Порекло становништва села Колуница, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

[caption id="attachment_61290" align="aligncenter" width="800"] Колуница, црква Светих Арханђела[/caption]

Положај и тип села.

Колуница је на странама долине Колуничке Реке. Била је ма(ха)ла власинска, сада је засебно село. Мала Коњарци налази се на почетку Колуничке реке, изнад Стамболинијих. Неке су куће при реци – из породице Стамболинијих – а друхе су ближе површи - Коњарци. Од око осам коњарских кућа чини типску групу, у којој су куће међусобно удаљене 10-20 корака – главна одлика власинског типа, коме припада и Колуница.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе ове називе: Сува Чешма, Цветанов Кладенац, Даутова Чешма – у преслопу.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима: Зли Дол, Цветков Гроб, Цвејин Рид, Заведиски Рид, Солиште, Миликине Долине, Тршевине и Цветков Чукар.

Постанак села и порекло становништва.

Ово село је по предању било мала села Власине. Давно је засељено.

-Петкови – један кућа са 30 укућана су најстарији род у селу. Од њих су и:

-Ристини.

-Велимирови и:

-Цветанови су у мали Скривеници. Не зна се њигово порекло.

-Стамболијини су из Дуге Луке; имали су имање и у Колуници и Дугој Луци, па су прешли на ово имање.

-Коњарци су са Власине, из Дамњаничеве Мале. Имали су и овде имање, на које су се населили. Од њих су:

-Русимовци.

-Цвејини су из Клисуре, из Пишмишеве Мале.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Колуница (Сурдулица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Гложје, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је под Глошком Планином као у једном амфитеатру, који чини обод и суподина ове планине. То је почетак изворних кракова Глошке Реке, која је лева притока Љубатске Реке, односно Драговиштице. Косе, које полазе са Глошке Планине и на којима су поједине мале сеоске са имањима, се поступно спуштају и завршавају на заравни у једнакој висини. Све скупа чине утисак једне површи, која је испресецана изворним крацима Глошке Реке, чије су долине, као и долина главне реке, дубоке и стрмих страна, праве клисурасте младе долине. Целокупним својим положајем село је изоловано од саобраћаја, ван главних долина, којима воде путеви, а уз то је високо и тешко приступно; становништво је примитивно и познато у овој области по извесним особинама.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су главнији: Личаров Кладенац (у мали Мартиновци); Света Вода (близу „села“) и Клек – до ливада у Глошкој Планини.

Земље и шуме.

Имања су на местима: Мартиновица, Чуковец, Росуља, Попадина, Ковачко Гумно, Гарван, Широка Падина, Јечмиште, Борови Дел, Рупа, Занога, Вунен Камик и Орниче. Сеоска паша је Прекоп.

Тип села.

У селу постоје ове мале, почев са десне стране изворишта Глошке Реке па ка левој: Мартиновица, Џурков Дол, Грчка Мала, Нешин Дол, Нанчинац, Говедарник и Кумовци. Махала Мартиновица је под преседлином између Чуковца и била Глошке Планине, по облој косаници. Истога положаја су све остале мале. Мала Кумовци се састоји од две истоимене мале, преграђене косаницом.

Постанак села и порекло становништва.

У овоме слу је пре 80-90 година било 30 кућа. Зачетак села је био доле у реци – у „селу“.

-Богојинци. У селу се први населио неки Богоја. Он је био из села Немањинаца. Како је тадашње Гложје било пусто он је долазио ту са стоком да би се и населио. Од ове породице су и:

-Личаровци, мада неки причају да су се оно посебно доселили, само се не зна одакле.

-Варажличање су у махали Мартиновици а има их и у Липи.

-Кумовци и Самодови су такође старе породице.

Изгледа до све до сада поменуте породице су заједничког порекла, али су се разродили и узимају међу собом.

Остали су се доцније доселили.

-Гнојишчање су у делу села ближе Босилеграду, а пореклом су из Гнојишта и Кривој Феји, дошли пе 70 година, али им је старина била из Гложаја, одакле су бежали па се повратили.

-Војиновци су из Доње Љубате, одакле се доселио предак пре 40 године због сиромаштва.

-Кривовејци (Иван и Величко) су из Криве Феје од породице Чаушеваца, довела их мајка, која се овде преудала.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Гложје (Босилеград) appeared first on Порекло.

 Порекло становништва села Крива Феја (по књизи Крива Веја), Град Врање  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

[caption id="attachment_61305" align="aligncenter" width="1024"] фото: Душко Мартиновић (Panoramio)[/caption]

Положај села.

Главни део овог села је на терену једнолике висине, који је између дубоке долине Соборштице и Краварничке Реке. Поједине махале су на ивици тога терена према долинама, које га ограђују.

Средишњи део села, где су црква, школа и нешто кућа, које чине малу Старо Село (где су Тодорови и Мијини) је до места звано Језеро; Старо Село је са леве стране долине Стојичине Баре, чији поток тече ка Лисинском Риду.

Ма(ха)ла Чикина Бара или Петровска Мала простире се од Стојичине Баре и долине потока Рисиног Рида, где је Јастребова Чука, до Соборштице. Куће према Рисовом Риду су изнад долине по риду Китине Кошаре. Део ове мале према Сорбоштици је по странама Орашачке Долине. У долини под Прештипом су Петровци.

Паланачка или Горња Мала налази се испод Ветрине Воденице, изнад које је Кадијина Чука. Куће су испод насипа а у изворишту Горње Реке или Соборштице, које је под Каменитицом и Дубоким Преслапом.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шума је раније захватале већи простор, па су мештани околних села Црног Врха и Новог Села присвојили знатан део кривофејског земљишта.

Тип села.

Ово село је разбијеног типа, подељено на мале:

Старо Село или Чакину Бару у којој су - Петровци, Банковићи, Мишорци, Станимировци, Ковелинци, Деда-Стаменкови или Каленци.

Горњу Малу – „Паланчање“ или Бошковићи, Ивковићи, Ковелинци, Чаушевци и Зарзевци.

