Порекло становништва села Ковачи ( засеоци Боће, Лазовићи, Брезова Глава (Брезовац), Ковачи, Попе, Главе, Жупања, Копривница, Плана и Пупавне. ), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Заселак БОЋЕ — БОЋИ
Заселак у долини Боћке реке под Кавњем (1636м).
Осим Боћке реке, речице су: Колска река и Крива река. Две воде су: Извор "На Белице" и Извор "У Ћуровића".
Делови атара називају се: Селиште, Њиве испод Селишта, Баре, Локва, Ливаде, Орнице, Ливаде "У Сопоте", Ливаде "У Кола", Реља, Бисеркуша, Трска, Пискавица, Маринковац, Росопас, Чука, Граб, Брајине, Плочник, Река, Кркавац, Осоје, Шибље, Бориковица, Опуће и Пробијено брдо. Бачије су: "У Блата", Забелу, на Лазини, Торинама, Дунделу и Репишту.
Тип сасеока.
Заселак састављају кућне групе. Три су гробља овог засеока: Грковићко гробље у Селишту крај "латинске" црквине, гробље Бисераца–Бисерчића на Црквенцу и гробље Мирковића на Локви.
Име засеока.
Име засеоку су дали потомци Боћа (ном. Боћ), брата Ботунова, старог досељеника из Црне Горе. У Катастиху манастира Девича записано је село „Боћане“ 1772.године
Вук је забележио Боће (НПМ: Акузатив место номинатива) село у Кнежини Јошаница, Новопазарске нахије.
Године 1921. у засеоку су: 96 домаћинстава с 480 чланова, а 1948 – 40 домаћинстава, c 343 члана.
Старине.
У засеоку су знатни и бројни остаци старих рударских радова: шљакишта, "рњаге" троске — "лакње" од отопљених руда; стара рударска окна и поткопи, па називи старе рударске терминологије — топоними: Каваљ, Кола, Колска река, Пробијено брдо. Код "латинске" црквине се обавља "сеоска" молитва о Другој Тројици, на Духовски понедељак, док се код црквине купи сабор прве младе недеље по Петров дану. У њивама крај црквине приликом обраде земљишта налазили су ситне сребрне новчиће. На Црквенцу је била "некад" мала црква, али од ње нема трага. Узвишење између Кавња и Сувог бора зову Карауле
Порекло становништва.
Родови.
Има више од 250 година како су два рођена брата Боћ и Ботун старином из Црне Горе – "од Подгорице" дошли под Кавањ и засновали село, по потомцима брата Боћа названо Боће – Боћи. Пивнице ових Боћа биле су у Боћкој пољани у Александровачкој Жупи. Из Боћа спустили су се доцније у Жупу Ботунови потомци, рођена браћа Радул и Милисав и у близини Боћке пољане засновали село које се по њима — Ботуновим потомцима прозва Ботуља, новије Ботуњи. У Боћу су потомци брата Боћа:
-Грци" (Грковићи, Божанићи и Савковићи) -15 кућа, Ђурђиц, 3. новембра, Ђурђевдан и Св. Илија. Њихови сродници Боћи и друга презимена су у насељима Гокчанице, Подибра и Западноморавског Поморавља.
Ботунови потомци у Ботуњу су:
-Радуловићи, Милисављевићи и Шљивићи; Добродолци у Добродолима – Брзећу; Васићи–Поповићи у Ћелијама у Доњој Расини и њихове раселице у Јанковој клисури – Разбојни и у Куршумлијској Бањи. Славе су: Ђурђиц и Ђурђевдан.
Крајем 18. или почетком 19. века су прешли из Барина у Јелакцу:
-Ђуровићи, Мирковићи, Обрадовићи, Павловићи (7 кућа, Св. Арханђео 8. новембра),
-Бисерчић (1 кућа, Михољдан и Св. Агатоник), од Бисерчића из Гоча, села више Врњачке Бање.
-Краговић (1 кућа) је од Краговића из Мура у Рудници.
После 1900. доселили су се "на мираз", "на имање" домазети:
-Дуњић (1 кућа, Св Вартоломеј и женина слава Ђурђиц) од Дуњића из Рокца, ушао у Грковиће.
