко у село. Између селишта постоји старо гробље, које је по некима „латинско“. Осим тога у Битврђи постоји још једно „гробиште“ из времена када је чума уништила прво село.

Са десне стране Градске реке, десне приточице Врле Реке на стеновитом окрајку пошумљене косе, која доминира блиском околином, постоји Градиште, где „нема гора, нима вода“. На истој коси у продужетку су Стража и Градска Чука. Постоји предање о подземном ходнику, који је из некадашњег града на данашњем Градишту водио у Врлу Реку, којим су гуске силазиле у поменуту реку.*

*О томе граду у једном допису из1894. године изнето је следеће предање:

-Са леве стране Врле Реке налазе се остаци града Битврђа. Овај град се по народном предању држао дуго и баш због тога су га Турци назвали „Битврђа“, што значи, да је била истински тврђа. Он је заузет издајством једног Србина из околине, који је научио Турке, да сваки војник убере по балу прућа и носе пред собом тако да им ништа неће моћи ни пушка ни мач. Турци тако учине и на јуриш град освоје. Потомство Србине издајице и дан-данас живи са источне стране града и зову се „Шумани“ по шуми и прућу, које су Турци носили по савету и упуту њиховог пра-пра деде. Шумани су и данас презрени и живе одвојени од других.

Постанак ела и пореклостановништва.

Старинци су:

-Ђуринци, Стојановци и Ханџије, сви славе Савиндан.

-Сланчани, Аранђеловдан.

-Витанци су „од век“ у Битврђи – „од туј су“. Били су род са Ђуринцима и Ханџијама.

-Гаљини и Алабаци, Аранђеловдан, су стари у селу. Имали су највише земље и Битврђи, неки веле да је сва земља у селу била њихова, па је распродали.

-Радоичићи, Јовањдан, су од Копаоника. Има их у Сурдулици.

-Вељковићи (у Сланачкој Мали) су из Власине.

-Близнаци ( У Близначкој Мали), Аранђеловдан су били једна породица са Карадачанима на Власини. Данас су се разродили.

-Радоичић (Аранђел-Сланчанин), Никољдан,  је „од преко Блато“. Био слуга у селу па се оженио, купивши земљу од Гаљиних.

-Аризановић (Јордан), Аранђеловдан, је из Лисине; данас је чивчија на имању (Занога) породице Близнака. Отац му је пре 1878. године служио у селу.

-Клисурци, Аранђеловдан и Митровдан, има их четири куће и нису иста породица. Они су из Клисуре у Бугарској. Дошао Миша, дед човеку од 60 година. Био слуга са оцем и ту се заселио.

-Цволикари, Никољдан, су са Власине. Има их у Сурдулици три куће.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Битврђа (Сурдулица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Божица, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Земљиште на коме је Божица једнолике је висине. Долина Божичке Реке је шире равни и благих страна и тек је у даљем току дубока клисура као и долине Лисинске, Љубатске и других река. Поједине косе су голе, заобљане и поступно се спуштају. Централни део села је „Село“, са десне стране Пусте Реке, у равни долине. Ту се састају Пуста Река са Слатином и од њих постаје Божичка Река, која недалеко од села прима главнију притоку Топлодолштицу.

Од „села“ у свим правцима су распоређене сеоске мале. Дејанова Мала је највећим делом са леве стране Рајиног Дола, где су куће по странама долина и по косама а распоређене у групама по породицама – Амбаровци, Ваљачевци, Митричевци, Мијинци и Мишини. У долини Пусте Реке по Причелу, који је између ове и Јаловске Долине, њене десне приточице, су Поповци а испод њих Г'ндини на десној страни Пусте Реке. На левој страни Пусте Реке наспрам Поповаца су Гојићеви, Дедићеви и други. Раније је на Пустој Реци било десетак кућа а сада их је 50. По странама долине Златарштице и Марештице има појединих кућа, које су „поделбине“ главних породица у Пустој Реци. Мала Бајиновци – 10 кућа – је у почетку Бајиновске Долине.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима: Каћерица, Плуждина, Св. Петар, Маричев Рид, Глоговица, Ралешев Дол, Могила, Маћина Чука, Преслоп, Пољце, Браниште, Лисиче Дупке, Грамада, Беле Ровине, Драјчиница, Братушев Рид, Ранчево Гариште, Стари Рид, Црна Трава, Мутница, Слатина и Слана Бара.