Ајманичку Малу – „Ајманичање“, којих има и у другим малама.

Чаушевски Малу – Чаушевци и Ковелинци.

Гнојиште – Чаушевци, Станимировци и Шуглевци.

У селу је 180 кућа.

Старине у селу.

У селу постоји Црквиште, где је за време Турака подигнута данашња црква. Постоји предање, да је била латинска, као и оближње старо гробље а да је храм био Св. Петар и Павле. „Баштина“ тих Латина било је Татариште у Соборштици.

Селиште је до цркве, где је Старо Гробље; на њему су се налазиле цигле, ћерамиде, судови, плоче а распознају и рупе.

О Градишту постоји предање, како је ту постојао збег и како се народ ти крио од Турака.

У блискоме селу Клисурици веле, како је ту „кале“ (град) постојало „пред бој на Косову“.

Постанак села и порекло становништва.

О староме насељеу Криве  Феје постоји  веровање да су становници блиског села Клисурице, „Клисурчани“, били „Кривовејци“, што се потврђује предањем у Клисурици, да су је заселили досељеници из Криве Феје.

-Ајманичани су најстарији род у селу, који су досељени из Киселице. Старцу Марку Радоичићу (преко 100 година) дошао је прадед, који се звао Стојан, који је оставио Богдана, овај Радоицу а Радоица – Марка. Још се на узимају.

-Петровци су из Ујна, где им је породица била стара и велика („старо поповско кабиле“), од ње је било 77 попова. Али су се затрли, јер и је, веле „стасала крв“ (сазрела крва, како народ верује). Једнога им попа на бачевини обесили и „од тога сви избегли и затрли се“. Онда је „деда Петрт прешао у Криву Феју и усинили га деда Јаничкот“ (Јанко).

-Паланчани су из Паланке. Дошао предак им, деда Јован пре 110 година – живео око 100 одина, умро пре 30 година, као бећар, па се овде оженио и довео мајку и браћу.

-Зарзевци су из Мусуља.

-Чавушевци, чији је предак – деда Џива – дошао из Шипковице.

-Ковелинци су старином из Новог Брда. Најпре су због беде добегли у Првонек, одакле су прешли у Љубату. У Љубати имали лепо сестру, коју им отму Арнаути. У Љубати се звали Аџијинци, како се и данас зову у Љубати – где славе Никољдан; преци им ишли у хаџилук. Тамо су у почетку били слаби. Предак, који се доселио у Криву Феју, је био ковач.

-Мишарци су „од паланачко“ (из околине Паланке, по причању неких из Дуката). Од њих је по оцу старац Иван (кућа у Селишту) а по мајци од Чаушеваца.

-Димитријевић (Сотирко), механџија у Кривој Феји, је родом из Мусуља а мајка му је је од Чаушеваца у Кривој Феји. Био је момак у селу и тако се настанио.

-Станимировци су из Ујна. Дошао им прадед, старцу од 80 година, Станимир. Данас су у VI степену сродства и не узимају се. Славе Никољдан и Аранђеловдан.

-Мијини су из Дуката, одакле су им преци досељени пре 200 година. До њих станују:

-Тодорови, који су већ прешли 4 појаса; Тодор - Стоилко – Станко – Димитрије.

-Шуглевци су из Љубате, славе Аранђеловдан и Илиндан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Крива Феја (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Лева Река, Град Врање  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Лева Река се налази у изворишту Леворечке Реке, на трахитоидноме терену. „Село“ и махале су поглавито око тог терена а и по њему, највећим делом по странама долина. „Село“ је у равни долине, са десне стране реке. У њему су: Ђурђинци, Војиновци, Ковачање, Вилибичање, Шљакинци, Дубијинци, Китинци и Милковци. Њихове куће су једна до друге. Махала Стубол је изнад „села“, удаљено четврт сата хода, са десне стране реке према долини Локве; то је група од неколико кућа, око којих су њиве, ливаде и баште. Мала Шикаринци су у долини Валогу, која је под крупном буковом и дубовом гором – Голема Корија.

У селу има око 100 кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенца који се зове Брезовица под Тодоровом Чуком.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Вучи Дол, Викало, Цер, Боровица, Тодорова Чука, Јабуковица, Локве, Којино Дубје, Драгоменица, Калимерица, Куровица, Рашина Ровина, Козарник и Валог.

Постанак села и порекло становништва.

Ово село је старије насеље. У њему је некада било само 4 кућа, па 6 а данас их има око 100. Најпре је село било у Рајићевом Долу, који је са десне стране Леворечке Реке, близу старог бора на међи Леве Реке и Доћовца. Одатле се преместило на Селиште, које је испод данашњег „села“ Леве Реке, где су данас ливаде, да би се потом преместило на данашње место, где је „село“, одакле се велики део становништва преселио на имања формиравши махале док је један део остао у „селу“.

У доба Крџалија мештани се нису премештали никуда, али су се крили у шуми око села, где је Лији Дол, Ралева Падина и Кошарник. На тим метима су копали рупе и у њима се крили.

Најстарији родови у селу су две породице – Ваклијинци и Војиновци.

-Ваклијинци су са Власине, преци су им одавно дошли; били су у једној кући а сада их је преко 30 кућа и међусобно се узимају. Од њих су:

-Звездини, Лазареви (Миљкинци) и Шабановци.

-Војиновци су „од Насељевци“, давно су се доселили, сада су се разродили и узимају међу собом. Од њих су:

-Шљакинци и Вилибичање.

-Ђуринци су су такође стара породица, само се не зна одакле су досељени. То не зна ни Сокол од 90 година из те породице. Њих је спахија населио. Од њих су:

-Ђеличевци или Ђелчовци.

-Дубијанци су „Зелени Град“, старији су досељеници али се не зна одакле су. Од њих су:

-Банковци,  Суљинци и;

-Петровци (Д'нковци, Милковци и Ковачање или Ковачићи).

-Китинци су из Јаловице, скорији досељеници. Доселио им се прадед, кога је  населио спахија.