-Непознато (1 кућа, Св Арханђео и слава имања–земље Ђурђиц) од Вукмировића — Милетића... (...и женина слава Св. Арханђео) од Угричића из Јелакца у Ђуровиће.
-Котурановић (1 кућа), од Котурановића из Јошаничке Бање (Св. Јован, 7. јануара и слава имања Михољдан) у Бисерчиће.
-Чомагић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру), дошао је из Чомага, засеока у Јошаничкој Бањи.
Заселак ЛАЗОВИЋИ
Мали заселак западно од Боћа, под Растовом главом.
Пије се вода с извора.
Делови атара се називају: Селиште, Равнине, Денаћевац, Смрека, Ливаде "У Кола", Бела стена. Бачије су на Јасиковици.
Заселак састављају две кућне групе. Групе се називају презименима родова. Групе одстоје једна од друге око 200 м, а куће у њима су наблизу.
Име засеоку су дали Лазовићи, потомци досељених Лаза.
Порекло становништва.
Родови:
После Велике сеобе (1690) прешао је из Војмиловића од Милетића предак Лазо и засновао "село" Лазовиће.
-Лазовићи су у 6 кућа (славе Св. Јована, 7. јануара и Св. Јована Претечу – Ивањ дан).
Убрзо за Лазом Милетићем из Боћа је прешао предак:
-Божанића (5 кућа, Ђурђиц, Ђурђев дан и Св. Илија 20. јула).
Заселак БРЕЗОВА ГЛАВА
Заселак је на заравни јужно и ниже Лазовића.
Пије севода с извора – Брезовске воде.
Испод кућа на заравни под ливадама, мало плитко улегнуће испуњено водом преко целе године, зове се Језеро.
Потеси имају називе: Небешко /поток, Брдо, Њиве и ливаде/, Ланиште /њиве и ливаде/, Плакаоница или поток Плаконица. Овде су бачије, ливаде и баште с повртарским културама.
Гробље је на месту званом Турски гроб.
Вук је забележио село Брезову у Кнежини Јошаници Нахије новопазарске.
Порекло становништва.
Родови.
Има више од сто педесет година како су се доселили:
-Филиповићи/Симитановићи/ и Јовановићи (5 кућа, Ђурђиц, Ђурђевдан и Св. пр. Илија). Они су од Грковића из Боћа.
Око 1850. настанили су се:
-Радићи (2 куће, Св. јев. и ап. Лука), од Луковића из Бзенице.
Нови су досељеници (после 1900. године):
-Спасојевићи (1 кућа, Св. Пантелеј, 27. јула), од Лужњака из Јошаничке Бање.
-Баринац-Павловић (1 кућа, Св. Арханђео и женина слава Ђурђиц), од Павловића из Боћа је "на миразу" у Филиповићима-Симитановићима.
Заселак КОВАЧИ
Заселак је западно од Брезове Главе и Војмиловића, у долини потока Ковачице.
Речице и потоци су: Ковачка или Главска река, Небешко и Камешница, а воде: Извор у Великој ливади и Извор код Милановића кућа. Пије се и вода из бунара.
Делови атара се зову: Зарово, Страна, Забел, Луковаче, До, Њиве код Дуба, Река, Милетић, Велика ливада. Бачије су на Јанковцу.
Две кућне групе су наблизу. Гробље је на Руђаку.
Историјат засеока.
В. Симић је испитивао Плану, средњовековно средиште рударске привреде, па наводи да су средњовековни Ковачи средиште индустрије гвожђа; да су Ковачи засновани у вези с пралиштима злата у месту Главама, даље да су се уз испираче злата одмах настанили ковачи (за оправку рударске опреме). У Ковачима су становали и Дубровчани. Према дубровачким архивским књигама, 1426. године курир који је имао да преда писмо неком Дубровчанину у Трепчи нашао је адресанта у villa chovazi (селу Ковачима). Године 1812. Коваче (тако) је село у Кнежини Јошаници и Нахији новопазарској.
По попису од 1921. у Ковачкој кметији су 297 домаћинства, а 1948. у Ковачимаје пописано 42 домаћинства, с 350 чланова.
