Порекло становништва села Беривојце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на ушћу Снетојованског и Мочарског Потока у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара које има свака кућа. Земље и шуме.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Дуге Њиве или Арат–е-Гата, Мас Кодра (Иза Брда), Шаварине, Мас Киша (Иза Цркве), Смрдан, Улица, Главичица; за шуму: Забели Мал (Велики Забел), Забели Вогељ (Мали Забел), Лазина, Локве, Белопач, Дугачка Лазина, Големи Поток и Мали Поток.

Тип села.

Село је збијеног типа, само су мухаџирске куће изван села близу рушевина Манастира св. Јована. Изузев Мухаџирску Махалу село се дели на пет махала од којих се четири зову по арбаиашким родовима у њима. Пета се махала на југу зове Српска Махала, у којој живе само Срби.

Старине у селу.

На месту Мас Киша има порушена црква која је вероватно била црква српског становништва овог села.

Порекло становништва.

Пре око 170 година у селу су живели само Турци диздарци, који су се преселили са Новог Брда. Потом су се у селу опет настанили Срби, а нешто доцније и Арбанаси. Године 1878. на сеоском се хатару настањују и мухаџири. После Првог светског рата су се почели насељавати Срби из околних села, Па и из северне Србије.

Родови:

-Диздарци (1 к.), Турци. Пресељени са Новог Брда пре 170 година.

Српски родови:

-Костићи (2 к., св. Арханђео). Најдаљу старину знају у Бостану; доцније су живели у Робовцу. Кад су прешли у Беривојце, затекли су само Диздарце.

-Спасићи (3 к., св. Петка); досељени пре 110 гоцина из Ђурковице (врањске) што, како кажу, нису имали да плате порез.

-Миаљинци (3 к., св. Арханђео). Старина им се не зна, јер су живели по многим криворечким селима као чифчије. У Беривојце су досељени пре 50 година из Мочара.

-Миљковци (1 к., св. Арханђео), исто тако не знају старину, јер су живели по многим околним селима као чифчије. У Беривојцу су настањени пре 55 година.

-Петковић (1 к., св. Никола); пресељени из Братиловца 1924. године на купљено имање.

-Васићи (3 к., св. Петка); досељени 1922. године из Дреновца (врањског).

-Анђелковић (1 к., св. Никола); пресељен 1925 године из Костадиица, Од рода Королејаца.

Поисламљен и поарбанашен српски род је:

-Томанчанин (1 к.). Садашњи домаћин куће Ишљам, који се раније звао Ђорће, прешао је у ислам око 1895. године, наговорен од Арбанаса, код којих је био слуга. У ислам је прешао сам, доцније се оженио Арбанаскињом. Пореклом је из Томанца (Изморник).

Арбанашки родови:

-Лаћовит (15 к.), Чељовит (18 к.), Демовит (7 к.), и Муљок (9 к.), сви из фиса Гаша. Досељени из Малесије као „браћа“ пре 170 година.

Арбанаси мухаџири, досељени 1878. године:

-Боровац (3 к.) од фиса Бериша; досељени из Боровца (Јабланица).

-Шилова (1 к.), од фиса Сопа, из Шилона (Јабланица).

-Лалинца (1 к.), Од фиса Тсача, на Лалиица (врањског).

-Липовица (1 к.), од фиса Хота, из Липовице (Јабланица).

-Власа (1 к.), од фиса Бериша, из Власа (лесковачког).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Беривојце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Косовска Каменица (по књизи Каменица), општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Главни део села је на Кривој Реци, на обема њеним странама. Остали делови су на Гоголовачкој Реци, на Кућишту и на Робовачној Реци.

Воде.

Главни део села добија воду за пиће из бунара, а остали делови из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Безистен, Бели Брег, Орловиште, Морозвез, Појатиште, Доњо Поље, Горњо Поље, Вртача; за шуму: Равниште, Грковнца, Локва, Кулина или Градиште.

Тип насеља.

Главни део села (44 куће) је збијеног типа. Укупно узев са остала три дела, која имају по четири куће, село треба рачунати у разбијени тип. Удаљење између махала и главног дела села је око 15 минута хода. Главни део села се дели на две махале које дели Крива Река. Становништво једне махале назива другу махалу „преко реку". Од 1946 насеље је среско место.

Старине у насељу.

На брду Кулина или Градиште још стоје зидине неког града у оронулом стању. Прича се да су овај град зидали Срби и да се камен доносио са доморовачког Брега „од руке на руке“. На путу за Мочаре једно се место зове Безистен. По предању ту се скупљао пазар на сабору манастира Рћавца код Мочара.

Постанак насеља.

Старост садашњег села се може пратити до у 16 век, јер се по народном предању, кад су Турци отимали земљу Србима у Каменици, ишло у Вучитрн на већи суд но што је био на Новом Брду. У то време Каменица је била на Робовачној Реци где је и сад један део села. Срби су доцније пре око 220 година, кад су им Турци одузели земљу и на њој настанили чифчнје, искрчили луг на месту садашњег главног дела села и створили ново насеље. У селу су се доцније настанили и Турци, али су се око средине прошлог века иселили у Гњилане (род Имер Спахијиник у Гњилану), јер нису могли да трпе весеље српског становништва о празницима.

Село је расло прираштајем и досељавањем. У селу сада живе Срби са једном арбанашком мухаџирском кућом.

Порекло становништва.

Родови:

-Ћурчинци (4 к., св. Никола). Старином су од Прилепа, одакле су досељени пре 250 и више година када у Кривој Реци није било Арбанаса. Куће су им биле на Робовачној Реци, а пошто су им Турци Диздарци отели земљу, преместили су се на место садашњег села где тада није било насеља.

-Кметовци (1 к., св. Арханђео): пресељени из Кметовца (Горња Морава) после Ћурчинаца.

-Кужљовци (4 к., св. Арханђео); пресељени пре 120 година из Беривојца побегавши од арбанашког зулума.