Постанак села и порекло становништва.

Ово је једно од најстаријих села у Крајишту. Давно је постојала као насеље. Једном су становници због неродне године разбегли да би се потом вратили а и нови доселили. Било је их пре расељавања 230 кућа а остало их је свега 12. У неколико наврата село се поново расељавало и засељавало.

-Гуцинци су били најстарији у селу. Њих данас у селу нема. Живели су у великој задрузи. Имали су мајдан. Деда Лазар Гуца држао је сав крај – долину Пусте Реке – од „села“ до Лисца. Из једне куће, кажу, излазило је по 70 косаца.

-Г'ндини су живели у селу када и претходни, Пореклом су из Граштице, стари су досељеници.

-Дејанови, у Дејановој Мали, су пореклом од Прокупља. Њихови преци су у били Турчина и добегли овамо. Заправо побегли су у Ћустендил, где су живели неколико година, па како је Турчин хтео сестру да им узме, они су прешли у Божицу. Када се доселио Дејан, у Божици је била само једна кућа од Џивиних. Остало је било све пусто, предак им је запатио 400 оваца и 60 кобила. Из његове куће излазило је по 40 косаца, толико је била велика задруга. Од њих су у истој мали:

-Амбаровци.

У овој мали, осим њих, живе још и:

-Ваљачевци, Гмитричевци, Мишини (од Маричевих). Мала је постала од четири куће.

-Кодини, у Кодиној Мали, су пореклом од Прилепа. Предак им је деда Велко био у Топломе Долу, тамо га мајка одвела, пошто се тамо преудала, па се потом вратио у Божицу.

-Велкичеви, у Велкичевој Мали, су из Кознице („дупничко“), предак им је био сточар, па како је наишао на добру пашу, он је дотерао стоку и населио е.

-Гојићеви, у Гојићевој Мали, су из Леве Реке, доселио им се прадед (човеку од 80 година). Онда су, вели, у Пустој Реци били само Г'ндини и Дедичинци у по једној колиби. Населили су се доле у реци, близу воденице. Било их је неколико браће, од којих данас воде порекло Гојићеви.

-Џивини су пореклом „из српско“, односно од Лесковца, али се не зна из ког места.

-Маричеви, Маричева Мала, су тако названи по њиховој баби Мари, можда најпре Марићи, па Маричеви. Воде порекло од Митра, који је био момак код Џивиних. Како је био пореклом од Острозуба (из неког тамошњег села), јер им је старији кум био отуда. Разродили се и узимају се међу собом. Са њима су исти:

-Ћурчићеви (Ћурчијини).

-Бајиновци или Бајинци воде порекло од старца Јовче, који се ту први заселио. Није им познато порекло. Од њих су Бајинци у Млачишту, на путу из Црне Траве за Предејане. У Сланој Бари постојала је стара Бајинова Воденица.

-Поповци или Миловановци, у Пустој Реци, су од Бајиноваца у истоме селу. Доселио им се предак Милован када су у Пустој Реци биле 4 куће. Они су на месту Гуциних.

-Дарковчање, у Дарковској Мали, су пореклом из Дарковаца. Преци су им одавно досељени, када је овде било све пусто. Младенкину Малу у Пустој реци населили су Марко и Никола од породице Дарковчана. Овде су дошли пре 60 година.

-Дедичини, у Пустој Реци, су досељеници, али се не зна одакле.

-Брзини, у Велкичевој Мали, су пореклом из Сурдулице.

-Куртини су, кажу, од Острозуба, можда из Куртине мале у Дарковцима одакле су им дошли прадедови због зулума.

-Панџини не знају за своје порекло, помињу породицу Карапанџине на Власини, са којима су, можда, у сродству.

-Гложање, у Кодиној Мали, су из Гложја.

-Романовчање, у Кодиној Мали, су из Романовца под Стрешаром. Доселиле се две куће, данас их има више.

-Ваљачевци, у Дејановој Мали, казују да су овде дошли у неко време, деда и прадед су овде рођени.

-Митричеви су старином од Лесковца, „од Острозуб“. Преци су им били сиромашни па су се, због тога, доселили овде.

-Драинци, у Драиној Мали, су од Трна, из Драинаца (Знепољ). Предак им убио Турчина и овде се доселио.