На брегу Томињачи више Општинске суднице и школе, управо над саставцима потока Ковачице и Ковачке — Главске реке стојапа је црква–храм посвећен Томи апостолу у католика, 20. јуна (3. јула). Од цркве нема трага; види се само мало овално улегнуће на месту некадашње цркве. Око црквине је старо гробље. Гробови су обележени блоковима стена и великим камењем повађеним из реке. По предању, гробље је "саборско" и настало је у једном дану. Турци су однекуд дошли изненада и напали окупљене на сабору код цркве o црквеној слави, многе су побили и поклали. Мали број преживелих покушао је да се спасе бекством. Међутим, Турци су их прогнали преко реке, на Цигановцу сустигли и све побили. Убијен је и свештеник који је служио службу тога дана. Изгинули су сахрањени на месту погибије. Гробови су обележени крупним камењем, а на "Поповом гробу" побивен је већи необрађен камен. Прича се и како је оскрнављена црква, да би се "опрала" од невино проливене крви склизила по ноћи у реку, а ујутру осванула преко реке на месту Милетић. Уствари, цркву је подигао "на својој земљи" неки Милетић, свакако имућан човек, трговац. За изградњу цркве употребио је грађу разорене цркве ап. Томе – Томињаче. Садаје Милетићева црква потпуно у рушевинама. На црквини се купи сабор о Св. арх. пролетњем, сутрадан по Благовестима, 26. марта. Између Кована и Глава је старо гробље. На Равни у засеоку Попама, не зна се место, је Раданов гроб. Радан, рударски "цар" био је надзорник свих рудишта у Плани. На Јанковцу су три "незнана" гроба. На Великом Перушевцу стоје трагови "турског" шанца.
Порекло становништва.
Родови.
-Милетићи, славили су Св. Јована, 7. јануара и Св. Јована Претечу, 24. јуна. Чини ми се да су они, давнашњи досељеници, дошли "од мора" – из Дубровника. Дуго времена живели су у Војмиловићима и Ковачима и остали у тим местима и по престанку рада у рудницима рударског рејона у Плани. Сада се у Плани ни један род не презива Милетић, док се крвни сродници Милетића презивају:
-Раковићи и Костовићи у Војмиловићима; Toшoвићи у Ковачима; Лазовићи, старије Милетићи, у Боћу; Чеврљаковићи, старије презиме Милетићи, у Виткову и Боботама, селима Александровачке Жупе; Стевовићи у Лесеновцима и Горњем Ступњу у Александровачкој Жупи; Милетићи, Војмиловци — Стевовићи, Михаиловићи, Стевановићи и Савићи у Малој Грабовници, у месту "На Брусу". Сада у Малој Грабовници, Дртевцима и варошици Брусу су. Неке породице Милетића из Ковача одселили су се Бошњане, село Темнићу. Војмиловци из Војмиловића прелазе у Гокчаницу и настањују се у Церју, Рудњаку, Предолу и Дубову. Из Гокчанице се спуштају у Подибар и настањују у селима Грачацу, Врби, Рибници, Ковачима и у Краљеву. Из Подибра удолином Ибра и њеним продужењем пластичним долином Груже улазе у Гружу и настањују се у селима Балосавама, Грабовцу, Липници и Честину.
-Лопаћани славе Св. Јована, 7. јануара и Св. Јована Претечу, 24. јуна. Тврде да су ове славе од старина и да их никад нису мењали. Међутим, велика група родова старинаца у Сочаници на Копаоничком подручју слива Горњег Ибра познати "јовањчани", презимена не казују, прислужују Усековање главе Св. Јована Крститеља, 29. августа. Тога дана у Сочаници крај извора Богдановца купи се народ на сабор. Сочанци су се спустили с планине Лопата у Сочаници, и по месту порекла прозвани су Лопаћани. Милетићи и њихови сродници пак тврде да су пореклом из Лопата у Левој Реци у Васојевићима; "Ми смо Лопаћани", кажу али одбијају и помисао да су од племена Васојевића, од данашњих Васојевићких Лопаћана. Мислим с тога да су сочански Лопаћани, као и Васојевићки Лопаћани, тако прозвани не по месту порекла, већ да су и једни и други пре него што су преобраћени у православну веру у време архиепископа Саве као католици крстили се шаком као лопатом; – лопаташи, лопатари.
-Тошовићи (8 кућа, су крвни сродници Раковића и Костовића у Војмиловићима, као и исељених Милетића.
Ускора за Милетићима доселили су се преци Џода.
