Милодан –Порекло

Порекло становништва села Горњи Макреш, општина Гњилане - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама, брдима и долинама у извориштима поточића од којих постаје Макрешки Поток.

Воде.

Воду добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи: Царев Забез, Добра Глава, Савина Глава, Јанков Камен, Било, Модра Глава, Вртача, Камен, Сивиница, Вуча Рупа, Гробљиште, Селиште.

Тип села.

Село је разбијеног типа, дели се у 5 махала: Броћанац, Макреш, Оскорушу, Поток " Голеницу или Муаџери. Удаљења између махала су 1 до 2 км. Куће у махалама су груписане.

Старине у селу.

На месту Селиште налазе се цреп и темељи зидова од камена и „тугле" (цигле). Ту су сељаци нашли и један земљани ћуп са запремином од 15 шиника.

Као траг неког старог насеља постоји и „Гробљиште“, неко старо гробље.

Историјат.

Село се помиње 1432. године када су на Макрешу Турци разбили новобрдску војску, само није јасно да ли је тада Макреш био село или топографски назив.

Постанак села.

Село је обновљено још пре првог продирања Арбанаса у Криву Реку, пре краја 17 века.

Порекло становништва.

Родови:

-Поточани или Ђоринци (12 к., св. Арханђео), су оснивачи садашњег села. Досељени су из Кречова у Љуми још док није било Арбанаса у Кривој Реци. Из Љуме су избегли од крвне освете. За њиве су морали крчити шуме.

-Баба-Јањићи (8 к., св. Никола); досељени из призренског краја после Ђоринаца, та је њихова кућа била друга кућа у селу. И они су из призренског краја избегли од крвне освете.

-Коларци (4 к.. св. Петка). Предак им је досељен из Каменице пре 110 година на женине имање. Даља старина им је као и код Колараца у Каменици.

-Мешинчани (3 к., св. Никола); пресељени пре 50 година као чифчије из Мешине, од рода Знмпарци, пошто их је ага протерао са чифлука.

-Бpoћaнчани (4 к., св. Никола); пресељени пре 120 година као чифчије из Трнићевца.

-Китићи (2 к., св. Јован Крститељ); пресељени као чифчије из Клобукара пре 45 година.

-Куретиштани (2 к., св. Никола): досељени 1913 године из Куретишта (Г. Морава) на купљено имање.

-Пороштичани (4 к.), арбанашки мухаџирски род, од фиса Краснића; досељени 1878. године из Пороштице (Јабланица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Горњи Макреш (Гњилане) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Доњи Макреш, општина Гњилане - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Макрешком Потоку.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Масларка, Ара Маркут (Маркова Њива), Љугу и Рудес (Рудна Падина); за шуму: Липље, Ливада и Бајракут (Ливада Бајрака), Лајков Рид, Проии Мал (Велики Поток), Фуша Мал (Beлико Поље), Јарчншта, Рибњи Поток, Шепур или Селиште.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се у две махале: Феризовит и Ахметовит. Мухаџирске куће су у селу, у обема махалама. Пре 170 година када су Арбанаси села Бусовата преко лета изјављивали стоку у доњомакрешке шуме, у хатару овог села на месту Селиште постојао је чифлук са Србима чифчијама.

Пре око 140 година ови Арбанаси прогнају Србе и на месту садашњег села подигну куће у погодбн са агом да му буду чифчије. Али доцније откажу аги сваку послушност и присвоје му земљу.

Старине у селу.

У Селишту се познају трагови старог српског насеља и темељи цркве. На месту Рудна Падина је и напуштено српско гробље овог ранијег насеља. На месту „Љуђе“ постоји још једно старо гробље. Кажу да је и оно било српско.

Порекло становништва.

У селу сада живе само Арбанаси.

Родони:

-Феризовит (4 к.) и Акметовит (12 к.), оба од фиса Шаље. Ова два рода су оснивачи села. У Доњи Макреш су пре 170 година прелазили из Бусовата привремено, као сточари, а стално су се настанили пре 140 година.

У Бусовато су из Северне Албаније досељени као католици:

-Маљоцн (2 к.), од фиса Красиића. Пресељеии из Ајкобиле на женино имање пре 100 година.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1878 године:

-Радевца (1 к.), од фиса Сопа, из Радевца (Јабланица).

-Врановц (1 к.), од фиса Сопа, из Врановца (Јабланица).

-Говор (1 к.), од фиса Климената, из Говора (Јабланица).

-Барја (1 к.), од фиса Хота из Варја (лесковачког).

-Лапаштица (1 к.), од фиса Сопа из Лапаштице (Јабланица).

The post Порекло презимена, село Доњи Макреш (Гњилане) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Клобукар, општина Ново Брдо - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на брдима, косама и у долинама потока око Клобукарске (Прилепиичке) Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара. Извор киселе воде зове се Кисела Чубура.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Ћерановнца, Рдаљ, Река, Баримска, Жугиња, Попов Забеја, Ајтин Камен: шума је на истим местима где и њиве и још на местима: Влајков Рил, Крља, Падина, Широке Њиве, Косматовица.

Тип села.

Село је разбијеног типа. дели се у три махале: Баримску Махалу, Рдаљ и Косматовицу. Куће у макалама су груписане. Удаљења између махала су 1 до 2 км.

Старине у селу.

На месту Црквиште је порушена црква из ранијег доба овог села.

Порекло становништва.

Најстарији досељеници су затекли село чије се становништво доцније раселиле.

Родови:

-Качарци или Баримци (4 к., св. Никола). Старнном су из Сиринића. Пре 140 година су досељени у Тиринце, потом прешли у Ново Брдо и ускоро затим у Клобукар. Из Сиринића су се иселили да би избегли крвну освету Арбанаса.

-Јанковци (4 к., св. Арханђео); досељени пре 110 година из Дејанца (врањског) због свађе са спахијом.

-Зимпарци (2 к., св. Никола); пресељени из Месовића (Маревце) пре 150 година од арбанашкик насиља.

