Порекло становништва село Срђевац, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан
Положај, име и тип села.
Ово село, чији назив сигурно потиче од личног имена негдашњег власника, лежи при утоку Годушке реке у Лим. Дели се у два дела: Сајковац и Палочак. Сајковац је на падинама брда Сајковца, а Палочак на левој страни реке. У новије време, после 1912. године, настаје и трећи део села у равни, где су биле ливаде.
Воде.
Лозанска се река користи за појила н наводњавање. Изворске воде су у подножју страна, а бунари у равни. Главни извори су Бијела вода, вода на Лазовима и Јоше.
Земље и шуме.
Свн потеси њива и ливада носе старе називе: Стублови, Куча, Лопари, Шћепанице, Торомани, Поље, Раван, Чавин мост, Глушчеви, Баре, Јанџића кућнште. Утрине поврх села су Поповци, Дијело, Руднице, Кртерине, Стрмице, Сигавице, Јоше.
Старине у селу.
Старине у селу представљају пространо „Латинско гробље" у Стубловима. Припадало jc старијем српском становништву, што се види и по крстачи од сиге. Y овом гробљу су сахрањивани и неки Јанџићн, који су одавно исељени. Ту је основано и ново православно гробље. Једно место у Глушцима испод Поповица зову „Црквина“. Ту се и сада виде остаци гробља и капеле у њему. У Јошу се такоћс примећују остаци неке старе грађевине.
Порекло становништва.
Судећи по предању, преци данашњег становшшггва су поглавито досељени из друтих крајева.
Старинци су:
-Токовићи (2 к.), чије је насеље било у Равнима. Одатле их је „потиснуо“ Кајабеговић. Неки су отишли у Костену (Бихор), а одатле се „због крви" иселили у Зајчиће код Сјенице. Њихови роћаци су Гарговићи у Иванграду.
-Мучевићи (7 к.), кажу да су пореклом од Гусиња.
-Дервишевићи (12 к.), по једном казивању роћакају се са православним Пешићима, али имају и своје рођаке у Гусињу. По свој прилици овде су се населили рано из планско-гусињске околине. Имали су агалуке у Пријелозима и Фемијића Кршу. У њиховој кући је био барјак за један део Бихора.
-Хасановићи (8 к.), наглашавају да су рођаци са православним Шћекићима. Добро се међусобно пазе - „кажу један другоме: рођо".
Посде 1912. године неке муслиманске породице иселиле су се у Турску, а уместо њих се на купљену земљу настанили православни Срби са леве стране Лнма и из околине Берана:
-Бубање (3 к.), из Бубања;
-Шћекићи (3 к.), и:
-Недовићи (3 к.), из Пријелога;
-Михаиловићи (1 к.) из Пријелога,
-Крунићи (1 к.) из Подврха и:
-Божовићи (1 к.) из Главаца.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Срђевац (Бијело Поље) appeared first on Порекло.