-Миловановића (9 кућа, Св. Никола зимњи и прекада, њихова стара слава "Св. Мојсило", сутрадан по Тодоровој суботи – "Тодорици"), од Џода из Рудна у Студеници. После Џода није било никаквих досељавања.
Нови досељеници после 1900. године:
-Војмиловац (1 кућа) је од Војмиловаца из Заступља у Рудњаку.
-Вељковић (1 кућа, Св. Јован, 7. јануара и женина слава Св. Никола), од Војковићи из Јошаничке Бање, ушао је у кућу Џода –Миловановића.
-Тлачинац (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и слава "мираза" Св. Јован, 7. јануара), из засеока Тлачине (у левом сливу Ибра) ушаоје у Тошовиће.
Заселак ПОПЕ и ГЛАВЕ
Заселак Попе је на Попском брду, а заселак Главе на Главском брду. Оба засеока су на десној страни Ковачке–Попске или Главске реке.
Воде имају ове називе: Млакица, Заврће, Студенац, Цвејовићки извор.
Делови атара заселака носе називе: Њиве "У Обрњица", Раван, Ратковина, Брдо, Њиме "У Међа", Њиве "Равништа", Рудине, Глављани, Стране и Њиве "Код Куће". Бачије су "На Мурча" и на Боровој њиви.
У засеоцима су кућне групе удаљене међу собом непун километар, а куће у њима су збијене. Заједничко гробље заселака је на Дубљу.
Име засеоку потиче од Попа, трговаца из Дубровника, тамо се помињу 1282. године и поново у 15. веку.
Име засеоку Главе дали су досељеници. У засеоку су седели Милетићи. И једни и други су по занимању кројачи и чланови братовцпине под заштитом апостола Томе.
Историјат засеока.
Претпоставља се да су становници Глава: Главе и неки Милетић подигли цркву апостола Томе у Ковачима и даје неки Милетић подигао на свом имању нову цркву.
Вук је забележио села Попе и Главе у Кнежини Јошаници, Нахији новопазарској. У Речнику Ј. Гавриловића (1846) Попе, село у општини истог имена имало је 5 кућа с 26 становника. Ппе је тада седиште "примилителног" суда — општине. У попску општину спадала су ова села: Предоле (старо — "Предоље") у Гокчаници, Плана, Ковачи, Боће, Дубраве, Војмиловићи, Главе; село Гоч на планини Гочу, Гвоздац, засеок Каменице у Подибру.
Године 1874.у Попама билоје 12 кућа По Попису од 1921 y Попама је 56 домаћинстава, с 240 чланова.
Порекло становништва.
Родови.
Сасвим су исељени Главе и Попе.
- Главчићи, Радосављевићи и Радовановићи (17 кућа, Св. Никола зимњи и прекада стара слава Св. Мојсило), један су род са Џодама – Миловановићима у Ковачима. Много су се селили на разне стране и у разно доба. Њихови крвни сродници су: Џоде – Главчићи у Рудњаку; Илићи у Предолу; Милашиновићи и Живковићи у Брезни; Главчићи у Грачацу и Крушевици (Жичи); Главчићи и Рудњани у Подунавцима; Г лавчићи и Доцићи у Отроцима; Милашиновићи и Илићи-Гошинци у Рибници. – У гружанском селу Чукојевцу Главчићи су забележени као "старинци". У Врњачкој Бањи и селу Липови у Западно–моравском Поморављу су: Попчићи (Перковићи и Рајковићи), Пајићи, Тошићи и Срећковићи. У Попама Главчићи су се једно време презивали:
-Тоскићи. Од Тоскићи–Главчића из Попа су садашњи Тоскићи у Будиловини.
"Дошљаци" нови досељеници су:
-Пршићи (3 куће, Св. Арханђро и слава имања Св. Никола зимњи), од Пршића из Криве Реке су дошли на имање Вукосава Главчића.
-Цвејовић (1 кућа), од Грковића" из Боћа прешао је на "куповину" (купљено земљиште).
-Вукмировић (1 кућа, Св. Арханђео и женина слава Св. Никола зимдки), од Вукмировића из Барина у Јелакцу, ушао је у Главчиће.
-Дуњић (1 кућа) је "дошљак" од Дуњића из Рокца.