-Достићи (3 и., св. Никола); досељени од Ниша пре 160 година.

-Ђорићи (3 к., св. Никола); пресељени из Каменице пре 120 година као чифчије.

-Косматанци (3 к., св. Никола); пресељени из Кременате пре 120 година.

-Штрковци (2 к., св. Никола); пресељени пре 100 година из Божовца, од рода Штркова. Даља старина им је као код рода Штркова у Божовцу.

-Шумаци (3 к.. св. Арханђео); пресељеии пре 70 година на Бостана од рода Шумака. Даља старина као код Шумака у Бостану.

-Ћосинци (1 к., св. Никола); досељени пре 55 година из Горњег Кусца (Горња Морава) на чифлук.

-Мнлошевци (1 к., св. Никола); пресељени 1917. године из Драганца, од рода Марковци. даља старина као код Марковаца у Драганцу.

Арбанашки мухаџирски родови, досељени 1880 и 1881 године:

-Туларци (3 к.), од фиса Красиића, досељени из Тулара (Јабланица); у Тулару су живели око 90 година, а старином су из Малесије.

-Драгоделци (5 к.), од фиса Сопа, из Драгог Дела (Топлица).

-Капит (1 к.), од фиса Тсача, из Капита (Јабланица).

-Cијерина (1 к.), од фиса Сопа, из Сијарине (Јабланица).

-Радевц (2 к.), од фиса Бериша, из Радевца (Јабланица).

-Липавица (1 к.), од фиса Хота, из Липовице (Јабланица).

-Топала (1 к.), од фиса Сопа. Овај последњи род седоселио 1925 године из Тупала (Јабланица).

У селу живи једна циганска муслиманска кућа, која се занима коваштвом. Сељака се често по селима Криве Реке.

The post Порекло презимена, село Клобукар (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Јасеновик, општина Ново Брдо - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ceлo је на потоку Филиповцу и на риду и потоку Дабовцу.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Филиповац, Бели Брег, Дабовац; а за шуму: Велика Планина, Мала Планина, Царев Рид. Остали топографски назнни: Селиште, Чифутско Гробље, Старинско Гробље.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се y две махале: Јасеновик и Влајковце. Прва махала носи име села и старија је, а друга се зове по најјачем роду у њој. Удаљење између махала је око 1 км. У махалама нису све куће груписане.

Старине у селу.

У сеоском катару има дне порушене цркне. Једна на Белом Брегу и једна између Белог Брсга и Филиповна. Ова друга је храма Св. Богородице. Село је старо и у њему има још старннана.

Порекло станоништва.

Родови:

-Утманци (6 к., св. Никола), су старинци. Кажу да су предак Утман и неки његови потомци били „настојници на цц'ове" (надзорници рудника) у доба „кад је судила српска краљица“ на Новом Брду. За претка Утмана се каже да је био „много силан“.

-Стојчинци (6 к., св. Никола), су старинци.

-Влајковци (21 к., св. Јован Крститељ); пресељени пре 140 година из Тиринца због сиромаштине. Од овог рода се пре 60 година иселило у јабланичка села Оране и Слишане око 10 домова.

-Пауновци (3 к., св. Никола); пресељени пре 90 година из рода Чуљковцн у Бостану. Даља старина као код Чуљковаца у Бостану.

-Кужљовци (5 к., Митровдан), непознатог порекла.

-Лаушови (2 к., Св. Никола); су пресељени из Понеша пре 160 година.

-Манишанчани (4 к., св. Арханђео); пресељени пре 60 година из Манишинца од рода Антанасковци, јер их је отерао господар са чифлука.

-Милићарци (2 к., св. Јован Крститељ); пресељени пре 120 година из Тнринца, од рода Ковачових. Даља старина као код Ковачових у Тиринцу.

-Kaракушци или Качарци (2 к., св. Никола); пресељени Као чифчнје пре 70 година на Клобукара. Даља старина као код Качараца у Клобукару.

-Лештарци (2 к., св. Никола); прсељени као чифчнје пре 80 година.

-Чардаци (2 к., св. Никола): не знају старину. Сељакали су се по многим селима Криве Реке као чнфчије.

Године 1912. се једна арбанашка мухаџирска кућа иселила у Приштину.

The post Порекло презимена, село Јасеновик (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бостане, општина Ново Брдо - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на јужном подножју Новог Брда и Мале Планине, а око Бостаничког и Плавичког Потока.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Бостане, Плавицу, Чуљкову Махалу и Шумаке. Куће су груписане само у главном делу села, у махали Бостане. Удаљења између махала су око 1.5 км.

Постанак села.

Бостане је старо насеље и вероватно је један део старе новобрдске вароши био на месту садашњег Бостана.

Старине у селу.

У хатару овог села има много трагова старих зграда. Више махале Бостане има зидине старе саске католичке цркве (Црква Шашка). У селу сада нема старинаца, али су најстарији досељеници затекли село при досељавању.

Историјат.

По причању Турака Новобрћана Бостане је око 1780 године било за краће време седиште Арбанаса Џинића, који су то време, отеранши и убивши неке чиновнике на Новом Брду, проширили своју власт и на новобрдску казу.

Порекло становништва.

У селу сада живе Срби са једном арбанашком мухаџирском кућом.

Родови у махали Бостане:

-Бачовци (3 к., св. Арханђео) су досељени од Криве Паланке пре 200 година.

-Савићи (2 к.. св. Никола); су пресељени из Новог Брда пре 170 година.

У махали Планина:

-Ристићи и Пoпoвићи (1 к.. Митровдан); су досељени на Ново Брдо из Малесије пре 170 година. Ускоро су потом прешли у Плавицу. Из Малесије су се иселили да би избегли крвну освету. За њих се каже да још имају „жицу“ за оружје и коње и да су врло пргави.

-Мартиновићи (4 к.. св. Јован Крститељ); су пресељени из Новог Брда пре 170 година.

-Лештарци (1 к., св. Никола); пресељени пре 50 година из Лештара као чифчије.