-Meчкарци (3 к., св. Никола); пресељени из Даждинца бежећи од арбанашког зулума кад и Кужљовци. Старо презиме им је Негосавн.

-Говердаркићи (2 к., св. Никола); досељени из Прилепа пре 170 година.

-Анђелкоци  (7 к., св. Арханђeo), пресељени из Беривојца пре 120 година.

-Копривничани  (З к., св. Никола); су пресељени од арбанашког зулума из Копривнице пре 80 година.

-Пешини (2 к., св. Арханђео); пресељени из Копривнице као и род Копривничани.

-Коретинци (5 к., св. Никола); пресељени из Коретина пре 120 година.

-Костићи (2 и., св. Арханђео). Старином су из Коретнна, потом су живели у Беривојцу, а пре 70 година пресељени у Каменицу.

-Штрбанци (3 к., Ваведење); пресељени из Беривојца пре 80 година.

-Поповићи (3 к., св. Арханђео); досељени из Шилова (Горња Морава) пре 140 година због парохије као свештеничка породица. Даља старина им је у Винду (Куманово).

-Коларци (3 к., св. Петка); досељени на купљену земљу пре 100 година из Робовца.

-Србијанци (2 к., Митровдан); досељени пре 80 година из Горњег Кусца (Горња Морава), од рода Чорбића. Даља старина им је у Бугарској као код Чорбића у Горњем Кусцу. Србијанцима су названи што су око 30 година живели у северној Србији. Вратили су се после ослобођења.

-Марићи (1 к., св. Никола); пресељени из Братиловца пре 100 година.

-Маљокићи (1 к., св. Никола); пресељени из Грађеника пре 100 година.

-Финици (2 к., св. Арханђео); пре 80 година досељени као бакали из Врања.

-Пешићи (1 к., св. Никола); старином су из Гризима. Око 1890. године су се иселили у Србију и до 1913 г. живели у Рујковцу (Јабланица). Досељени су на купљено имање.

-Џалићи (1 к., св. Арханђео); ови су из Гризима исељени са Пешићима и живели у Рујковцу. Године 1914. су дошли на купљено имање. Даља старина им је као код Џалинада у Гризиму.

-Жујанци (1 к., св. Арханђео); пресељени 1911 г. из Фирићеја. Даља старина им је у Жуји.

-Кололечићи (2 к., св. Никола); пресељени из Кололеча пре 70 година.

Арбанашки мухаџирски род је:

-Врановц (1 к.), од фиса Бериша; досељен 1878 г. из Врановпа (Јабланица).

Од Срба пре 50 година у Северну Србију иселила се једна кућа од Маринкових, једна кућа од Радића и три куће од Колараца.

У Турску су се 1922 г. иселиле две арбанашке куће.

 ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, насеље Косовска Каменица appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Гризиме, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Гризимском Потоку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара и једног кладенца.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Големи Забеја, Поразови, Гробље, Шутоловица, Смрдан.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Горњу и Доњу. Удаљење између махала је око 200 м. Куће у махалама су груписане. Две мухаџирске куће, које су изван села, убрајају се у Горњу Махалу.

Постанак села.

Пре 140 година када су дошли први досељеници становништва онога села земље је за обрађивање било мало и њу су обрађивали Арбанаси села Коретина. Остала је земља била под шумом. Село није постојало. Не зна се да ли је пре тога било какво насеље на овом месту. Село је потом расло досељавањем и прираштајем.

Порекло становништва.

У селу сада живе Срби са 2 арбанашке мухаџирске куће.

Родови:

-Џалинци (4 к., св. Арханђео); досељени пре 140 година на Сиринића и насељени као чифчије.

-Ћирковци (7 к., св. Арханђео); досељени ускоро за Џалиицима, али се не зна одакле.

-Мосинци (3 к., св. Арханђео); досељени пре 110 година из Беривојца као чифчије.

-Бабинци или Младеновци (2 к., св. Никола), непознатог порекла.

-Кукурековци или Чавкићи (3 к., св. Никола); досељени из Каменице пре 110 година.

-Кужљовци (2 к., св. Арханђео); пресељени пре 90 година из Каменице. Из истоименог рода као чифчи је. Даља старина као код Кужљоваца у Каменици.

-Керци (2 к., св. Јован); пресељени пре 120 година из истоименог рода у Тиринцу. Даља старина као код рода Керци у Тиринцу.

-Морачани (1 к., Ђурђиц); пресељени као чифчије из Мочара пре 50 година. Даља старина им је непозната, јер су као чифчије живели по многим криворечким селима.

-Петрићеви (1 к., св. Никола); пресељени пре 100 година на Клобукара, од рода Баримци. Даља старина им је као код Барнмаца у Клобукару.

-Трсканци (2 к., св. Арханђео); пресељени из Турске (Беривојце) пре 40 година као чифчије.

Арбанашки мухаџирски род:

-Ћеримови (2 к.), од фиса Тсача; досељени из Капита (Јабланица) 1878. године.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Гризиме (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Стрелица, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у равници на Стреличком Потоку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Рђевац, Крстић ,Рид, Селиште; сеоска шума је на месту Рћавац.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на Горњу Махалу у којој живи род Ћорпетровцн и доњу Махалу у којој живи род Балтићн.

Старине у селу.

На месту Селиште је било неко старије насеље.

Порекло становништва.

У садашњем селу нема старинаца. Не зна се да ли су преци старијих досељеничких родова затекли село. Старост садашњег села износи око 170 година .Село је расло досељавањем и прираштајем. Име овог села неки изговарају као Старалица. У селу живе сада само Срби.

Родови:

-Балтићи (8 к., св. Арханђео); досељени пре 170 година, само се не зна одакле.

-Ћорпетровци (3 к., св. Лазар); пресељени пре 140 година из Копривнице. Даља старина им је као код Чолака или Ћорпетроваца у Мочару.