-Јаснић (1 кућа, Св. Врачеви и Св Јован, слава имања), од Јаснића из Дубрава прешао у Борово – Гокчаницу на имање Ристе Јаковљевића.
Заселак ЖУПАЊА – ЖУПАЊЕ
Заселак је високо на десној страни уске а дубоке долине реке Јошанице, испод брда Мурча, с кућама на двема речним терасама и ниже става Ковачке – Главске реке и Јошанице.
Водом са Извора у Потоку служи се цело село. У Вељковићима су два бунара.
Делови атара имају називе: Старо село, Бунар, Бакче, Воћњак раван, Ливаде, Ивице, Орља, Страгуни, Прошивалци и Валоге. Поред реке Јошанице су ливаде Лука и Ћатовац.
Жупање састављају две кућне групе, од два рода различитог порекла. У засеоку су два гробља: гробље Вељковића у Вељковићима и гробље Прошилаца Тодоровића, поред "копаоничког" пута Биљановац — Ботурићи -Брус
Међу селима која су Срби држали под својом влашћу 1812. године Вук је забележио Жупање (тако) у кнежини Јошаници и нахији новопазарској. Године 1874. Жупањаје имала 8 кућа. По Попису од 1921. године у Жупањи је било 10 кућа, са 67 становника.
Порекло становништва.
Родови.
-Вељковићи – Баринци (10 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Мали Св. Арханђео, 6. септембра), прешли одавно од Вељковића из Јелакца–Барина. Живели су најпре y Старом селу, а доцније су се изместили са кућама на данашње место.
-Прошивалци (3 куће, Св. ап. И ев. Лука) су дошли" од Новог Пазара". Живели су у засеоку и за турске управе. Од Прошивалаца су данашњи "Прочовалци" или "Прочовалчани" на Власини.
Заселак КОПРИВНИЦА
Растурене куће засеока Копривнице су на косама брда Дубља и Девља, на десној страни Копривљанског потока – Копривњака.
Пије се само вода са извора. Воде су: Лупња, Извор у Маљенику, Ивор код Врбе, Извор код Корита, Извор у Локви.
Делови атара се називају: Божовац, Ракитовац, Забрдица, Боровњак, Крушевље, Жежница, Орља, Велика раван, Кућиште, Младеновац, Савићи, Преко Брда, Гложје, Равнине, Поток.
На Дубљу је гробље Попа и Копривнице. У гробљу је стара црквина. Крај црквине је гробље побијених на сабору код цркве. Гробови су обележени крстачама од белог "студеничког" мермера, с урезаним крстовима, звездицама и разним шарама, а натписа нема.
Године 1812. село Копривница спадалаје у кнежину Јошаницу и нахију новопазарску. Године 1874. у засеоку су 12 кућа, а 1921. у Копривници су: 35 домаћинстава, са 175 чланова.
Порекло презимена.
Родови:
-Бојовићи и Радичевићи (5 кућа, Св. Алимпије Столпник), су од Чингелића – Марковића из Пупавна (акуз. место ном.).
-Главчићи и Арсићи (9 кућа, Св. Никола зимњи; прекађују стару славу "Св. Мојсила", сутрадан по Тодоровој суботи), су од Главчића из Попа. Обадва рода живела су у засеоку и за турске владавине.
-Савићи (3 куће, Св. Игњатије, 20. децембра), су од Савића из Лучице – Баљевца у левом Ибровом сливу.
Заселак ЖЕРАЂЕ
Заселак кметије Биљановца (налази се у тексту кметије Ковачи, оп. Милодан) је на странама долине Великог потока, десне притоке Лиланице.
Потоци су: Велики потом и Облички поток. Воде су: Жераћки извор y Бекчићима, Пантовићки извор у Пантовићима, Извор код Сиге, Извор у Доњем селу и Облик.
Делови атара су: Обличка раван, Велики долови, Мали долови, Жераћке стране.
Постоји подела засеока на Горње Село и на Доње Село. Гробље Горњег Села је код црквине Св. Петке. У Доњем Селу је гробље овог другог дела засеока Жерађе.
Вук је забележио Жерађе, село у кнежини Јошаници, Новопазарској нахији. У Речнику J. Гавриловића Жерађе с Багашем, село у плочкој општини, срезу јошаничком, има 1844.године 28 кућа,с 218 становника. Године 1921. у засеоку Жерађу пописано је 17 домаћинстава са 90 чланова.