-Шикаринци су из Длге Луке, доселио им се прадед.

-Шумановци, од када су овде су у једној кући.

-Господинци су у 10 кућа – „Господинка имало“(?).

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Лева Река (Врање) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Лесковица, општина Бабушница  – Пиротски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село Лесковица је на ивици ове области према граничним котлинама које залазе у планинску област. По типу село Лесковица није, као околна села, потпуно збијеног типа. Оно је једноставног положаја, близу разређеном типу села. Главни део села је на једној равни, где су куће међусобно удаљене 20-50-80 корака а има их и до 500 корака, али су оне ретке, самим тим и споредног значаја.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, од којих су најпознатији: Куцуљ (код Пољане), Јовшин Кладенац и Голема Ливада.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме се налазе на местима званим: Било, Вукова Ливада, Вргавица, Чука, Стипчени Камик, Равниште, Пејина Орница, Колибиште, Трлина, Ртина, Средоред (утрина), Кошутина Пољана, Локва, Лај-пожар, Голубињак, Гувниште, Чукери, Бугарски Рид, Божидаров Камен, Бука, Слга Орница, Преко Орница, Вочник, Блато, Огрења, Средорац, Казбина, Угљешев Рид, Дувке и Јањина Лука.

Постанак села и порекло становника.

Ово насеље је, изгледа, скоријег постанка.

-Петковци, Аранђеловдан, су од Крајине, доселио им се предак старији од прадеде. Има их одсељених у „Арнаутлук“, Камбеловце, Копривници и друга места.

-Илијинци, Аранђеловдан и Никољдан, су из Божице, одакле су побегли од Турака. Има их (4 куће) одсељених у Ђунђушу. Од њих су:

-Марковци.

-Пиндаци, Аранђеловдан, су из Бердуја одакле им се дослио прадед Јанко. Изгубили имање и доселили се овде.

-Деда-Ристини, Аранђеловдан и Никољдан, су из Масуроваца. Предак им се доселио на позив првих досељеника, од којих му је један био „баџа“.

-Момчилови су из Црне Траве. Предак им, као дете, био остављен на путу. Нашао га неки „од Чуове“ и одгајио; отуда прешао овде – отерали га и овде се призетио у Илијинце.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Лесковица (Бабушница) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горња Лисина, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је најпре било било код „Обе Реке“, а то је при станцима Божичке и Лисинске Реке, па су становници избегли од воде горе, уз Лисинску Реку, где је сада „Село“ Горње Лисине. „Село“  је у равни долине Лисинске Реке, под Градиштем, а ме(ха)ле су „прснуте“ ван равни долине у свом правцима по странама главне долине и њених притока а по подовима, где су имања и куће.

Мала Колиште је са десне стране Лисинске Реке, горе близу Преслопа, којим воду пут у Доњу Љубату. Ту су „Саратлије“ и други, далеко од „Села“ један сат хода.

Мала Недокоље је са леве стране Лисинске Реке као и род Столичани, најстарија породица у селу.

Кумичина Мала је изнад „Села“ на левој страни Лисинске Реке, ближе Доњој Ражани.

До пре 70 година у селу је било 70 кућа, данас их је око 150.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који се зову: Дулани, Павла, Смрдља, Варовитица, Изворје (ту постоји пећина у кристалном кречњаку), Рачка (чесма са десне стране долине Свињарника) и Цинцарски Кладенац (где је обешен „вла“ – Цинцарин).

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Милтеница, Пејине Падине, Свињарник, Боровско Дол и Конечки Дол.

Старине у селу.

У Горњој Лисини постоји „Градиште“ над „Селом“, са леве стране реке. Ту има остатака од цигала, ћерамида особите израде а налазе се и предмети од метала. Према левој страни долине, на којој се налази, предваја га Прекоп, те оно има купасто узвишење, које доминира пролазом кроз долину.

Постанак села и порекло становништва.

Горње Лисине је стариј од Доње Лисине. Не зна се ништа о првоме насељењу као и пореклу најстаријих породица: Столичиних, Савиних и Којићевих. Изгледа да их је населио спахија, бар највећим делом, како би им давали данак.

-Столичани су најпре живели у задрузи од 40 укућана, сада их има 30 кућа.

-Којићеви и Ваклијини су у 30 кућа. За њих се зна да су живели на Варденику, па се овде населили. У Варденику се родио старац Момчил.

-Гмијичеви су стара породциа, има их 15 кућа.

-Моравци, чији су преци давно досељени, када је у селу било само неколико кућа, сва је прилика дошли из Мораве.

-Јарчеви су са Власине.

-Деда-Мијаилови су из Божице, одакле им је овде спахија населио прадеда.

-Кумичини су из Топлог Дола, доселио им се отац.

-Ђераци су из Горње Ржане. Једни су (у мали Расцепеници) пореклом из Гложја, од;

-Само-одови, како се и овде зову. Предак им је боравио у Буцаљеву око 10 година, па се населио овде, био без земље, па је стоку чувао. Имају родбину у Гложану.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горња Лисина (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доња Лисина, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је у долини Лисинске Реке између Глошке и Милевска Планине, у омањем проширењу испод станаца Лисинске и Божичке Реке. Изнад и испод села је долина клисураста. Централни део села је са леве стране Лисинске Реке у проширењу, где има нешто њива, башти и воћњака са неколико кућа, школом и механом. Наспрам том месту налевој страни долине постоји стара обновљена црква са прилично лепим живописом, који се одржао с поља на зиду. Поједине сеоске махале су ван овог централног дела села распоређене уз долину главне реке и њених притока. Селиште или Милијашина Мала је са леве стране, а са десне су: Пањевица (Дојчиновци), Леска (Пиперковски), Габриче („Габричење“ – Манојловци).

Воде.

Мештани се служе водом за пиће из кладенаца, који носе ове називе: Лазаров Кладенац („од век је“, „не пресушује“), Убава Вода (зову је Длги Кладенац или Два Кладенца) и Шупчев Извор (у шуми, „по студена вода не мож' да буде“).

Постанак села и порекло становника.