-Крстићи (3 к., св. Никола). Старином су из Велике Хоче (призренске), одакле су пре 170 голина досељени у Големо Ропотово (Изморник). У Стрелицу су пресељени пре 120 година да избегну неку крвну освету.

-Братиловчани (1 к., св. Никола); пресељени 1925. године из Братиловца, од рода Данића, на купљено имање.

Године 1926. се у Турску иселила једна арбанашка мухаџирска кућа.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Стрелица (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мочаре, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Фирићејском Потоку, а пружа се скоро од села Стрелице па до ушћа потока у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Рћавац, Орашје, Река и Састанци.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Чолачку, Деннну и Ивкову. Називи махала су по најјачим родовима у њима. Удаљења од махала су 1- 3 км. Куће усмахалама су груписане.

Старине у селу.

У атару села је у рушевинама манастир Рђанац*. Неки зидову су му још здрави. По слабим остацима фресака види се да је био православни манастир. Око дворишта се познају рушевине еконимских зграда и манастирских конака и остаци зидова. У северном зиду су биле ћелије од по 2 и. ширине. На северозападном углу зида стоје зидови пекариице. На југозападном углу стоје зидови двоспратне куле. Између пекарнице и куле на западном зиду виде се дубине подрума. Народ не зна коме је свецу био посвећен овај манастир. По некима био је посвећен св. Сави, а по другима св. Јанићију. Прича се да га је зидала сестра краља Дечанског. По тој причи се за његова зидања камен носио „од руке на руке“ чак из Копривнице. Кад је био готов, сестра је позвала брата да јој види задужбину. Брат јој је дошао, разгледао и рекао да је леп и да „адет“ није да буде лепши, али је рђавац, јер нема текуће воде за пиће, него бунар. Отуда му кажу остало име Рђавап. А на месту Састанци прича се да је скривена „железна буква“ с новцем. При крају 18 века манастир је био пуст. Можда је у његовој близини постојало и неко насеље, јер се око манастира распознаје старо гробље.

Порекло становништва.

У то време, пре 140 -150 г, подигло се садашње село и отада расло досељавањем и прираштајем. У селу живе Срби са четири арбанашке и мухаџирске куће.

Родови:

-Чолаци или Ћорпетровци (4 к., св. Лазар); пресељени из Копривнице пре 140 година за време „Садраземова тарафа". Даља старина им је у солунском крају, одакле су досељени кад у Кривој Реци још није било Арбанаса. У то су време они били први род који је славио св. Лазара.

-Баримци (3 к., св. Никола). Као чифчије су живели у Фирићеју, па у Мешини, одакле су досељени око 200 година раније. Даља старина им је као код Баримаца у Клобукару.

-Денини (6 к., св. Арханђео) и:

-Ивкови (6 к., св. Никола), најранији досељеници од пре 160 година, али се не зна одакле.

-Чараковлија (1 к., св. Никола). Пре 70 година пресељен из Чараковца у Каменицу, а око 1905 г. у Мочаре.

-Фирићејац (1 к., св. Никола); пресељен 1914 г. на купљено имање из Фирићеја.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878. године:

-Бајре (2 к.), од фиса Хота; досени из Барја (лесковачког). У Барје су били досељени из Малесије пре 150 година (5 појасева).

-Маровц (1 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Миовц (1 к.), од фиса Хота, из Миовца (врањског).

Од Арбанаса мукаџира се 1927 г. иселила једна кућа у Турску, једна кућа у Гњилане и једна кућа у Доњи Ливоч (Горња Морава).

*У делу текста о манастиру један део је прекривен некаквом флеком од туша или мастила – те сам био принуђен да својом фикцијом тај део уобличим, оп Милодан.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва, село Мочаре (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Костадинце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Костадиначке Реке по косама с обеју страна реке. Мухаџирске куће су северно од села на месту Мегура.

Воде.

Воду за пиће добија се из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Прошнште, Бачевина, Чукље, Гробље или Чифутско Гробље; за шуму: Ристова Чука, Магура.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Без мухаџирских кућа дели се у две махале: „отуд и одовуд реку“. Удаљење између махала је око километар. Куће у овим махалама су груписане. Мухаџирске куће су на 1 час хода северно од села и нису груписане. По месту на коме је, мухаџирска се махала зове Магура.

Старине у селу.

На месту Гробље познаје се неко старо гробље. Неки га називају Чифутско Гробље. У његовој близини, више садашњег села, а на месту Суљина Ливада, пре 140 година се раселило српско насеље са око 80 кућа. И сада се познају трагови тога насеља.

Постанак села.

У то време, пре око 140 година, на месту садашњег села је подигнуто ново насеље од нових досељеника. Мухаџирска махала је постала 1878 год. од досељених Арбанаса мухаџира из Србије.

Порекло становништва.

Родови:

-Королејци (15 к., св. Никола), старинцн. Мишљење о пореклу овог рода изнето је у општем делу ое књиге, у одељку о етнобиолошким процесима, код примедбе 89*.

-Раденковци (3 к., св. Арханђео): пресељени из Рупишта (Братиловце) пре 80 година.

Арбанашки мухаџирски родови:

-Дрводељ (2 к.), од фиса Бериша; досељен из Дрводеље (Јабланица).

-Маровц (4 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Бајре (4 к.), од фиса Хота, из Варја (лесковачког). Сви су досељени 1878. год.

*У овоме се роду неки чланови одликују тамном бојом кожекао у Цигана, али је ,ишљење да овај род потиче од старих балканских Влаха, можла баш оних Влаха Костадиноваца који се помињу у дечанској повељи,89 по којима се можда и зове садашње село овог рода. Избегавање брачних веза с њима од стране Срба је, верујем, наставак оне познате средњевековне забране брачног мешања Срба и Влаха.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Костадинце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Братиловце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село je на обема долинским странама Рупишког Потока и на левој страни долине Фирићејског Потока.

Воде.