-Мркоја (1 к.), арбанашкн мухаџирски род, су од фнса Красиића; досељен 1878 године из Мркоње (Јабланица).

У Чуљковој Махали живи род:

-Чуљковци (22 л., св. Никола); су пресељени пре 120 година на Маревца да би избегли крвну освету Арбанаса, јер су убили свог слугу Арбанаса због непоштења.

У махали Шумаци живи род:

-Шумаци (5 к., св. Аранђео); су досељени из Шумана (Јабланица) пре 140 година.

The post Порекло презимена, село Бостане (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва насеља Ново Брдо, општина Ново Брдо - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село je на истоименом брду поред самихзидина старе новобрдске тврђаве, са њихове источне стране. Село je на надморској висини од 1062 м.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара, али они пресушују преко лета, те се лети у бурадима на коњима носи вода са Бубрег Чешмеси (Бубрешке Чесме), на североисточном подножју брда. Извори: Кадин Сун (Госпођина Вода) и Мамуд Челеби Сун (Вода Господина Махмуда).

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Шеитл'к (Погибиште), Кара Каш (Црна Обрва), Зелен Бор, Провалија; за шуму: Клокоч, Грижељ, Крускн Поток. Остали топографски називи: Мејданл'к (Ширина), Јауди Мезари (Јеврејско Гробље), Шент Мезарн (Гробље Погинулих), Емин Мезари (Гробље Спасених).

Тип насеља, данас и раније.

Село је сада збијеног типа, а као мало насеље на махале се не дели. За раније доба, а нарочито за српске деспотовине, када је Ново Брдо било велики и многољудни град од 40.000 становника, Ново Брдо није могло бити само на садашњем месту, јер за велики број кућа нема места на заравни овог брда. Ту је поред тврђаве био један и можда најважнији део вароши. Остали су делови били на другим местима и одвојени од тог средишњег дела. Варош је, дакле, била разбијеног типа. По старинама, топографским називима, траговима рударских радова и по неким причама као да су се делови те старе и разбијене новобрдске вароши пружали до села Извора на западу, до Нишиног Кола (махала села Маревца) на северу до села Бољевца и Јасеновика на истоку и до Трнићевца на југу. Зна се да се село Бостане чак и око 1780. године рачунало за подграђе Новог Брда и да је у њему тада било седиште новобрдске властн.

Историјат насеља.

Прошлост Новог Брда је описана у делу Косте Н. Костића: Трговински центри и друмови, Београд 1899, стр. 244—254, а потпуније у његовим Нашим новим градовима на југу. Београд 1922, стр. 134—142. По народном предању у Кривој Реци Ново Брдо је за средњевековне српске владавине имало 12.000 кућа.

Старији Турци Новобрђани памте да је и пре 70 година било Срба на Новом Брду. Тада је Ново Брдо имало 2 дућана и око 30 кућа, од којих је једна кућа била српска и једна циганска, остале турске.

Порекло становништва.

У селу живи само турски род:

- Хаџи Ибрахим так'ми. Старнном је из Мале Азије и по његовом предању досељен је још при заузећу Новог Брда. Имао је велике чифлуке у Кривој Реци, па и у Горњој Морави и Изморнику.

Порекло становништва засеока Власе* у саставу насеља Ново Брдо

Положај засеока.

Заселак је на коси Соколар, северозападно од Новог Брда и у долини Куског Потока, северно од Новог Брда.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Куски Поток, Баговишта, Соколар, Мучибаба. . .

Тип засеока.

Заселак је разбијеног типа. Дели се на две махале: на Власе и Муаџере. Удаљење између махала је око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у засеоку.

У хатару засеока наилази се на темеље од кућа. Можда је овде био један део старе новобрдске вароши. Арбанаси кажу да њихови преци нису затекли село.

Постанак засеока.

Преци данашњих Арбанаса ово га села подиглису садашње насеље пре 140 година. Заселак сада улази у административни састав села Новога Брда.

Порекло становништва.

Родови:

-Пацовићи (12 к.), од фиса Краснића, пресељени од истоименог рода пре 140 год.

-Бујак (7 к.), од фиса Краснића, досељени као мухаџири 1878 године из Пороштице (Јабланица).

-Антанасковци (2 к., св. Арханђео), православни Срби. Пресељени 1929 године од истоименог рода у Извору, на купљено имање. Даља старина им је као код Атанасковаца у Извору.

The post Порекло становништва, насеље Ново Брдо (Ново Брдо) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Маровце (по књизи Маревце), општина Косовска Каменица - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село захвата цело извориште Маревске Реке, а јужни део му се пружа и долином Криве Реке, од планине Козниие до врха Модре Главе код села Лештара. Махале и групе кућа онога села су на разноврсним положајима: у долинама потока, на брдима или њиховим странама, косама итд. Простор села се у дужини пружа за 8 км - а толико исто и у ширини.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама. Бунара има само у махали Големе Ливаде.

Земље и шуме.

Њиве и шуме су помешано. Топографски су називи: Рајко-Koлo, Нишино Коло, Фратиш, Градиште, Чука, Стомалија, Подворииа, Дајковца, Месовић, Кукавица, Модри Поток или Прони Гурит (Камени Поток), Клокоч, Грбеш, Велика Зугза, Добра Вода, Вучак, Врела, Видина или Витиња или Витија, Ваковц, Селиште, Драголисица.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на 18 махала: Голема Ливада, Пацовнћ, Модри Поток, Врајоиит, Врело. Грбеш, Ваковц, Витнја (Витиња, Видина), Клокоч, Метовит, Ајдаровит, Аџовит, Цановић, Браовит, Сумаловит, Буловић, Јашаровић и Драголисица*. Удаљења између суседних махала износи 1-4 км. Куће у махалама нису груписане.

Постанак села и старине.