Није познато ништа у првом засељењу овог села, нити се зна нешто више о пореклу.

Најстарије су  у селу, „прве куће“:

-Манојловци, Илијашинци и Дојчиновци: Деобом тих најстаријих породица развило се највећим делом данашње село Доња Лисина.

-Пиперковци су се доселили „од Буковик“ мада им је стара била из Доње Лисине, па тамо бежали па се повратили.

После тога су се населили:

-Милевчање су из Милеваца.

-Момчилови су из Гложја. Дед им се Момчил призетио у селу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доња Лисина (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горња Љубата, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је у изворишту Љубатске Реке под Патрицом и Стрмном. Централни део села је у равни долине а ма(ха)ле су одатле у свим правцима по странама долине изворних кракова Љубатске Реке.

Дуљљаци је прва мала овог села идући од Доње Љубате уз реку. Налази се са леве стране реке. Остале мале су: Криви Дол, Шароници и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Ивовик, Шип'к (не Шипок), Сливничка Долина, Селечки Рид, Елике (шума са десне стране реке), Јавор и Раино Борје.

Порекло становника.

-Стамболијанци* су из Трнова („од паланачко“), дошли им преци старији од прадедова.

*Презиме су добили по томе што су  „по Стамбол одили“.

-Радоњинци су из Радовнице, „нашли пуштењак па се засељавали“ – у Доњој Мали.

-Црнцинци су из Радовнице и:

-Ђеринци су из Дуката.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горња Љубата (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доња Љубата, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Централни део Доње Љубате, „Село“, је у равни долине Љубатске Реке, пру ушћу потока Козјег Дола, њене леве приточице. Ту су школа, црква и нешто кућа са дућанима, механама и судницом. Остали делови села, махале, су ван „Села“, налазе се у свим правцима по странама пространих и дубоких долина. Већи део села је са леве стране долине Љубатске Реке, која је поглавито голетна, а десна махом под гором. Ма(ха)ла Качарови је у Козјем Долу на пола сата од „Села“. Цвејина Мала (Цвејиннци) је са леве стране Љубатске Реке под космо Крс до долине Мали-Плачи Дол. Куће су распоређене и дуж пута, који води левом страном поменуте реке, по равни долине. Даље од ове мале уз реку, у Широком Долу, су: Ђуричевци, Јабуковдолчање и изнад њих на Стругадници постоје три куће (Иван, Стамен и Богдан) близу рида Видима. Сви они чине махалу Широки Дол. Са десне стране долине је мала Криви Дол, који је између Ливадишта и Сланчица, а под „Смреки“ (под буковом гором и њивама). На међи Горње и Доње Љубате идући уз реку је Врла Долина, са леве стране реке. Мала Чкаов Дол са леве стране Љубатске Реке, у почетку Чкаова Дола, је крајња нала Доње Љубате са леве стране река, далеко јеод „Села“ на пола сата хода.

У селу има 130 кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, под именима: Јабука (чешмица у Чкаову Долу), Царев Кладенац (чешма на преслопу у почетку Козјег Дола), Вучина Чешма и Шопур („извор голем“).

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Шипковица, Букова Падина, Клениће, Шумје, Просија, Ђуричеве Њиве, Трештен Бор, Влакове, Крепок, Еље, Рањин Дол, Вочник, Клајђе, Гоштевица, Влашин Дол, Купеница, Сталева Орница, Јалов Дол и Криви Дол.

Старине у селу.

Са леве стране Љубатске Реке постоји Селички Рид, на коме има остатака ранијег живота – „све узид било“, „све дворове“, налазе „железурине“ и др.

Постанак села и порекло становника.

Ово село је старије од Горње Љубате.

-Поповци су стара породица („староседелци“) од којих је у једном тренутку било девет попова; од њих су становници махале Чкаова Дола а и блиско насеље Барје чине Поповци, који су га заселили, има их 30 кућа и не узимају се међусобно.

-Шумање (Долинци, Долинарци и Дураци) и Шуглевци су такође стара породица. Шумање су у Козјем Долу. Од тих породица, по предању, настало је село.

-Ђуричеви су стара породица, су пореклом из Србије („наше колено од Србија“). Предак им је био Ђура, који се призетио у Доњој Љубати. Од те породице су:

-Цвејинци (Широкодолци, Криводолци и још неки) су у Цвејиној Мали. У овој породици призећен је Васе Стаменов, пореклом од Бојковца или Харизанових у Босилеграду, који су старином од Штипа; овде их зову:

-Стаменови.

-Добродолци су из Доброг Дола, много их је, „од њи село већ постало“.

-Мишинци су се скоро доселили, само се на зна одакле су.

Скорији досељеници, од пре 30-50 година су:

-Апостол и;

-Гико из Извора;

-Попов (Јанаћко)  из Грујинаца;

-Мијаил, поп из Горњех Ујна.

Сви они станују у „Селу“, гд је црква, школа, механа, дућани и неколико кућа старих породица.

Других досељеника није било а многи су се иселили.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доња Љубата (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мусуљ, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село јепод Бесном Кобилом на странама долине Мусуљске Реке и њених притока Црне Реке, Вратнице, Боровског Дола и др.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Ђулавино Ограњче (ливаде у долини Мусуљске Реке), Бревеник, Градиште („град било“) и др.

Порекло становништва.

-Грци су најстарији род у овом селу. Њихов предак, „неки деда Стојица“, по другима „Деко“, Недељко, први је побио колац у Мусуљу. Он је био  пореклом од Пијанеца, из Сакулице, те су их звали „Пијанчање“. Они су отуда побегли. Предак им убио спахију, са којим је било четири Туррчина. Дошли код њега због жене, а он их побије и побегне. Успут, због рањавања, дође до крварења па није могао даље бежати, те га је жена носила. Најпре се населио у Горњој Љубати, потом у Црном Врху код Криве Феје да би најпосле дошао у Мусуљ, где је био парлог, трње, папрат; две године становао под павитом.

-Филиповци су други по старини. Њихов предак Велко дошао „од солунско“.