Воду за пиће добија се из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Вуњи Поток, Камениште, Радловац, Потке, Присоје; за шуму: Частава, Црквиште, Стајковац.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Братиловце 8 к. (на десној страни Рупишког Потока), Рупиште 4 к. (на левој страни Рупишког Потока) и Радловац 3 к. (на левој страни Фирићејског Потока). Мухаџири имају 4 куће у махали Рупнцпе и 3 куће у махали Радловац. Удаљења између махала су око пола часа хода. Куће су у српским махалама груписане а у муаџерски нису.

Старине у селу.

На месту Потке сељаци кажу да налазе старе грнце, стари новац и друге старинске ствари. Можда је ту било какво насеље, али се о њему не зна ништа. Старо село је било у Рупнцггу, где је садашња махала Рупиште. Ту су две порушене српске цркве, једна на месту Црквиште, друга у Присоју. Данашња махала Братиловце постала је пре 90 година пресељавањем из Рупишта.

Срба је у Рупишту било још за десетак година, па су се иселили у Костадинце. Године 1878. у Рупиште се насељавају мухаџири. Тад су мухаџнри створили ново насеље и на Радловцу.

Порекло становништва.

Срби живе у махали Братиловце. То је род:

-Денићн или Френци (8 к., св. Никола), старинии из Рупишта. На данашње место пресељени пре 90 година. Френцима их називају зато што су, како кажу, били 'азг'н (силни).

Мухаџирски родови у Рупишту:

-Шаић (1 к.), од фиса Краснића; досељени из Шаића (Јабланица).

-Лапаштица (2 к.), од фиса Сопа, из Лапаштице (Јабланица).

-Црновр (1 к.), Од фиса Тсача, из Црног Врха (Јабланица).

У Радловцу живи мухаџирски род:

-Мркojа (3 к.), од фиса Краснића, из Мркоње (Јабланица). Сви су мухаџирски родови досељени 1878. године.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Братиловце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Фирићеја (по књизи Фирићеје), општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је око брда Јелаче и око изворишта фирићејског Потока.

Воде.

Воду за пиће добија се из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Црвено Просо, Дугачке Њиве, Чука, Јелача, Ивановац, Баба–Јелин Камен, Побијеи Камен.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Фирићеје, Станиловац и Муаџере или Јелачу. Удаљења између махала су око пола часа хода. Куће у махалама нису груписане.

Порекло становништва.

Село је старо и у њему има стариначких родова. Осим прираштаја село је расло и досељавањем. Године 1878. су се у селу населили и Арбанаси мухаџири.

Родови у махали Фирићеје:

-Стошини или Ћосини (3 к., св.Никола), су старинци.

-Перчићи (4 к., св. Никола), су старинци.

-Возићи (2 к., св. Арханђео), су старинци.

-Тутићи (4 к., св. Никола); пресељени из Даждинца пре 120 година.

-Королеја (1 к., св. Никола); пресељен од рода Королејаца пре 80 година на Костадинца. Даља старина и порекло му је као код Королејаца у Костадинцу.

У махали Станиловац:

-Масков (1 к. св. Јован): пресељен око 1905 године из Босца, од рода деда - Илинаца као чифчије. Даља старина му је као код деда–Илинаца у Босцу.

-Ђорговци (3 к., св. Арханђео), су старинци.

Арбанашки мухаџирски родови у Јелачи досељени 1878 године:

-Бувца (2 к.), од фиса Сопа, из Бувца (Јабланица).

-Боровц (2 и.) од фиса Бериша из Боровца (Јабланица).

-Сијарина (2 к.), од фиса Хота, из Сијарине (Јабланица).

-Сковрч (3 к.), од фиса Кпимеита, из Сковрча (Јабланица).

-Mарoвц (3 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

Године 1928. је исељена једна арбанашка мухаџирска кућа у Горње Кусце (Горња Морава).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Фирићеја (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Гминце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по брдима, косама и долинама поточића око Ђуришевског Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве: Кодра Шкурт (Кратко Брдо), Ара Баљис (Баљина Њива), Кодра Корчес (Кбрчино Брдо), Љугу Љуачес (љуљашкииа Падииа).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Маал Корчовит, Маал Лецит, и Маал Матошит. Називи махала су по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су по пола часа хода и више. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

На месту Киша (Црква) стоје развалине српске цркве за коју Арбанаси овог села знају да је била храма св. Петке.

Порекло становништва.

При досељавању предака арбанашког становништва пре 200 година (6 појасева), у селу су живели Срби који су се доциије раселили (Стојчовци у Ајновцу). Село је расло прираштајем и досељавањем. Године 1876 у селу је настањено неколико мухаџирских кућа из Србије.

Родови:

-Лецит (19 к.) и Матош (17 к.), од фиса Краснића. Досељени су као једна кућа из Малесије пре 200 година и то као муслимани.

-Корчевит (18 к.) су поисламљенн и поарбанашени Срби. Порекло воде од српског православног рода Корчини у Зебинцу, па им је и даља старина као код Корчина у Зебинцу. У ислам су прешли у Зебинцу пре 120 година, због чега су морали да се селе од својих. Тад су се преселили у Гминце међу муслиманске Арбанасе. Ушли су у Красниће, у фнс Арбанаса овог села.

Арбанашки мухаџирски родови досељени су 1878. године:

-Риковц (3 к.), од фиса Красиића. Досељени к својим рођацима Лецитима и Матошима из Рујковца (Јабланица).

-Шилова (5 к.), од фиса Сола из Шилова (Јабланица).

-Оруглица ( l к.), од фиса Тсача, из Оруглице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва, село Гминце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Свирце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је поред старе српско–турске границе пре Балканског рата а око брда Капија и Тепе.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Прони Трепањес (Трепањски Поток), Прони Демовић (Поток Демовића), Кодра Чељовић (Брдо Чељовића): за шуму: Капија, Teкe, Љаку Поњаве (Јаворова долина), Потка, Кодра Мрекацит (Брдо Мрекацит); за пашњаке: Чука Новакут (Новакова Чука).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Дода (на западној страни), Чељовић (у средини) и Демовић (на источној страни). Називи махала су по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су четврт до пола часа хода. Куће у махалама нису груписане.