Село је старо. У Градишту се налази темељи од кућа. У махали Ваковц има топографски назив Селиште, које је сад под шумом. Има три порушене цркве у хатару села: једна y Кукавичкој Реци, једна у Модрон Потоку и једна на месту Клокоч. Поред гомила згуре у Витињској Реци, Рајко—Колу и Нишином Колу има и трагова темеља од камених кућа, ваљда од топионице. Пре досељаања Арбанаса у селу је било Срба, који су се доцније расељанали, па и све до пре 70 година. Многи српски родови по криворечкнм селима знају своју старину у појединим махалама овога села (Станковићи у Ваганешу, Запоља у Стрезовцу, Цекићи у Паралову и др.). Сада у селу живе само Арбанаси.

Порекло становништва.

Родови:

-Пацовић, 46 к. (у махали Големе Ливаде 8к., у махали Пацовић 12 к., у махали Модри Поток 9 к., у махали Брајовнт 7 к. и у махали Врело 10 к.)

-Маковић, 43 к. (у махали Грбеш 19 к. и у махали Вакофц 24 к.).

-Ахметовић, 57 к. (у махали Витија 27 к., у махали Клокоч 13 к., у махали Метопит 8 к., у махали Ајдаропит 5 к. и у махали Аџовит 4 к.).

-Цановић, 52 к. (у махали Цановић 10 к. у махали Браовнт 6 к., у махали Сумаловит 9 к., у махали Метовит 8 к., у махали Буловић 13 к и у махали Јашаровић 6 и.).

Сва четири рода су од фиса Краснића. Старином су из Ђона у Малесији, одакле cy ce иселили бежећи од крвне освете. При нсељавању су се прво настанили у Думници (Лаб), одакле ускоро (пре 240 година — 8 појасева) прелазе у Маревце. Родови су постали од „4 досељена брата“. Прво су се настанили у махали Буловић, одакле су се доцније у намножавању раширили на целу територију садашњег Маревца.

-Лапаштиц (6 к.), од фиса Бериша, досељени као мухаџири 1878 године из Лапаштице (Јабланица). Живе у махали Драголисице.

У Турску се 1928 године иселила једна арбанашка кућа.

*Године 1398 помиње се неки Милош Драголишић, »habltato- Новот Брда који је пре тога заложио своје „коло' (chan-l), in соли-ета Novabcrde, in loco vocato Crlva тесна дубровчанину Никши (Nichsa de Bascha) (Јиречек–Радоњић, Ист. Срба, ll], стр. 209 y примедби) по коме је вероватно остао назив Нишино Коло, јер се на том месту у 16 веку помиње насеље Никшино коло. (љуб. Стојановић: Стари српски записи и натписи, књ. III, бр. 5595. А како је махала Драголиснце у близини и Нишиног Кола и Новог Брда, то је вероватно да су ту, на месгу садашње махале Драголнсице, становали ти Драголишићи и дa је њихово презиме у исквареиом облику сачувано као назив ове махале.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

The post Порекло презимена, село Маровце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Криљево, општина Косовска Каменица - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Кривој Реци, на ушћу Ливадског Потока у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Стредача, Гури Бард (Бели Камен), Кртеч, за шуму: Река Мал (Велика Река), Рапус, Маљн Ливађве (Ливадска Планина). Киш Поток (Црквени Поток). Остали топографски називи: Киша (Црква), Самокоан Зез (Црни Самоков), Понтица, Поље.

Тип села.

Село је збијеног типа, а због пружања поред реке дугуљастог је облика. Једино су две мухаџирске куће мало одвојене више села. Дели се у 4 махале: Поље, Понтицу, Маала Епр (Горњу Махалу) и Дреновце.

Историјат и старине у селу.

Село је старо. Помиње се 1411 године у повељи деспота Стевана као село Крилњвав. На месту Киша у хатару овог села има порушена црква. Арбанаси кажу да не знају да ли су њихови преци затекли село.

Порекло становништва.

Родови:

-Синановић (17 к.), највише их је у махали Поље;

-Селимовић (28 к.), највише у Горњој Махала и:

-Љатифовић (7 к.), у махали Дреновце.

Сви су од фиса Краснића. Досељени су из Малесије заједно са Арбанасима из Маревца, као рођаци. При сеоби су отишли у околину Лесковца, па се по позиву Арбанаса Маревчана вратили и населили у Криљеву.

-Бучмет (2 к.), од фиса Тсача; досељени као мухаџнри 1878 године из Бучумета (Јабланица).

-Станковићи (3 к., св. Никола), православни Срби. Пресељени су 1928 године из истоименог рода у Вагаиешу, на купљено имање. Даља старина им је као код Станковића у Ваганешу.

У Турску су се 1925 године иселило 4 арбанашке куће.

The post Порекло презимена, село Криљево (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Глоговце (по књизи Глоговица), општина Косовска Каменица - Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Глоговичком Потоку, на коси Лапсидеја и у североисточном подножју брда Осоја.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуме: Калуђерица, Осој, Лапсидеја, Луђе, Поље.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели, се у три махале: Демовић, Бектешовић и Калуђерицу. Удаљења између махала су 1–2 км. Куће у махалама нису груписане.

Историјат и старине у селу.

Ceлo се помиње 1411 године у повељи деспота Стевана.

У махали Демовић има порушена црква. Арбанаси овога села кажу да не знају јесу ли затекли село.

Порекло становништва.

Родови:

-Демовић (10 к.) од фиса Гаша; досељени из Ђaковичке Малесије пре 200 година.

-Бектешовић или Потуровић (11 к.), поисламљени и поарбанашени Срби. Пре 140 година су cc преселили из Тирпнца, од рода Керци, као православни, па под утицајем Арбанаса муслимана прешли скоро у ислам. Даља старина им је као код рода Керци у Тиринцу. Ушли су у Гаш, у фис Арбанаса овога села.

Арбанаси мухаџири живеу махали Калуђерици. Досељени су 1878 год.

Родови:

-Сијарина (4 к.), од фиса Хота; досељени из Сијарина (Јабланица).

-Свирца (1 к.), од фиса Бериша, из Свирца (Јабланица).