-Караманци су од Белута;

-Вуневци су из Доње Љубате;

-Кекеринци су из Белута;

-Шароњинци су из Радовнице, као да су исти са онима у Доњој Љубати.

-Ороигринци а сада Банковци су из Белута. Отуда су добегла два брата, Стојко и Марко, оба терзије. Тамо су „фрљали камик“ и „надрипили“ Турке, те их ови намрзли и они утекну, па се населе у Мусуљу.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Мусуљ (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ново Село, општина Трговиште  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је по странама дубоке и простране долине Козарске Реке. Мала Бусинци је са десне стране долине Долова, чији је поток лева притока Козарске Реке. Мала Завишићи је ван ове долине према селу Личин Долу са десне стране Манастирске Долине изнад Градца.

У селу постоје два гробља, једно јекод Поречана а друго код Бисиних.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са кладенаца, који носе ове називе: Суви Кладенац, Сребрни Кладенац (на међи прем Рупју) и Лековитициа (лечи ране).

Старине у селу.

У овом селу постоје два селишта, једно је у Горњој Мали (где су Завишићи), друго у Лесковој Падини. Оба су стара и не зна се када је у њима било село. Ово друго као да је старије, има зидине.

Порекло становништва.

-Рашићеви, Стевањдан, су старинци у селу. За њиховог претка веле да је однекуда дошао, затим „Цар ги је проклеја, ни да се подигну, ни да се загубију и слог на њиву да немају“, односно да се њива не дели, да је један има, да се не множе. Због тога и кажу да су проклети. Не знају који је био тај цар а разлог проклетства помињу како је у селу „имало мадан“, Ови Рашићеви „мирију брали ос самокови, од мадани, они ноћили у цара“, направили самоков и сребрна кола да кове; они их нису дали цару, те их он проклео. За манастириште у Новом Селу веле да је њихово, те да су и цркву направили.

-Јеринци, Ђурђевдан, су „од јерско“, од Копаоника. Отуда су добегли Јован и Стојан (старији од чукундедова старцу Миладину). Убили Арнаутина, који им је хтео сестру отети, и побегли. Један остао у Самокову у Црној Трави а други дошао у Банковце па потом у Ново Село.

-Пејаши, Св.Ђорђе, су из Знепоља.

-Божичани, Никољдан, су из Божице, доселио им се чукундед са четири сина. Многи су се одселили.

-Самчекинци (Никола, Наум, Димитрије, Ћира и др), Никољдан и Петровдан – служе два свеца – зарекли се некако људи и;

-Синадинови, Аранђеловдан, су Црнотравци – из Козарнице.

-Павлици су из Рупја (Павличинци).

-Стевановци, Савиндан, „коџа вамилија“, су из Мелне.

-Клисурац (Никола) је из Клисуре.

-Биса (Никола) је из Црне Траве.

-Бањчани, Никољдан и Јовањдан, су од Ћустендил Бање.

-Власинци, Аранђеловдан, су са Власине.

-Бучанци (Ђоркове), Аранђеловдан, су из Брода..

-Исакобарци су из Брода.

Има их још, досељених из Црне Траве и блиских села дуж реке Власине.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Ново Село (Трговиште) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ново Село, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је у горњем току Јелашничке Реке, која се овде зове Новоселска Река. Куће су на обема странама њене долине. Берковци су под Просеником, на десној страни долине  Новоселске Реке.Има кућа на Копривама под границом. Остали делови села су: Ланиште – у којој је 40 кућа, Ливађе - 13, Радоњи Рид - 16 и Равна Река -16. Некада је у селу било свега 6 кућа, пре 100 година је било 12 а данас у селу има око 100 кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из кладенца који се зове Рупа.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима, која се зову: Гарваница, Лепоиат („ртина“), Јаловник, Стојанов Гроб, Глог, Црешња, Радоњи Рид, Обе Реке (место где се састају два изворна крака Новоселске Реке, између којих је Радоњи Рид), Сланчина Корија и Остра Чука.

Порекло становника.

-Аризан Барча се први населио у овом селу. Он је прадед човеку од 77 година. Доселио се из Бугарске, заправо из Крајишта. У време када се он доселио село је било пусто.

-Пешћевци су из Топлог Дола у Бугарској. Дошао им предак старији од прадеде. Били су много богати; имали 1000 брава стоке, углавном оваца. У Просенику су у корубу сипали млеко, које је дотицало у данашње Ново Село. Од њих су:

-Гузубинци, Павловци (Џорџа, Младен у Радоњем Риду) и Новковци.

-Младеновић (Џорџа) је иста породица са Пешчевцима; прадед био исти њима и Пешчевцима.

-Балинци су иста породица са Пешчевцима, славе Никољдан. Пешчевци (Пешћевци) и њима сродни родови су седели доле, па из Угара прешли у Рид. Славе Аранђеловдан и Св. „Џорџу“. Неке од тих породица разликују по слави.

-Стојановићи или „Голоусци“ су из Топлог Дола у Бугарској. Скорији су досељеници.

-Ђорђевићи (Риста и Русим) су из Божице.

-Цветановић (Јанко) је из Лисине, дошао пре 60 година. Слави Никољдан.

-Кецоње су из Босилеграда. Доселио се прадед човеку од 60 година.

-Барчинци су из А. Барче.

-Радловци су од „радомирско“ – Радомир у Бугарској, одакле им се после Барче (од кога су Барчинци) доселио деда им Вучко. Од њих су:

-Здравковићи.

-Доларци су од „од побијен Камен“. Од њих је:

-Младеновић (Трајко).

-Берковци, „деда Берко Џокин башта“ дошао из Топлог Дола. Од њих су:

-Џокин (Костадин);

-Ћурчијани и:

-Пејчин (Павол).

-Лазаревићи или Качаревићи су из Божице – мала Џивинци.

-Велков (Илија) је од Осогова.

-Лингуровци су из Љубате.

-Стојанови (Славко) су из Љубате или Мусуља.

-Коњарци.. (???!!!)