Постанак села.

Арбанаси оног села веле да њихови преци при досељавању нису затекли село. Од настањииања Арбанаса у њему има око 200 година. Отада је село расло прираштајем и досељавањем. До разграничења између Србије и Турске 1878 г. село је већим делом било у области Јабланице. По разграничењу је много кућа тога дела прешло на страну Криве Реке да би биле под Турском. Известан део кућа је и даље остао у Јабланици, те отуда сада у суседству, у Јабланичком срезу, има село под истим именом Свирце.

Порекло становништва.

У селу живе само Арбанаси.

Родови:

-Чељовић (25 к.) и Демовић (28 к.), од фиса Бериша: досељени из Малесије пре 220 година. Прво су се населили у Огошту, где им се није допало, па прешли у Свирце. Куће и већи део имања им је до 1878 г. био у сливу Јабланице.

-Дода (26 к.), од фиса Бериша; досељен ускоро за својим „фисем“. Овај је род досељен у католичкој вери („стара вера“), па по досељењу прешао у ислам.

-Кљајић (1 к.), од фиса Бериша; досељен као мухаџир 1905 r. из Клајића (Јабланица).

-Сијарина (1 к.), од фиса Хота; досељен 1929 год. из Сијарине (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Свирце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Туђевце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се простире од Новакове Чуке на старој српско–турској граници па низ Пиревску Реку све до ушћапотока Обршиие у њу.

Воде.

Воду за пиће добија се из извора; у неких кућа има и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Обршина, Присо је, Рога; за шуму: Новакова Чука, Товарник.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у пет махала: Маљовит, Мемовит, Куртовит, Саитовит и Пирево (Пиревска Махала). Сем последње махале, која носи свој стари назив, остале се махале зову по ранијим досељеничким родовима. Удаљења између махала су четврт до пола сата хода. Куће у махалама нису груписане.

Порекло становништва.

Пре арбанашког досељавања у селу су живели Срби (Пиревци у Босну). Овде су живели и Арсићи из Гњилана. По доласку Арбанаса неки су се раселили, а неки доцније прешли у ислам. И сад се зна где је било српско гробље. Арбанаси га зову Ворат–е–Шкијеве (Словенско Гробље). Село је расло прираштајем и досељавањем. Године 1878. у селу се настанио приличан број арбанашких мухаџирски: кућа. У селу сада живе поисламљени и поарбанашени Срби и Арбанаси муслимани.

Родови:

-Маљовит (9 к.), Мемовит (21 к,) и Куртoвит (7 к.), од фиса Краснића ; досељени из Малесије пре 160 година.

-Саитовићи (6 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Пресељени из Мешиие пре 120 година. У ислам су прешли у Туђевцу. На прелаз у ислам су их наговорили Куртовићи из овог села, па се вели да су и разменили по једну девојку за своје млдиће да би се ородили и да би их Куртовићи увели у свој фис. Предах Сант се у православљу звао Риста Мешииац.

Арбанашки мухаџирски родови у Пиревској Махали:

-Липовица (3 к.), од фиса Хота; досељени из Липовице (Јабланица).

-Лапаштица (4 к.), од фиса Conn, из Лапаштице (Јабланица).

-Боровц (1 к.), од фиса Бериша, из Боровца (Јабланица).

-Пороштица (2 к.), од фиса Бериша, из Пороштице (Јабланица).

-Кљајићи (2 к.), од фиса Сопа, из Клајића (Јабланица).

-Рафуна (2 к.), од фиса Гаша, из Рафуне (Јабланица).

-Свирца (2 к.), од фиса Бериша, из Свирца (Јабланица).

-Врапца (2 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

У Куртовића Махали:

-Сијарина (3 к.), од фиса Хота, из Сијарине (Јабланица).

-Кривача (1 к.), од фиса Бериша, из Криваче (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло становништва, село Туђевце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мешина, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Пиревској Реци и по брдима и косама у долини ове реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Поток, Рид, Палопница, Пољана, Јелаче, Преслоп; за шуму: Бојина Страна, Ивановац, Попова Чешма, Свилаш.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Мешину (поред Пиревске Реке), Преслоп (северно од махале Мешине) и Јелачу (на западној страни истоименог брда). Удаљења између махала су око 2 км. Груписане су само српске куће у махали Мешина.

Постанак села и старине.

Пре 140 голина у селу су нови досељеници затекли само неке Савиће са једном кућом, који су се доцније одселили у северну Србију. Још раније село је било веће и имало цркву на месту Свилаш; та је црква сада у рушевинама.

Порекло становништва.

До 1878 г. у селу су живели само Срби. Тад су се доселили Арбанаси мухаџирн, од којих су се неки населили у близини српских кућа, а други изван тог српског насеља на Преслопу и Јелачи.

Родови у махали Мешина:

-Зимпарци (8 к., св. Никола). Старином су из Месовића (Маревце), одакле су се преселили испред Арбанаса пре 140 година. При досељавању су око пола године живели у Станиловцу (Фирићеје).

-Сковрчани (1 к.), од фиса Климеиата; досељени као мухаџири из Сковрча (Јабланица).

-Бувца (1 к.), од фиса Сопа, из Бувца (Јабланица).

-Бopовц (1 к.), од фиса Хота, из Боровца (Ј абланица).

У махали Преслоп:

-Вpапца (7 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

-Кривача (1 и.), од фиса Бериша, из Криваче (Јабланица).

-Грбавц (1 к.), од фиса Краснића, из Грбавца (Јабланица).

-Говор (1 к.), од фиса Краснића, из Говора (Јабланица).

У махали Јелача:

-Шилова (2 к.), од фиса Сопа, из Шилова (Јабланица).

-Руковц (З к.), од фиса Сопа, из Рујковца (Јабланица).

-Рафуна (7 к.), од фиса Гаша, из Рафуне (Јабланица).