-Старобањ (l к.), од фиса Бериша, из Старе Бање (Јабланица).

-Мркоја (1 к.), од фиса Краснића из Мркоње (Јабланица).

-Врапца (2 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

The post Порекло презимена, село Глоговце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Грађеник, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на западном подножју косе Калуђерице.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама. Махала Штрбића и Муаџерска Махала имају и бунаре.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Калуђерица, Селиште, Голи Рид; за шуму: Крајњи Рид, Кашкало, Баре.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Штрбића Махалу, Грађеник и Калуђерицу. Штрбића Махала и Грађеиик су српске махале, а у Калуђерици сада живе Арбанаси мухаџири. Улаљења између махала су око 1 км. Куће су груписане само у српским иахалама.

Постанак и старине у селу.

Село је раније било на Селишту, где се још познају трагови насеља. Има две порушене цркве, једну иа Селишгу и једну у Калуђерици. У Калуђерици су по причању живели калуђери.

Порекло становништва.

Доласком Арбанаса у село у првој половини 18 века старо српско становништво се раселило. Око средине 18 века у село се поново настањује српско становништво, а Арбанаси се расељавају. Село је доцније расло прираштајем и досељавањем. У њему су се 1878. год. настанили и Арбанаси мухаџири.

Родови:

-Белановци или Станковићи (4 к., св. Никола). Старином су из Месовића (Маревце), одакле су се пре 200 година иселили у Маћедонце (Јабланица) од Арбанаса. Нешто доцније су се вратили и настанили у Грађенику. Тада су у Селишту живели Арбанаси, који су се потом раселили. Старо презиме им је Јуришовци.

-Кметовићи (1 к., св. Арханђео): досељени из Дуката (Јабланица) пре 200 година, избегли од Арбанаса. Прво су за кратко време били настањени у Новом Брду. У Граћеник су дошли после Белаиоваца.

-Бугарци (5 к., св. Никола). Старином су од Тулара (Јабланица), одакле су се иселили од Арбанаса пре 170 година. Презиме им је кажу дошло отуда што су још у Тулару имали пеку „Бугарку“ за жену.

-Марковићи (2 к., св. Никола). Старином су из Meсовића (Маревце), одакле су се испред Арбанаса иселили у Мешину. У Грађеннк су досељени пре 120 година.

-Штрбићи (6 к., св. Никола); досељени пре 100 година на купљено имање из Бучиновца (Кренената), где су били чифчије.

Арбанашки мухаџирски родови досељени 1878. године:

-Сијарина (4 к.), од фиса Хота; досељени из Сијарине (Јабланица).

-Старобањ (1 к.), од фиса Бериша, из Старе Бање (Јабланица).

-Боровц или Боронц - нејасно (2 к.), од фиса Бериша, из Боровца (Јабланица).

-Bpaпца (3 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

-Липовица (2 к.), од фиса Хота, из Липовице (Јабланица).

The post Порекло презимена, село Грађеник (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Дабишевац (по књизи Дабишевце), Град Приштина - Косовски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Дабишевачке Реке. Куће су по дну долине и по косама и брдима у тој долини.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Кодра Гашит (Глогово Брдо). Гурнновц, Мутивода, Лапсидеја, Лихен (Језеро); за шуму: Чука, Брами, Брннна (Кремен), Ули Maл (Beлики Пут).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале: Маала Епр (Горња Махала), Колић, Маала Пошт (Доња Махала) н Мутивода Удаљења између махала су 1/2 до 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Постанак и име села.

Арбанаси овога села веле да не знају јесу ли њихови преци затекли село при досељавању, али Срби суседних села веле да је то било велико српско село и да су се Срби раселили по арбанашком досељавању у њега. Село је вероватно добило име по Дабижнву, оснивачу цркве у селу Ваганешу за време цара Душана 1355 године. Има предање Срба села Ваганеша да је на сабор њихове цркве пре досељавања Арбанаса долазило мноштво света из Дабишевца. Срби у Кривој Реци, нарочито старији људи, ово село називају Дабишевац, а неки и Дабижевац. Године 1878. се у село доселио мали број мухаџира Арбанаса а 1926. године се населило нешто Срба колониста.

Порекло становништва.

Родови:

-Уковић 18 к. (у Горњој Махалн);

-Кољић 20 к. (y истоименој махали) и:

-Бабић 17 к. (У Доњој Махала).

Сви су од фиса Краснића. досељени су из Малесије пре 210 година (7 појасева).

-Сијерина (5 к.), од фиса Хота; досељени као мухаџири 1878. године из Сијарине (Јабланица).

-Копран (1 к.), од фиса Берншв; досељен као мухаџир 1878. год. из Копрана (Јабланица).

Родови Срба колониста живе у махали Мутивода. Досељени су 1926 године на утрину. То су:

-Павловићи (1 к.,св.Јован Крститељ), старином су од Никшића, а 26 година су живели у Медевцу (Јабланица).

-Томановићи (3 к., св. Никола). ·Старииа и кретање као код Павловића.

-Вуксановићи (3 к., св. Лука). Старином су из Роваца (колашинских, y Црној Гори), а 40 година су живели у Тулару (Јабланица).

-Обрадовићи (1 к., Ђурћевдан). Старииом су из Дробњака у Херцеговини. Око 40 г0дина су живели у Реткоцеру (Јабланица).

-Миловановићи (2 к., св. Лука). Старином су из Роваца (колашинских), а око 40 година су живели у Реткоцеру (Јабланица).

The post Порекло презимена, село Дабишевац (Приштина) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ајкобила, Град Приштина – Косовски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је око Дубоког Потока, већим делом на његовој левој страни, у подножју брда Тршиглаве.

Воде.

Воду за пиће, добија из извора и неколико бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Катун (Село), Арат–е-Асаиит (Асанове Њиве), Фуша (Поље), Сугар, Тршиглава; за шуму: Бређ (Бреговн), Брегу-и–Капрејве (Брег Капреја), Каљаја.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Тршиглава на северу и Маала Џамиес (Џамијска Махала) на југу. Куће у махалама нису груписане. Удаљења између кућа или појединих групица кућа је око 500 м.