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Ново Село (Сурдулица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Паља, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Паља је село на десној страни долине Паљске Реке. Куће су у њему збијене. Махала Шарци је са леве стране реке.

У селу има око 50 кућа.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Цикуљ, Ограње, Удовица, Средњи Рид и Равна Шиба.

Старине у селу.

У овом селу постоји „Градиште“, које је у почетку Паљске Долине, на једној коси између два изворна крака, од којих постаје Паљска Река. То место је под гором. Ту су, по предању, живели Латини, које су непријатељи опколили и они „изгинули“. Постојао је канал од Градишта до реке. Кроз тај канал гуске су силазиле до реке и по њима су освајачи открили улаз у град и уништили га.

Постанак села и порекло становника.

Паља је старо насеље. Не зна се подробно о првом засељењу ни о пореклу становника. По првом засељењу постоји само једно опште предање, које наликује на села Гара, Ласковица и још нека, што је изгледа карактеристично за нека села на овим просторима. Први су се осниваоци тога села доселили „од Србију“. Пошли су са децом и када су дошли близу данашњег села Паље, где је најпре било село, доле у реци, деца су почела играти градећи кошаре. Ту су смишљали „дека да се населе“ и по деци, која је ту почела градити кошаре, они се ту заселе. До тада није било села, становници су скитали.

У селу су ове породице:

У Богојиној Мали су:

-Цветанови;

-Јованичови и;

-Богојини.

У Шарчевој Мали су само:

-Шарци.

И још:

-Дикавци и:

-Малкочеви.

Некада је у селу било само три куће: Цветанови, Јованичеви и Дикавци. Дикавци и Богојини су били једна породица. Дикавци су названи по томе што су некада бежали у Дикаву и тамо једно време становали па се потом вратили у Паљу, одакле су били старином.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Паља (Сурдулица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Радосин, општина Бабушница – Пиротски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Ово село је на десној страни у горњем делу долине Мале Реке, десне приточице Тегошнице. Кроз ово село води сеоски пут, поред којег су и неке куће, ван долине.

Када је село било у Селишту имало је свега три куће. Данас их има 70.

Сеоска слава је 15. августа, по старом, односно 28. по новом календару – Велика Госпојина.

Село је збијеног типа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из кладенаца, који носе ова имена: Студена Вода, Џурин Кладенац, Лалин Кладенац, Стојанчи Кладенац и Варовитњак.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима званим: Бричиште, Попово Браниште, Јасничево, Бабин Нос, Ломје, Зелени Камик, Јасиков Рид, Сушевје, Придол, Локва, Белува, Станци (до Масуроваца), Пријездина Падина, Горуње, Усов, Пањевје, Габричје, Дрен, Закамик, Голубињак, Равна, Џуричев Рид, Јагњило, Ливађе, Рељин Рид, Јазбина и др.

Старине у селу.

Има помена да је постојао манастир. Помиње се Калуђерска Чука, Калуђерско Гумно. Манастир је био код места званог Челија, где су њиве. То је било манастирско место. Постоји предање како је у манастир сам јелен долазио, када је слава била. Храм је био „на Богородицу“.

Порекло становништва.

Постоји предање, да се први заселио у селу деда Минџа, од кога су:

-Минџини и Џаверци, Аранђеловдан и Никољдан. Не зна се одакле су досељени.

-Белинци, Савиндан, су изумрли.

Не зна се одакле су досељени али се зна да су одавно у селу:

-Вунчини, Аранђеловдан и Св. Тодор;

-Илочинци или Мечкарци, Савиндан и:

-Ћосинци, Аранђеловдан.

У селу постоје и ове породице,чије се порекло није могло сазнати:

-Пуринци;

-Достинци и;

-Лалинци. Сви славе Аранђеловдан.

-Ристинци;

-Шумановци и;

-Дејановци. Су сви из Дејана - славе Никољдан.

-Ковачевци, Аранђеловдан, су из Гара, одакле су им дошли преци, старији од чукундеде; не узимају се међусобно.

-Вукановци су из Вукања – Знепоље, доселили им се прадедови. Не каже се коју славу славе.

-Драгоманци, Аранђеловдан, су (вероватно) из Драгомана у Бугарској.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Пољаница и Клисура“ насталој на основу података прикупљених 1902. и 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Радосин (Бабушница) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Раков Дол (по књизи Раков До), општина Бабушница  – Пиротски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село Раков Дол се налазе на ивици области према граничним котлинама које залазе у планинску област. Село је збијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Малу, које пут раздваја.

Село Раков Дол је у почетку било на данашњем Селишту, са леве стране Раков-Долског Потока, али је ту било безводно, а уз то село је изгорело, те су се преместили на данашње место, где има довољно пијаће и текуће воде, налази се у заветрини, њиве, паша и ливаде су у непосредном окружењу а могућа је и успешна печалба, ван села – што је њихово главно занимање.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима званим: Зарин Дел, Кремењак, Браниште, Козило, Кошеви, Гађина Бара, Пупуњак, Бег, Орљак, Вечерковица, Пажар, Мечи Пут, Равна, Орничка, Пољана, Орах, Сечине, Раданица, Дебела Скрада, Суварје, Дрвен Коњ, Иваношевица и др.

Старине у селу:

Црквиште је изнад села, где су данас развалине. Црква је порушена пре 70 година, храм је био посвећен Св. Петру. Ту има старих ораха (кажу да су стари 500 година) а постоји и Старо Гробиште. У ту цркву су долазили на причест становници свих околних села, Стрелца, Добровиша, Радосина, Калне па и Гара.

Постанак села и порекло становништва.

Ово је једно од старијих села, али није тако нарасло као Црвена Јабука, које је релативно млађа по настајању. Засељење се доводи у везу са временом, када је „Латина“ дигнута. Било је некада у њему само пет кућа.

Старе породице у селу су:

-Лилинци, Аранђеловдан;

-Ђиздини, Св. Тодор;

-Качаревци, Аранђеловдан и;

-Ковачевци, Аранђеловдан. Они су од два брата, од којих је један био качар, други ковач, први се населио са леве стране Ракова Дола под Зариним Делом а други са десне. Њихово порекло се не зна.