-Сијарина (5 к.), од фиса Хота, из Сијарине (Јабланица).

-Кљајић (1 к.), од фиса Сопа, из Кљајића (Јабланица).

-Дрводељ (2 к.), од фиса Бериша, из Дрводеље (Јабланица).

Пре 70 година исељено je y северну Србију 13 кућа Срба. Од Арбанаса мухаџира је 1902. године исељена једна кућа у Турску и 1929. год. једна кућа у Албанију.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Мешина (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Стрезовце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Криве Реке и већим је делом у равници по дну долине.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њине: Јастребац; за шуму Запоље, Језеро, Маден.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у шест махала: Јастребац (6 к.), Бару (7 к.), Популанце (6 к.), Језеро (6 к.), Запоље (4 к.) и Диновиће (7 к.). Махала Популанци и Диновићи носе називе по најзнатнијим српским родовима у њима. Остале махале се називају по топографским називима. Удаљења између махала су 1—2 км. Куће у махалама нису све груписане.

Старине у селу.

У хатару села испод садашњег сеоског гробља стоје развалине цркве овога села.

Постанак села.

Село је старо, али у њему сада нема ниједног стариначког рода. И ово је село расељено пре 140 година приликом „Садраземова тарафа“. У њему је тада поред других живео и род Шубарци из Гњилана. Пошто је „тараф“ прошао и прилике се уредиле, село је наново насељено новим досељеницима. Од тада је расло прираштајем и досељавањем. У селу је 1878. године насељено нешто Арбанаса мухаџира.

Порекло становништва.

Родови:

-Диновићи или Шаприћи (4 к., св. Никола). Досељени су пре 140 година из Шапранца (прешевског) да избегну крвну освету, јер су, кажу, тамо убили спахију. Ово друго презиме им је овде дато по месту старине.

-Смиљанци (3 к., св. Никола); пресељени 1915 г. из Бољевца. Даља старина као код Смиљанаца у Бољевцу.

-Митровци (1 к., св. Никола); су пресељени из Бољевца 1915. год. Даља старина као код Митроваца у Бољевцу.

-Живковци (1 к., св. Никола); су пресељени из Бољевца 1915. године, од рода Николинца. Даља старина као код Николинаца у Бољевцу.

-Миљковци (1 к., св. Јован); пресељени 1923 г. из истоименог рода у Бушинцу.

-Популанци (5 к., св. Арханђео); досељени из Тулара или Дуката (Јабланица) кад и Диновићи.

-Керци (5 к., св. Јован), су пресељени пре 60 година на Тиринца, од истоименог реда. Даља старина као код рода Керца у Тиринцу.

-Запоља (2 к., св. Никола);  су пресељени пре 70 година из Месовнћа (Маревце) од Арбанаса. У Месовнћу су били један род са Станковићима из Ваганеша. Презиме им је овде дато по месту на ком су се заселила.

-Чукарци (2 к., св. Јован); су пресељени из Чукарице (Бушинце) 1910 године.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878. године:

-Прoпаштица (1 к.), од фиса Краснића, досељени из Пропаштице (Лаб).

-Златовићи (2 к.), од фиса Климента, из Злате (Топлица).

-Bpaпца (2 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

Међу мухаџирима је и род:

-Шипова (7 к.); поисламљени и поарбанашени Срби. Старином је из Горњег Шилова (Јабланица), доцније је живео у Пустом Шилову, где је пре 100 година прешао у ислам. Предак овог рода, који је променио веру, звао се Анђелко док је био у православљу. Ушао је у фис Соп.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Стрезовце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бушинце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини потока Косовице скоро све до ушћа у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Бара, Поточина, Пољана, Липа, Рид, Деја; за шуму: Чука, Косовица.

Тип села.

Село је разбијеног типа.  Дели се у пет махала: Доњу Maхалу, Чукарицу, Стару Махалу или Старо Бушинце, Рид и Косовицу. Удаљења између махала су 5–15 минута хода. У махалама нису све куће груписане.

Старине у селу.

На месту Бара познаје се неко старо гробље које сељаци називају Чифутско Гробље.

Постанак села

Село је старо и у њему има доста старниачких родова. Најстарија је махала Старо Бушинце; друге махале су постале пресељавањем из ње или из других села. И у махали Косовици су живели Срби (Косовљанци у Кололечу) који су се иселили, пошто су се y њој населили мухаџири.

Порекло становништва.

Родови у Доњој Махали:

-Дзунци (9 к. — 5 к., св. Јован, а 4 к. Митровдан). Они са славом св. Јован су старинци, у које је предак других са славом Митровдан "доведен" (пасторак) из села Извора пре 110 година. Дзунцима су се звали само ови „доведени“ па се њихово презиме распрострло и на остале.

-Миљковци (6 к., св. Јован), старинци.

-Перинци (10 к., св. Јован), су старинци, 7 кућа овог рода живи у Доњој Махли, а 3 куће у Чукарици.

У махали Чукарица:

-Чукарци (4 к., св. Јован), прсељени из Мигаиовца пре 110 година. У Мигановцу су нешто имања продали и преселили се, јер су им госполари почели отимати имање.

У Старом Бушинцу:

-Друманци (5 к., св. Јован) и:

-Деда-Ристинци (6 к., св. Јован), су старинци.

У Махали Рид:

-Филници (3 к., св. Јован), старинци.

-Керци (5 к., св. Јован). Старином су из врањског краја. Њихова су претка прихватили Ковчезаци, који су пре 170 година живели у овом селу. Презиме им је, кажу, по претку који је још као дете залутао у Криву Реку као „кере“ (псетанце).

-Старинци  (1 к., Митровдан); пресељени из Царевца, од истоименог рода, као чифчије 1907. године.

-Бугари (1 к., св. Никола); пресељени пре 80 година на Грађеника  од рода Бугарци.

Арбанаси мухаџнри у махали Косовици:

-Оран (5 к.), од фиса Краснића; досељени из Орана (Јабланица).

-Рујковц (7 к.), од фиса Сопа, из Рујковца (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Бушинце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бусoвaта (по књизи Бусовато), општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на коси Ширина, на источној падини Бусоватског Рида.

Воде.

Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Чука Петрит (Петрова Чука), Ливада Јовкичит (Јовкићева Ливада), Крши Вогељ (Мали Крш), Крши Maл (Велики Крш); за шуму: Јабуковица, Ширина, Чука, Фуша Огичит (Овново Поље).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Маал Епр (Горња Махала) или Маала Мамутовић, Маала Дураковић и Маала Селимовић. Куће у махалама су прупнсане. Удаљења између махала су око 300 м.

Постанак села.

Арбанаси веле да њихови преци нису затекли село при досељавању, већ да је место садашњег села и већи део поља био под шумом. Један део поља су, веле, обрађивали Срби суседног села Мигановца. Сада у селу живе само Арбанаси.

Родови:

-Мамутовићи (25 к.);

-Дураковићи (18 к.) и:

-Селимовићи (16 к.), сви од фиса Шаље. Постали од три брата који су се пре 170 година доселили из Северне Арбаније. При сеоби су се прво населили у Брњнци (Косово), потом прешли у Прилепницу (Г. Морава). Њу су због „Татара“ напустили и прешли у Крнву Реку. Настанили су се у Зарбинцу, али им се не допадне земља и пређу у Каменицу. Најзад и њу напусте „због врућине" и населе се у Бусовату. Досељени су као католици, па су ускоро прешли у ислам. Дуго су се у Бусовату занимали сточарством.

-Оран (4 к.), од фнса Краснића; досељени 1878. године  из Орана (Јабланица), као мухаџир.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Бусoвата (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Тиринце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је око Великог Врха и око изворишта Тириначког Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Тириначки Поток, Шавар, Лазиште, Црвени до; за шуму: Вељи Вр', Остра Чука или Рипни Деја. Остали топографски називи: Црквиште, Гробље, Кућиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа. дели се у три махале: Тиринце (на Тириначком Потоку), Падину (североисточно од махале Тиринце) и Гвозје (јужно од махале Тиринце, на западној страни Вељег Врха). Удаљења између њих су 5—15 минута хода. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

На месту Гробље познаје се неко старо гробље за које се не зна чије је било. Између Тирннца и Бушинца је Кућиште, на коме се налазе трагови ранијег насеља. У сеоском хатару има и два црквишта са порушеним црквама. Једну од ових порушених цркава су скоро сељаци овог села са сељацима из села Бушинца договорно посветили цару Константину и царици Јелени и о заједничком трошку почели одржавати саборе на дан ових светитеља.

Постанак села.

O ранијем насељу или насељима не зна се ништа. Садашње село је постало пре 170 година пресељавањем из Бушинца, те је и гробље овог села заједно са бушиначким и на бушиначком хатару. Село је отада расло прираштајем. Године 1878. се у њему настанили и Арбанаси мухаџири.

Порекло становништва.

Родови:

-Ковачови или Ковчежаци (10 к., св. Јован). Старином су из Бушинца, одакле су пресељени пре 170 roдина.

-Керци (14 к., св. Јован); пресељени из Бушинца, од истоименог рода, ускоро За Ковчезанима. Даља старина као код Кераца у Бушинцу.

-Рујковчани (2к.), арбанашки вухаџирски род од фиса Сопа: досељен од Рујковца (Јабланида) 1878. године.

У Турску је 1925 r. исељена једна арбанашка мухаџирска кућа.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

The post Порекло презимена, село Тиринце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Гоголовце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Гоголовачком Потоку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара и извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за: њиве: Орашје, Чукарица, Селиште, Деја; за шуму: Парожак, Влаииште.

Тип села.

Главни део села је збијеног типа. Осим главног дела села, који се као махала зове Гоголовце, село има још две махале: Вланиште са две српске куће и Парожак са две арбанашке мухаџирске куће. Удаљења између махала су око четврт сата хода.

Постанак села.

Пре 140 година село је било на месту Селиште. Тад су се неке куће из околних села почеле насељавати на месту данашњег главног дела села; доцније су се неке куће са Селишта раселиле, а неке груписале око нових досељеника.

Махале Враниште и Парожак су постале пре 70 година.

Порекло становништва.

Родови:

-Богосави (7 к., св. Јован);  су пресељени на Мигановца пре 140 год.

-Костићи или Селиштанци (1 к., св. Арханђео); су пресељени са Селишта по досељењу рода Богосава. Даља старина им је у Царовцу.

-Крстићи (1 к., св. Арханђео); пресељени пре 90 година на Робовачке Реке (Каменица).

-Бабићи (2 к., св. Арханђео); супресељени пре 100 година из Костадинаца, од истоименог рода. даља старина и порекло као код Королејаца у Костадинцу.

-Пантићи (2 к., св. Никола): су пресељени из Робовачке Реке (Каменица) 1907. године од зулума. Даља старина им је у Боровнику (Огоште).

Арбанашки мухаџирски род је:

-Боровц (2 к.), су од фиса Хота; досељен из Боровца (Јабланица) 1878 год.

Године 1926. је у Турску исељена једна арбанашка мухаџирска кућа.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Гоголовце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Мигановце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на долинским странама Мигановачког Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Поточина. Падина, Старо Стојаице, Орашје; за шуму: Чука, Ширина, Змијаринк.

Тип села.

Главни део села, махала Мигановце, је збијеног типа. Село има још три махале: Змијариик и Чукарицу, са по две куће, и Орашје, са три куће. Удаљења између махала су око четврт сата хода.

Старине у селу.

На месту Старо Стојанце је, кажу, некада било велико насеље. По предању оно је имало велике винограде, који су простирали од места Орашје до села Беривојца. Наводи се да је ове винограде чувало тада 70 пољака. Кажу да се понегде још очувале старе гиџе.

Порекло становништва.

У селу се одржао само један род стариначки или од врло раних досељеника.

Родови:

-Микинци (1 к., св. Јован), су  старинци или врло рани досељеници, јер су у селу затечени од осталих досељеника.

-Јовкићи (2 к., св. Јован); досељеници из „Грчке“ пре 120 година.

-Лазини (5 к., Ђурђиц); пресељени из Гоголовца после Јовкића.

-Дошљаци (2 к., Петровдан); су пресељени на Понеша пре 120 година да избегну крвну освету Арбанаса.

-Петрићевци (4 к., Ђурђиц); пресељени од истоименог рода села Робовца. даља старина као код Петрићеваца у Робовцу.

-Ивановци (1 к., св. Петка), „доведени“ (пасторцн) код Микииаца пре 120 год. од рода Корчиних у Зебинцу.

-Ђорговци (1 к., св. Арханђео), "доведени" из Станнловца (Фирнћеје) пре 100 година.

-Штрци (1 к., св. Никола); досељени пре 140 година из врањског краја.

-Протођерци (3 к., св. Јован); су пресељени пре 100 година из Бушинца, од рода Филинаца.

-Кузманци (1 к., св. Никола); пресељени 1910 г. из Царовца. Тамо више немају рода.

-Савинци (1 к., св. Јован); пресељени од рода Чукарапа у Бушиниу пре 100 година. Даља старина као код Чукараиа у Бушинцу.

Арбанашки мухаџирски род је:

-Дрводељ (1 к.), од фиса Бериша; досељен 1878 год. из Дрводеља (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Мигановце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Робовац, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села. 

Село је на Робовачкој Реци.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца и два бунара у селу.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Ђулбашча, Селиште, Стајина Њива, Ливада; за шу'му: Трлине, Ђурнчка, Големи Камен.

Тип села.

Село се дели на „Село“ и Муаџере. „Село“ је збијеног типа. На махале се не дели. Мухаџирске куће су „на истој реци испод села. Од најближих мухаџирских кућа до села има око 15 мин. хода.

Старине и постанак села.

Више села на месту Селиште налазе се темељи неких старих зидина, од којих су неке са подрумима. Ово се место зове Винице, јер су, по предању, ту били виноградарски подруми. O овом се старом насељу ништа друго не зна. Али и село на садашњем месту је старо. Оно је код Големог Камена имало своју цркву која је сада у рушевинама.  До цркве им је било и гробље, које су напустили, јер су га Арбанаси села Бусовата почели скрнавити. Садашње гробље им је близу села. У селу се одржао један старински род. Иначе село је расло више досељавањем. Године 1878. су се у њему настанили и Арбанаси мухаџири.

Порекло становништва.

Родови:

-Јонини (или Јовини, нечитко) (2 к., св. Арханђео), су старинци.

-Тутићи (3 к., св. Никола). Старина им је као код Тутића у Фирићеју. Из Даждинца су пре 120 година прешли у Клобукар, доцније су живели у Братиловцу, потом у Одановцу, а у Робовац пресељени пре 80 година као чифчије.

-Петрићовци (2 к., Ђурђнц). Старином су из Бујановца, одакле су од крвне освете избегли у Стрелицу. И ту су пали на крв Арбанаса из Гминца, јер су убили неког који је покушао да им отме девојку, па су пребеглн у Прилепницу (Горња Морава) за чифчије у Џинића, који их је узео у заштиту. У Робовац су прешли пре 140 година.

-Цвејини (1 к., св. Никола); досељени из Прилепннце (Горња Морава) пре 110 година.

-Дошљаци (2 к., св. Никола). Старином су из Коретнна, одакле су досељени после Цвејиннх.

-Штрци (1 к., св. Никола). Старином су из врањског краја као и Штрци у Божонцу. Живели су у Чукарици (Мигановце), одакле су се преселили као „доведени“ (пасторци) око 1900. године.

-Жујанци (1 к., св. Арханђео), „доведени“ из Фнрићеја пре 60 година. Даља старина им је у Жујн као код њихова рода Жујанаца у Каменици.

-Јовановићи (1 к., св. Арханђео), непознатог порекла, јер су од ванбрачног детета.

-Реткоцер (1 к.), арбанашки мухаџирски род од фиса Бернша; досељен из Реткоцера (Јабланица).

-Гајтанци (2 к.), од фиса Тсача, мухаџирн из Гајтана (Јабланица).

-Копранци (1 к.), од фиса Бериша, мухаџири из Копрана (Јабланица).

-Власца (1 к.), од фиса Бериша, мухаџири из Власа (лесковачког).

-Лозан (1 к.), од фиса Климената, мухаџири из Лозана (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Робовац (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Рајановце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је на источном подножју Рајановачке Чуке, око изворишта Рајановачиог Потока.

Воде.

Воду за пиће добија се из бунара и извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њине: Чука, Селиште, Глобарица, Топуз, ·Пећинова Ливада, Радановце; за шуму: Рид, Било, Шипот, Зли До.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у две махале чији су називи по родовима који у њима живе. Удаљење између махала је око 200 м. Куће у махалама су груписане.

Старине у селу.

На месту Селиште се познају трагови неког ранијег насеља, само се ништа не зна о њему. На месту Радановце, које је 1 км. јужније од Старог Прилепца, зна се да је било велико село Радановие. Помиње се 1381 год. У близини, на месту Зли До, налазе се рушевине цркве св. Ђорђа.

Постанак села.

Садашње село је за двадесетак минута хода источно од старог Радановца, а основано је пре 180 година.

Порекло становништва.

Родови:

-Урошовци (10 к., св. Никола). Старином су из Велике Хоче (призренске), одакле су преци побегли од крвне освете. Прво су се доселили у Станишор (Горња Морана), потом прешли у Ропотово (Изнорник) и пре 200 година у Рајановце. Село нису затекли.

-Ивановци (16 к., св. Никола): су досељени из врањског краја после Урошоваца.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

The post Порекло презимена, село Рајановце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.