У Доњем Селу су купишта од старе троске "шлакњишта". У близини су улегнућа "рупе" од кућа и зграда, као и остаци темеља неких грађевина;све су то остаци неког старијег насеља. Код црквине Св. Петке купи се велики сабор о Великом Петку.
Порекло становништва.
Родови:
-Бојовићи (2 куће, Св. Пентелејмон, 27. јула), има више од две стотине година како су се доселили из Горњих Села у Васојевићима. Даљим пореклом су од племена Куча. Јочовићи,грана овога рода је изумрла по мушкој линији.
-Новковићи (1 кућа, Св. Јован зимњи и летњи) су од Новковића – Распоповића из Пискање –Прибоја. Даљим пореклом су од Домановића - Врачеваца из Мачковца.
Око пола века после досељених из Прибоја дошли су:
-Бекчића (8 кућа, Св. Никола зимњи), од Бекчића из Дрења у Раковцу;
-Пантовићи, Савићи и Гајовићи (5 кућа, Св. Игњатије), из Лучица – Баљевца у левом сливу Ибра.
После 1900. дошли су призети:
-Бекчић–Јочовић (1 кућа, Св. Пантелејмон, слава мираза, а "очина" слава Св. Никола), ушао је у Јочовиће.
-Бојанић (1 кућа), од Бојанића из Багаша, нов. Бојанића "дошаоје на жену" Бекчића.
Заселак ПЛАНА
Данашњи заселак је високо на десној (присојној) страни уске долине Киже-Планске реке, на косама Јасику и Чаушици, што се од Вучака благо спуштају реци.
Речице и потоци су: Кижа – Планска река, Царински и Недељков поток, а воде: Извор у бањици, Топлик и Јанкова вода.
Топографски називи за њиве и ливаде су: Пазариште, Селиште, Вртаче, "ћуров до, Крилача, Кулина, Чуња, Јо'ар, Брњица, Бара, Попова страна, Њиве код Топлика; за шуме и испаше: Цеовиште–Цовиште, Трговиште, Бачевиште, Главица, Делови, Јелина раван, Гајић (од – гај), Суво рудиште или Стрмац. Бачије су на Царини, Лепотици и Јевића крсту.
Заселак састављају три кућне групе од три рода, разног порекла. Гробље је на Брду, у близини старог гробља и црквине.
Историјат засеока, старине и легенде.
Има предање да је Плана била "велика варош" за управе "Римљана" или "Латина". Плана, у изворима Plane помиње се често од 1346—1415. године у дубровачким архивским списима. Јиречек каже да је Плана у средњем веку била знаменито место, у комеје дубровачка колонија с конзулом на челу. Имала је католичку цркву, а одржавала је трговинске везе с Рудником, Крушевцем, Трговиштем, Трепчом и Сребрницом. Вук је забележио Плану, село у кнежини Јошаници и Нахији новопазарској.
Године 1874. Планаје имала само 9 кућа. Године 1934. у Плани сам забележио 3 рода с 20 кућа.
Данас се Планом назива предео на Копаоничком подручју слива Ибра на граници према Гокчаници, пределу у југозападној подгорини планине Жељина, с насељима у сливовима Ковачке, Попске–Главске реке, десне притоке реке Јошанице и Планске реке - Киже, десне притоке реке Ибра. У време испитивања насеља су спадала у Планску општину Студеничког среза. Плана је заселак у кметији, селу Плани. Под појмом Плана треба разумети предеону целину и управне јединице: општину, кметију – село и заселак. Појам Плане, као предела у вези је с предањима о богатству и издашности планских рудника, као и о знаменитој "великој вароши Плани" из српског средњег века. У свим наведеним значењима Плана је у општој употреби само у најближој околини засеока, док у удаљенијим пределима Плана означава само "заселак" – мало село на Копаонику.