-Дејћовци или Барчинци, Никољдан, су од Ужица. Дошао им предак старији од чукундеде.

-Станимирови су потомци Барчинаца, славе, као и они, Никољдан.

-Ћосинци, Јовањдан, су из Вукања – Знепоље.

-Ћосинци други, Савиндан. Не знају за своје порекло.

-Дининци су потомци Ћосинаца. Само се не каже којих, оп. Милодан.

-Дулувајци, Никољдан и;

-Челојенци, Никољдан, су били иста породица, сада су се разродили и ступају у брак међусобно.

-Костинци, Тодорова Субота, су старином од Крушевца, али су данашњи потомци од пасторка, пореклом из Студене – јер им се предак Коста (прадед човеку од 40 година) оженио из Студене, одакле му је жена довела пасторка а Коста није имао потомака. „Пришел'ц“ је неки Тома, који се призетио. Других нема.

-Шућини, Св. Богородица, су из Калне, од пасторка скоријег времена.

-Терзијанци, Аранђеловдан. Не каже се ништа за њихово порекло.

-Ранчићи* (Миливоје и Вукадин) су из Калне, одакле им се доселио отац Ранча. Имају кућу у селу а живе у Пољани, на крају села, где су им кошаре са овцама.

-Деда Златко* (у Ораху) је из Раките у Бугарској. Остао сироче, па га узели и заселили.

*Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Раков Дол (Бабушница) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Плоча, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је са обе стране развођа Лисинске и Плочске (Мусуљске) Реке. Један део је у изворишту Плочске Реке а други у изворишту (Ржанске (Лисинске) Реке; дели их Големи Преслоп.

Барје је са десне стране Плочске Реке.

У Плочи има 28 кућа.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима званим: Ржански Дол, Вратница и Скок.

Постанак села и порекло становника.

Најпре су биле три куће у селу; деда Бонина, деда Петра и деда Стоилка. Од првог су Бонини, од Петра Сурлеви а од Стоилка је остала само једна кућа (Митар).

-Бонини су најстарији досељеници, старина им је из Лисине а боравили су на Варденику, где је раније постојало село Варденик. Они е зову и;

-Јанкови те чине Јанкову Малу, мада махале у овом селу не постоје.

-Сурлевци су „од Сурдулица у паланачко“, одакле су им преци побегли.

-Карданови су становали у Краварнику, Варденику, па се овде доселили и стално населили.

-Велинови или Пржљаци су из Топлог Дола у Бугарској, где их и данас има. Дед им се досеслио на турску земљу.

-Вуневци су се доселили са Варденика.

-Здравков (Трајко) је из Гложја.

Многи су од тих досељеника били момци турски и чивчије, па се тако заселили. Била су три господара: један код Велинових, други код Сурлевих а трећи у Барју. Мусуљ је имао другог господара.

Барје су заселили досељеници из Доње Љубате, из породице:

-Поповци.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Плоча (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горња Ржана, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

[caption id="attachment_61432" align="aligncenter" width="502"] Горња Ржана   Фото: www.bosilegrad.org[/caption]

Положај и тип села.

Горња Ржана је село у почетку долине Ржанске Реке, која постаје од Виљокоштице и потока Лопушњака; прва је већа притока са десне стране потока Видимске Долине, од које је на десној страни „плочко“. У долини Виљокоштице са леве стране нема кућа а на десној су ма(ха)ле: Грчка, Беркова и Момчилова, а ниже су од ње, низ реку, Мишаци. У Видимској Долини су мале Видима, Пиперковци и Плавило. У селу постоје и мале Ђерачка и Бонџина.

У селу има 40 кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе ове називе: Станков Кладенац (у изворишту Виљокоштице), Мал' и Голем Извор (у изворишту Лопушње).

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме су на местима званим: Лиселица (ливаде поред реке), Видим и Боровњак (по боровињкама).

Постанак села ипореклос тановништва.

Постоји предање да је Горња Ржана старије насеље („од пантивек“). То причају не само мештани, већ и становници околних села (Мусуља). Једно време су за њу употребљавали назив „старе куће“. Међутим, то се из порекла родова не види, ваљда су се старинци помешали са досељеницима, а уз то познато је да је Горња Ржана раније била „пуштењак“, где су напасали стоку становници Горње Лисине, док се није заселило ово село.

Најпре је у село било осам кућа; „Осам куће севе и севте биле у Горња Ржана“.

-Мишаци (раније Божаничеви) су изГорње Лисине, одакле се доселио деда Миша (дед човеку од 70 година); најпре су ишли у „кумановско“, па су дошли у Криву Феју да би се потом населили овде. Од њих је остала само једна кућа.

-Деда Момчилови су из Горње Љубате („мене ми се чини да су од Горњу Љубату“).

-Грци  су из Вучиделаца. Назив Грци су добили што су били кржави (кржљави).

-Бонџини су из Горње Лисине - („треба да су од Горњу Лисину“).

-Ђераци су старином из Дуката, па су им преци најпре дошли у Горњу Љубату па потом у Горњу Ржану. „Право им је Ђеринци по жени, која се звала Ђера, а били су од Самокова“ (ово пише на маргинама-фуснотама о њима).

-Видимчање (Сокол, Стојан и др.) су из Доње Лисине.

-Пиперковци су из Доње Љубате или Доње Лисине.

-Гмитров (Илија) је у мали Плавило је из Чешљанаца, доселио се као пришелац („поженил се беше тија Гмитар“).

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горња Ржана (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доња Ржана, општина Босилеград  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

[caption id="attachment_61437" align="aligncenter" width="502"] Доња Ржана Фото: www.bosilegrad.org[/caption]

Положај и тип села.

Највећи део Доње Ржане налази се у равни долине ближе реци. Са леве стране Ржанске Реке су Горња Мала (Мишаљкини), Доња Мала  и Мрсалица (једна кућа Мишаљкина) и Гузобије. Куће су сламне и у групи. Са десне стране реке је мала Ишор.