-Побијенски (Петко) је из Побијеног Камена.

-Огњанови су из Дањиног Села, доселио се дед Огњан. Има их у Драгојчинцима.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Божица (Сурдулица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Вучаделце (по књизи Вучиделци) општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је са леве стране Врле Реке, високо изнад стрме и шумовите стране долине, на заравни једне шире косе, где је земљиште обрађено, под ливадама а местимично има и браника. Горња Мала је на Валогу а испод ње је Доња Мала, до које су њиве Говедарници; између њих је гробље. Једна је кућа у Базовалу, ниже ка реци. Као мала у Вучиделце се рачуна блиско селанце Млађинце, које је посебно описано.

Воде.

Извори-кладенци су: Мали Кладенац у Горњој Мали, Баба-Станикин Кладенац у Доњој Мали и Студени Кладенац.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Мишино Браниште, Ржани Валог, Дедина Ливада, Конопљиште, Угар, Рупа, Рамњак, Недељково Гумно, Ђурчеве Њиве, Војинове Гарине, Дебели Рид, Големо Присоје, Шиљегарнице, Базовало, Прслоп, Жабина Бара и Баба-Великина Долина, Сеоска шума и паша је на местима: Големи Камен, Злодолска Падина, Мадан, Раздолци, Мртвица и Лештар.

У овом селу има 26, у Млађинцу 13, укупно 39 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Ово село заселила су три брата пореклом из Битврђе. Изузев Савића и Синадинове, све остале породице воде порекло од ова три брата, од којих један није имао потомке; то су:

-Станковићи (Петко, Ђорђе и Петар); Младеновићи; Стојановићи, Маринковић (Станоје); Петровић (Риста), сви славе Аранђеловдан и живе и Доњој Мали. Сви су пореклом из Битврђе од једног од два брата, који су имали потомке.

-Петковићи, Илиндан и Јовањдан; Илић (Дима) и Миловановић (Цветан) – живе у Горњој Мали. Сви су они потомци од поменуте браће, нису се до скоро узимали, а сада од пре краткога времена то чине.

-Савићи воде порекло од детета, које је мајка довела, преудавши се у овом селу.

-Синадинови или Станимирови (Станимировићи) су из Топлог Дола, одакле имсе доселио предак Синадин (дед човеку од 50 година) пре 120 година. Он се оженио из овог села и тако овде остао. Славе Митровдан и Св. Петка.

Заједничка сеоска слава су Св. Тројице. Обе мале посебно славе.

Порекло становништва засеока-мале Млађинце.

Положај и тип засеока-мале.

Ово насеље је са леве стране Врле Реке, ближе горњо-романовскоме Риду а на заклоњеној равни једне косе, која се лепезасто шири према реци. Ту рађа пшеница, кукуруз и конопља. Једна кућа је удаљена на 5 минута хода од осталих.

Од Вучиделица је одвојено Зли-Долом, који је између косе Леганова и ОстрогРида. Долина је дубока, десна страна је стрмија и готово сва под шумом, а лева благога нагиба и по њој има њива.

Воде.

Извори (кладенци) су: Чешма и Кладенци.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима званим: Коњарник, Ливадица, Пченичиште, Параспур, Бошков Пожар, Голема Ливада, Рупа, Ловчи Рид, Големо Рамниште, Турске Ливаде и Гротник – где је сеоска шума.

Постанак насеља и порекло становништва.

Ово насеље су заселили досељеници из Битврђе. Од њих воде порекло:

-Стевановићи или Николићи, Св. Петка.

-Илићи, Никољдан – променили славу због болести. Иста су породица са претходнима.

-Младеновић (Илија), Јовањдан. Илићи су му браћа од стрица.

-Станимировићи су  род са Илићима, два брата – један слави Св. Петку, други Јовањдан.

Сви се они још не узимају међу собом.

Доцније су се доселили:

-Новоселци, а то су:

-Рогоња (Стојмен) је са Власине, слави Јовањдан и;

-Стоилковић (Новко), Св, Петка. Овог другог је мајка довела, пошто се преудала у Горње Романовце, одакле је дошао овде на купљено имање.

-Миловановић (Мијаил), Јовањдан, је из Вучиделаца.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Вучаделце (Сурдулица) appeared first on Порекло.