Многи и разноврсни трагови живота града и рудника у рејону Плане сачували су се у материјалним остацима, називима места и предањима. Највише трагова се везују за стару рударску радњу планског рејона. Селиште под Вучаком је на странама Царинског потока. Цело је обрађено (њиве и баште). Приликом обраде земљишта наилазило се на "дуваре", темеље од кућа и зграда око куће, цеви од печене глине, па глеђосане; у ствари трагови градског водовода; клинце од кованог гвожђа, рбине од грнчарије, "старинске" новце, поједине делове накита махом прстење. Судећи по нађеним остацима старијег живота могло би се закључити да је овде било средњовековно трговачко насеље Плана. Међу остацима кућа и зграда је Кулина. Под дебелим бусеном траве распознају се темељи четвороугаоне куле зидане каменом заливаног кречним малтером. Ово би била средњовековна рударска кула ради одбране у случају напада, карактеристична за рударска насеља која у близини немају тврђаве. У Селишту су две црквине. У црквини на Брду, на десној страни долине Царинског потока, на црквеним темељима недавно су озидани зидови висине 1–1,2 м. Црквени храм био је посвећен Св. пр. Илији. У црквеном поду је надгробна плоча с натписом старом црквеном ћирилицом. Више црквине је старо гробље. Гробови су обележени великим блоковима стена и на њима нема никаквих ознака. Ниже црквине, спуштајући се Кижи, неке њиве су на месту званом Попова страна. По предању ово земљиште држао је свештеник градске цркве. Друга црквина је на левој страни Царинског потока, према црквини на Брду; на лепом је положају. Од ове црквине стоје рушевине од камења и кречне сиге. Из Селишта ишао је пут у Цеовиште-Цовиште. Више пута у Коваче, виде се трагови старог пута на дужини 80–100 м. Над Селиштем, под Главицом избија извор Чуња. Мештани су на Чуњи откопали "чунце" (= чунак, глеђосане цеви) водовода. По "чунцима" извор је прозван Чуња. У близини извора ископана је "остава" старинског новца. Ниже Главице је узвишење Тамничко брдо, а у подножју узвишења је некаква подземна шупљина, кажу "Тамница". Има предања да су "Римљани" – "Латини" у Плани имали суд на коме се судило самим Дубровчанима. Осуђене за тежу кривицу затварали су у тамницу, а осуђене на смрт вешањем вешали су на месту Вешалице. Место је на десној страни Киже-Планске реке и под Поповом страном. Јанкова вода у Плани и Јанковац, брдо у засеоку Ковачима зове се по Јанку, великом богаташу. Кућа овог Јанка била је на брегу, данашњем Јанковцу. Прича се да је Јанко од куће догонио стадо од хиљаду глава оваца и напасао га око извора Киже–Планске реке. Умро је изненада негде у близини извора данашње Јанкове воде, и на месту где га је смрт затекла, сахрањен је са златним штапом.
До рудишта Цеовишта – Цовишта је место Трговиште. Овде се трговало рудама, што би их рудари ископали у Цеовишту. Градски трг сједним пазарним даном у недељи био је над Селиштем, на месту званом Пазариште. Према неким знацима изгледа да је Плана могла имати јавна купатила.
Више Трговишта је до Илиџе. Овај назив опомиње на бању – купатила на том месту.
Порекло становништва.
Родови.
-Тривуновићи (8 кућа, Св. Јован Крститељ и Св. Јован Претеча), доводе порекло од претка Милутина Тривуновића, од Лопаћана из засеока Војмиловића. Милутин је прешао отуд "има више од две стотине година". Како у прво време по доласку није имао суседа, позвао је из Барина у Јелакцу и настанио поред себе Богоја, претка данашњих:
-Богојевића – Баринаца (9 кућа, Св. Арханђео, у новембру). Доцније Милутин је прихватио и настанио поред Богоја Стевана Богићевића "бежанца" – "Арнаутина", од Тутина на Горњем Ибр од кога су:
-Богићевићи су најдаљом старином из племена Мораче. Има их 3 куће и славе Св. Архангела и стари славу Велику Госпојину. Они су од Жура –Журићи.
Заселак ПУПАВНЕ
Мали заселак је западно и ниже села Плане, под брдом Разлећем, на десној страни долине Киже–Планске реке.
Пије се вода из реке.
Делови атара називају се: Побрњица, Борова раван, Њиве испод Победице, Селиште, Ђурђевице, Осоје, Брегови, Крш, Самар и Црвени брег.
У засеоку је само једна кућна група. Куће су уједном низу. Гробље је ниже кућа, у Реци — