Порекло становништва село Лозна, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Лозна, једно од три-четири централна села у Бихору, лежи у долини Лозанске реке, тамо где у њу утичу два потока. Због ова три тока, често ову речицу у Лозној називају и Троноша. На ставама потока развијена је мала алувијална раван, у коју стране и бочне долине постепено падају.
Воде.
Воде избијају готово свуда, али је најважније: Поређе, са кога пије цео средшни део насеља. Други познатији извори у атару Лозне јесу: Бијела вода, Ракита, Водица, Смрчевци. Река и потоци служе за појила и покретање 7-8 воденица. Нешто мало се користе и за наводњавање, особито у равни где се гаје кукуруз и поврће.
Тип села.
Лозна се дели на крајеве. У средини је Лозна у ужем смислу, а около њени делови на странама долина: Сајковац, Баре, Присоје, Загуше, Рухаја, Малина, Дераче.
Земље и шуме.
У овима су крајеви под њивама н ливадама: Косман, Лопаре, Блатка, Дрезга, Врстеннца, Чардачине, Дубока раван, Борови бријег, Трускаја, Селишта, Терзијина ливада, Смрчевца, Сенокоси, Гроц, Bелике њиве, Богићсвац. Шћепанов лаз, Спасовица. Шуме и утрине су: Стрменице, Водице, Паљевине.
Постанак села, историјат и старине.
Природни усдови у Лозној су повољни за земљорадњу и воћарство. Осим тога, према њој гравитира један део Бихора и Корита. To и још неки други узроци утицали cv да cе овде развије насеље већег значаја. У средишту насеља на званом месту Лозница била је црква коју народ сигурно по реци назива Троноша. Од једног њеног дела је Омер-бег Ћоровнћ подизао кулу. Али су делови зидова цркве постојали све до пред балкански рат 1912. године. Што је интересантно Ћоровићи су сваке године давали цркви прилог у воску. Предање каже да је у овој цркви служило шесг калућера. Пет су побегли, а шести примио ислам. Од њега су, кажу, муслимани Вишњићи у обдижњем седу Црнишу. Остатак старијег српског становништва је гробље иза куће Јокића, где се и данас сахрањују православни Срби.
Данашња Лозна и њено становништво потиче од краја 17. века. Кажу да је Хајдар–паша подигао овде кулу када је угушивао побуну у Бихору. После 1699. године у Лозну долазс Ћоровићи, који су одавде владали великим делом Бихора око 200 година. Мехмед Ћор-паша, родоначслник Ћоровнћа, дошао је у Лозну из Осијека после заузимања овога града од стране аустријске војске. Он и његови потомци нмали су спахилуке у Бихору. Y Лозној ду подигли четвороспратну камену кулу која се завршавала дрвеним чардаком. Њене високе зидове видео сам још 1928. године. Око куле су биле друге беговске куће које су подизане по угледу на град. Али, иако се овде управљало, Лозна је била село. То је остало и онда кад је овде била среска власт измећу два светска рата. Тек посде 1945. године мења се изглед насеља. Томе је допринело оснивање поште и телеграфа, задружног дома, осмогодишње шкодс, продавница, здравствене и милицијске станице, општинске, сада месне канцеларије. Због овога и због саобраћајних веза, сада према Лозни гравитира неколико бихорских села, као и неких насеља из суседних Корита.
Порекло становништва.
Као што је речено, најстарији становници Лозне су:
-Ћоровићи (15 к.), чији се предак овамо доселио из Осјека. Од Ћор-паше су Ћоровићи у Ивању (15 к.) и у Суводолу (2 к.). Око 20 кућа Ћоровића се иселнло у Нови Пазар после 1912. године.
-Мустајбашићи (8 к.) рођаци су са Хоџићима у Годијеву.
-Ајдарпашићи (5 к.) из суседног села Радулића.
-Шахмани (10 к.), чији се предак доселио од Гусиња, кажу да су даљом старином из Груда.
-Лутовци (12 к., сл. Никољдан), досељени су пре 130 година из Лутова у Братоножићима. Убили су у свађи око овна свога роћака Јовановића и побегли од крви. Рођаци су им Лутовци у Дапсићима и Загорју код Иванграда, али су доцније досељени непосредно из Лутова.
-Јокићи (Балевићи), (5 к. сл. св. Николу), досељени такође из Братоножића (Пелев Бријег).
-Секулићи (2 к., сл. св. Пантелсјмона). досељени из Заграђа код Иванграда, где и данас живе Секулићн. Ђорђије, који сада има 90 година, каже да је његов дед досељен.
-Марковићи (3 к., сл. Св. Ћирило) су досељени из Мораче.
-Ђуровићи (2 к., Сл. Никољдан), доселили су се овде из Пештера, а тамо из Куча. Све ове породице православних Срба живеле су као чифчије на земљи бегова Ћоровића.
Између два рата се населила једна кућа:
-Петрића из Трепче (Васојевићи).
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Лозна (Бијело Поље) appeared first on Порекло.