Старине и историјат села.

У хатару овог села се једно место зове Каља ја, само на њему нема никаквих трагова града. Порушеиа црква је у Џамијској Махали, а код Џамије има доста самокова. Као да се ово село пре арбанашког насељавања звало Прождрикобнла, по Дабижив Прождрикобили из околине Новог Брда, који се помиње 1434 године. Ајкобила je можда упола на арбанашки преведено име овог села.

Порекло становништва.

Арбанаси овог села кажу да не знају јесу ли им преци затекли село. Од досељења Арбанаса (пре 230 година) село је расло прирашајем. Године 1878. у село су се доселили Арбанаси мухаџирн, а 1928 године доселиле су се и две српске куће.

Родови:

-Фетаовнћ (7 к.);

-Алисурт (13 к.) и:

-Зумберовић (6 к.), сви од фиса Красиића. Досељени су као један род из Малесије пре 230 година. Прво су се населили у селу Ајновцу, одакле су ускоро прешли у Ајкобнлу. Сви живе у махали Тршиглава.

Арбанашки мухаџирски родови у Џамијској Махали:

-Сијарина (6 к.), од фиса Хота; досељени из Сијарине (Јабланица).

-Ђелекар (1 к.), од фиса Бериша, из Ђерекара (Јабланица).

-Бороц (1 к.), од фиса Хота, из Боровца (Јабланица).

-Tpcтена (2 к.), од фиса Краснића, из дела села Трстеие који је био у Пољаници.

-Реткоцер (1 к.), од фиса Красннћа, из Реткоцера (Јабланица).

-Кљајић (1 к.), од фиса Соп-a, из Клајића (Јабланица).

-Бучмет (2 к.), од фиса Краснића, из дела села Лисоцке који је био у Јабланици.

-Мркоја (1 к.), од фиса Краснића из Мркоње (Јабланица).

Срби колонисти су:

-Баримци (2 к., св. Никола). Старином су од рода Баримци у Клобукару. Пре 45 година су се иселили у Туларе (Јабланица). Овде су досељени као колонисти 1928 год.

The post Порекло презимена, село Ајкобила (Приштина) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Зајчевце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама око Зајчевачког Потока. Протеже се до српско-турске границе пре Балканског рата.

Воде.

Воду за пиће добија из извора и чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Вакаф, Карол, Кодрат Maл (Велика Брда), Рапши (Раван), Ворат-е–Стојанит (Стојаново Гробље).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

На месту Вакаф је порушена црква за коју Арбанаси кажу да је била српска. На месту Ворат–е–Стојаиит је било гробље српског становништва које се раселило по досељењу Арбанаса.

Порекло становништва.

Од досељења Арбанаса село је расло прираштајем, а око 1885. године су се у њему населили и Арбанаси мухаџирн из Србије.

Родови:

-Бековић (5 к.);

-Исеновић (8 к.) и:

-Ајетонић или Пржока (13 к.). Сви су од фиса Краснића. Досељени су из Малесије пре 210 година.

-Мркоја (5 к.), од фиса Краснића; пресељени су око 1885 г. из оног дела села који је 1878 потпао под Србију, па им је и презиме дошло отуда, јер су им куће ушле у административни састав села Мркоње (Јабланица). Старина им је иста као код осталих ролоиа у селу, јер су се из Малесијс доселили као „браћа“.

The post Порекло презимена, село Зајчевце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Кремената, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по косама и брдима око Кремеиатске Реке, а неке куће су поред реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Товарник, Дрма, Бужиница, Јелен, Кулина (трагови неке куће, карауле).

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: у Кременату (на средини), Осковичку Махалу (на југу) и Товарник (на североистоку). Удаљења између махала су 3-5 км. Куће у махалама нису груписане.

Старине у селу.

У близини садашњег српског гробља је, код Имерове Ваљавипе, порушена црква, за коју кажу да је била српска. А поред садашњег гробља је и старо српско гробље.

Постанак села.

Село је пре 120 година било пусто кад су се у њему настанили нови досељеници. Од тада је расла прираштајем и досељавањем. Године 1878. се у њему настанио приличан број мухаџира, а по ослобођењу 1912 г. у село се досељавају и Срби.

Порекло становништва.

Родови у махали Кремената:

-Џвргићи или Говедарци (2 к., Ђурћиц, и 1 к. поисламљена и поарбанашена). досељени пре 120 г. из Брасаљца, одакле су се иселили испред Арбанаса. У Кременати, тада пустом селу, земљу су купили од господара Новобрђана. Једна је њихова кућа од четири члана прешла у ислам око 1895 године. Домаћин куће Трнфко, добио је име Адем, његов-син Недељко - Азир, Трифкова жена Невена - Софија, а Трифкова кћи Стојна - Хава. Они сами, а и муслимани њихова села веле да су у ислам прешли добровољно. Срби пак кажу да их је на та приморао зулум. Ушли су у Соп, фис неких мукаџира овог села.

-Bучковићи (1 к., св. Никола); пресељени пре 80 година из Ораовице, од рода Стојковића, зову их и Туларци, јер су старином из Тулара (Јабланица) као и Стојковићи у Ораовицн.

У Осконичкој Махали:

-Зајчевц (3 к.), од фиса Краснића; прећељени из Зајчевца кад и Џвргићи. И они су купили земљу од господара.

Остали су родови мухаџирски, а досељени су 1878 године:

-Прапаштиц (1 к.), од фиса Краснића из Пропаштице (Лаб).

-Врапца (1 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

-Шаић (1 к.), од фиса Краснића, из Шаића (Јабланица).

-Сијарина (6 к.), од фиса Хота из Сијарине )Јабланица).

-Маровц (2 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Рафуна (3 к.), од фиса Гаша, из Рафуне (Јабланица).

-Тупала (4 к.), од фиса Гаша из Тупала (Јабланица).