У селу има 28 кућа.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који носе ове називе: Кладенац (у Заноги) и Бела Вода у Горњој Мали на месту Бозовици.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паша и шуме налазе се на местима, званим: Ишор – са десне стране Ржанске Реке, Присоје, Чукаре, Рамни Дел, Гарине и Рибарци.

Постанак села и порекло становника.

Ово село није тако старо као нека околна села. Млађе је од Горње Ржане. У њему нема никаквих старих селишта или других старина. Била пустара, кажу. Засељена је, веле, после ослобођења 1878. године, али ће бити и нешто раније. Било је најпре три куће, па 7 кућа а сада их има 28.

-Лисичаре. Најпре се населио Иван из Паралова, прадед човеку од 80 година. Од њега су Лисичаре.

-Гајдаре су „из Врлу Реку“, ваљда из Топлог Дола у Србији, јер их тамо има.

-Стамболијини су из Топлог Дола у Бугарској.

Ове три фамилије је населио Турчин, а после су се населили и други:

-Гузобије су из Новог Села. Доселио им се дед Вучко, био најпре у Лисини па се овде населио „на агино место“.

-Деда Стојкови су из Топлог Дола. Доселили се због тога што је овде било пусто а плодно место.

-Мишаљкини су од Варденика, одакле се населио Младен Мишкаљин.

-Петре се овде населио као призетак из Доње Лисине.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Доња Ржана (Босилеград) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Горње Романовце, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Горње Романовце је село у изворишту Романовске Реке, са њене десне стране; куће су ближе површи горњо-романовске косе а и на окрајцима и странама косаница или у почетку долина, чији су потоци притоке Романовске Реке. Један део села је између Чуке и Павлове Чуке а по десној страни долине, која су у почетку зове Страхињина. Други део села је у почетку Павлове Долине (Петровци), затим има кућа под Старим Гумном, по странама долине Присоја, Селске Долине, Тасине Гарине и другде.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора-кладенаца, који се зову: Вир, Чешма и Марков Кладенац.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, паше и шума се налазе на местима  званим: Каменитица, Витлиште, Шиљегарник, Беркова Ливада, Ланиште, Плавило, Преслоп, Грамада, Големо Равниште, Соспе, Корито, Трећи Рид и Радичкова Пољана.

Порекло становника.

По редоследу досељавања:

-Новкови (Лазарови и Страхињини), Св. Петка, су најстарија породица. Њихов предак, чукундед се доселио из Божице. Од њих су:

-Михајловић (Коста) и;

-Трајковић а по деди Момчиловић (Станча).

-Маринковићи, Аранђеловдан. Њихов предак, Младен Вртопер, доселио се из Божице.

-Павловци, Никољдан – једна кућа Ђурђевдан, су потомци деда Пауна, досељеног из Љубате. По једнима Павловци су из Вучиделаца.

-Петровићи су из Божице. Предак им, прадед човеку од 35 година, дошао после Пауна. Не каже се коју славу славе.

-Велковици, Митровдан а двојица (Бојко и Радојко) славе Ђурђевдан, су потомци Велка који се доселио из Вучиделаца.

-Стоилковци (Илија, Мијајло и Ранђел) су из Битрђе, одакле им се доселио предак Стоилко. Славе Никољдан, Аранђеловдан и Велику Госпојину.

-Петровићи други, Митровдан, су из Топлог Дола. Од њих је:

-Момчиловић (Џоне), али он слави Стевањдан.

-Маричевци, Аранђеловдан, су из Божице.

-Ђорђинчани, Јовањдан и Аранђеловдан, су давно досељени из Гложја. Отуда је побегао дед им Филип, па се неки од његових потомака „тргли“  из Горње Романовце, а овде остао Ђорђе, син Филипов, од кога су Ђуринчани (Радул, Милош и Ђорђе).

-Јанковићи (Никола и Станко), Св. Тројица, су по деди од Николића. Не каже се одакле су досељени.

-Марковић (Спаса) је из Топлог Дола. Један је (Стојковић Михаило) пореклом из Љубате, одакле га је мајка довела, преудавши се овде. Не каже се коју славу славе.

Сеоска слава је Петровдан.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905 до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горње Романовце (Сурдулица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Топли До, општина Сурдулица  – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Топли До је село у изворишту Врле Реке, а по косаницама, које су раздвојене дубоким долинама, међусобно удаљеним од четврт до сат пешачког хода. Тако су Дукини по Кривоме Риду, Дајчини по Бешлијском, Дебелоричани су по масивном и облом Дебелом Риду, који је између Виљокоштице и Дебеле Долине.

У селу има 30 кућа. До 1878. године Топли До је чинио једно село са оним (исто Топло До) у Бугарској (сада Топли Дол у Србији, оп. Милодан) и припадао је Врању.

Старине у селу.

Старо Селиште је са обе стране Врле Реке испод и изнад данашње цркве, та се и разликује као Горње и Доње Селиште. Код Доњег Селишта са десне стране утиче поток Криве Долине у Врлу Реку.

Постанак села и порекло становника.

О првом засељењу овога села не зна се ништа.

-Караџикови. За њих се зна да су бежали у Ржану, одакле су се повратили.

-Бешлијини, Јовањдан. За њих се зна да су били на Чемернику и у Божици.

-Дебелоричани или Пешићеви, Митровдан, су пореклом из Плоче, одакле су деда Пешу довели Караџикови. Има их у Топлом Долу (село Топли Дол, некада у Бугарској, данас у Србији, оп. Милодан).

-Драјчани су из Рајчиловца. Не каже се коју славу славе.

-Дукини. За њих се само зна да су бежали од Турака и поново вратили. Не каже се коју славу славе.

-Ирдини или Панџини, славе Св. Петку. Не каже се ништа о пореклу

-Живковић (Паун), Аранђеловдан. Његова породица је давнашња.

ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ насталој на основу података прикупљених од 1905. до 1909. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Топли До (Сурдулица) appeared first on Порекло.