-Свирц (2 к.), од фиса Бериша, из Свирца (Јабланица).

-Риковц (1 к.), од фиса Сопа из Рујковца (Јабланица).

-Кљајић (1 к.), од фиса Сопа, из Клаића (Јабланица).

-Лапаштица (1 к.). од фиса Сопа из Лапаштице (Јабланица).

У махали Товарник:

-Младеновићи (2 к., Митровдан):

-Здравковићи (1 к., св. Јован) и:

-Станојковнћи (1 к., св. Јован). Сви су досељени из Лапаштице (Јабланица) 1913. г. на купљена имања.

У Турску је 1924. године исељена једна арбанашка кућа од рода Зајчевц.

The post Порекло презимена, село Кремената (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ваганеш, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на северном подножју брда Белог Камена, око извора Чубуре.

Воде.

Воду за пиће добија из овог извора Чубуре.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Буче, Грабљак, Пржина, Бели Камен.

Тип села.

Село је збијеног типа. дели се у две махале: Милићарску и Станковићску. Између махала је мали празан простор и поточић Чубуре.

Старине у селу.

Ha југозападној страни у близини села постоје добро очуване зидине старе цркве. По очуваним натписима на њој види се да ју је зидао Дабижив, .,Дробњаков унук" за време цара душана.

Постанак села.

Пре 170 година, пре него су се у њену населили садашњи најстарији родови, село је било пусто. Вероватно је раније ово село било чнфлук, јер су тада ови досељеници дошли на господарску земљу. Доцније је село расло прираштајем и досељавањен.

Порекло становништва.

Родови у Милнћарској махали:

-Милићарци (9 к., св. Јован): пресељени пре 170 година из Тиринца на господарску Земљу.

-Bрањци (4 к., св. Никола). Старина им је у врањском крају. Предак рода је био слуга у Милићараца, који су га оженили.

У Станковићској Махалн:

-Станковићи (5 к., св. Никола); пресељенн из Месовића (Маревце) од зулума пре 170 година.

-Цубић (1. к.), арбанашкн род од фиса Бериша; пресељен из Ораовнне пре 140 година. Старина му је у Малесији.

-Бучмент (1 к.), арбанашки мухаџирски род од фиса Тсача, досељен из Бучумета (Јаблапшна) 1878. г.

Пре 70 година је у северну Србију исељен српски род Стојанкићи.

The post Порекло презимена, село Ваганеш (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Ораовица, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Аравичком Рнду Аравнчке и Кременатске Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора. Код Арбанаса има и један бунар.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Врапчи До, Аравички Рид, Радов до; за шуму: Миленов Камен, Ливатче.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у две махале: Горњу и доњу. Мухаџири живе у обема махалама. Удаљење између махала је 2 км. Куће у махалама нису груписане.

Порекло становништва.

У селу нема старинаца. Пре најстаријих досељеника у селу су живели Арбанаси (арбанашкн род Цубићи у Ваганешу). Не зна се да ли су ови Арбанаси затекли село. По расељењу Арбанаса у селу се настанио српски род Стојковићи. Од тада је село расло прираштајем. 1878 г. се у село досељавају и Арбанаси мухаџирн.

Родови:

-Стојковићи (11 к., св. Никола); досељени из Тулара (Јабланица) пре 140 година побегавши од арбанашког зулума.

-Станковићи (1 к., св. Никола); пресељени 1928 г. из Ваганеша, од истоименог рода, на купљено имање.

Арбанашки мухаџирски родови:

-Мркоја (3 к.), од фнса Краснића; досељени из Мркоње (Јабланица).

-Талироц (2 к.), од фнса Круе Зи, из Талировца (Јабланица).

-Бријан (1 к.), од фнса Краснића, на Бријана (Јабланица).

У Турску се 1924 године иселило 5 арбанашких мухаџирских кућа.

The post Порекло презимена, село Ораовица (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Љештар (по књизи Лештар), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на источном подножју брда Модре Главе, на Лештарском Потоку и на Бољевачкој Реци.

Воде.

Воду за пнће добија из извора и плитких бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Осојница, Падалнште, Бело Поље, Игрнште; за шуму: Падалнште, Модра Глава, Дретинан, Манастир.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Лештар (испод Модре Главе), Поток (поред Лештарског Потока) н Маћедонце (на Бољевачкој Реци). Ова последња је названа по једном арбанашком мухаџнрском роду који је досељен од Маћедонаца у Јабланици. Удаљења између махала су око 1 км. Куће у махалама нису груписане.

Историјат и старине у селу.

У повељи деспота Стевана Лазаревића, издатој 1441 год. село се помиње под именом ЈЊшикз. У хатару села има две порушене цркве, једна на месту Манастир и једна на садашњем гробљу.

Порекло становништва.

У селу је само један стариначкн род, јер је главни и најстарији део села (махала Лештар) био чифлук, у коме се становништво често смењивало. Махала Маћедонцн je постала насељавањем мухаџнра 1878. г., а махала Поток око 1900. г. пресељавањем из махале Лештар.

Родови у махали Лештар:

-Живовићи (3 к., са. Арханђео). Прадеда досељен пре 140 година на Бусиња (Косово) да би избегао крвну освету Арбанаса. За тог прадеду Живу кажу да је био врло угледан, паметан и „силан“. Кажу да је држао три жене и да су му све три биле венчане.

-Миловићи (2 к., св. Никола); пресељени пре 60 година на Трнићевца пошто их је протерао господар са чифлука. И у Лештар досељени на чифлук.

-Брзаковићи (2 к., св. Никола). Као чифчије су живели по многим криворечким селима. У Лештар досељени на чифлук пре 70 година из Стрезовца.

У Махали Поток:

-Младеновци (3 к., св. Никола). Старинци су, али су се пре око 70 година иселили у Бољешце, на чифлук. У Лештар су се вратили око 1900. год. пошто су купили земљу од господара Новобрђана.

У махали Маћедонци:

-Бугоновц (5 к.), од фиса Хота; досељени из Бугоновца (Јабланица).

-Тупала (4 к.), од фиса Сопа, из Тупале (Јабланица).

-Mаћедонци (2 к.), од фиса Гаша, из Маћедонаца (Јабланица).

-Сијарина (2 к.) од фиса Хота, из Сијарина (Јабланица).

-Маровц (2 к.), од фиса Бериша, из Маровца (Јабланица).

-Мркоја (2 к.), од фиса Краснића, из Мркоње (Јабланица).

-Bpaпца (2 к.), од фиса Краснића, из Врапца (Јабланица).

The post Порекло презимена, село Љештар (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Бољевце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Бољевачком Риду између извора Бољевачке Реке и брда Грохота и Мрамора.

Воде.

Воду за пиће добија из чесама.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Врело, Мучибаба, Мрекљавац, Бара, Липе; за шуму: Папратска Падина, Рудине, Планина, Редиие, Мрекљавац, Бабин Гроб, Варник.

Тип села.

Село је збијеног типа, само је неколико кућа мало изван главног дела села. дели се у 5 махала: Николннску, Младеновску, Митровску, Смиљанску и Кукутинску. Називи махале су по најјачим родовима у њима.

Старине у селу.

На месту „Липе" је порушена српска црква, која је била посвећена св. Пантелејмону. На путу за Царовце, на месту Варник, поред гомила шљакне, има трагова неких зграда.

Порекло становништва.

У селу има и стариначког становништва. Село је расло прираштајем н досељавањем.

Родови:

-Николинци (Младеновци, Живковци, Ивковци н Кукутинци, 15 к., св. Никола), старинци.

-Смиљанци (6 к., св. Никола), старинци.

-Митровци (9 к., св. Никола), старинци.

-Илинци (1 к., Ваведење). Старина им је као код Перића у Извору, из кога су рода исељени пре 70 година у Ваганеш. У Бољевце досељени пре 60 година.

-Броћанци (1 к., св. Никола); досељени 1928 године из Трнићевца, на женино имање.

-Петковци (1 к., св. Јован); пресељени 1925. г. из Драганца, на мираз.

The post Порекло презимена, село Бољевце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Царевце (по књизи Царовце), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на Царовачком Риду.

Воде.

Воду за пиће добија из кладенаца, а Стариначка Махала - из бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Деја, Царов До, Карачево, Попова Њива; за шуму: Ревац, Раван, Реднне. Остали топографски називи: Бела Вода или Кисела Чубура (слабо кисела вода).

Тип села.

Село је разбијеног типа. дели се у три махале: Мозговачку (на југу), Стариначку (на северу) и Огњаиску (на истоку). Називи махала су по родовима у њима. Удаљења између махала су 5-15 минута хода. Куће у махалама су груписане.

Гробље овог села је у хатару села Јасеновика и заједничко са Јасеновиком. Кажу да је то остало од старине.

Порекло становништва.

Тврди се да је село старо. У селу има још један старнначки родноме је чак и презиме Старинци. Село је расло прираштајем и досељавањем. Године 1878. се у селу настанила једна арбанашка мухаџирска кућа.

Родови:

-Старинци (4 к., Митровдан), су старинци. Веле да је њихов предак „старинац“ судио некада на Новом Брду заједно са Утманом из Јасеновика.

-Мозговци (5 к., св. Никола); досељени из Клобукара пре 110 година. Земљу су купили од неких Срба Грлака, који су се после иселили. Даља старина им је у Мозгову.

-Огњанци (3 к., св. Јован); пресељени пре 70 година из Бушинца, на купљено имање.

-Черкиновци (1 к.), арбанашки мухаџирски род од фиса Сопа; досељени из Бувца (Јабланица) 1878. године.

The post Порекло презимена, село Царевце (Косовска Каменица) appeared first on Порекло.

Порекло становништва села Драганац, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у горњем делу Драганачког Потока, испод Зеленог Врха.

Воде.

Воду за пиће Стари Драганац добија из два бунара и два извора, а Мали Драганац из три извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Паункова Ливада, Смрдан, Плужина, Грошето, Лотра, Шљивак, Пландиште, Бачевиште; за шуму: Пландиште, Студени Кладенац, Манастир, Лозанце, Савина Глава, Голема Сечнна.

Тип села.

Село је разбијеног типа. дели се у две махале: Стари Драганац (на северу) и Мали Драганац (на југу). Махале су одвојене Драганачким Потоком. Удаљење између махала је око пола км. Куће у махалама су груписане.

Историјат.

Село се помиње око 1400. године. На месту садашњег манастира Драганца постојала је порушена црква која је 1868. године обновљена и претворена у манастир.

Постанак села.

У почетку прошлог века, када су се садашњи најстарији досељенички родови населили, село је било пусто. Отада је оно расло прираштајем н досељавањем. Године 1878. су се у селу настанили и Арбанаси мухаџири.

Порекло становништва.

Родови у махали Стари Драганац:

-Марковци (2 к., св. Никола). Старином су из Кололеча, одакле су пресељени пре 140 година због убиства неког Арбанаса. Ово су обнављачи села.

-Павићи (1 к., св. Арханђео); непознатог порекла.

-Рамнобањ (3 к.,) арбанашки мухаџирски род од фиса Бериша; досељен из Равне Бање (Јабланица).

У Малом Драганцу:

-Љумци (7 к., св. Аранђео); досељепн из Љуме ускоро после Марковаца. Прво су се настанили у Бобовнику (Огоште), па су потом прешли у Драганац.

-Пуринци (3 к., св. Ђорће Алимпије). Предак им је био „доведен“ (пасторак), али се не зна одакле.

-Каракушеви (2 к., св. Никола); пресељени пре 60 година из Јасеновика, од истоименог рода. Даља старина као код Каракушаца у Јасеновику.

-Мoзговљани (2 к., св. Никола); пресељени пре 80 година из Мозгова. Један су род са Мозговцима у Царовцу.

The post Порекло презимена, село Драганац (Гњилане) appeared first on Порекло.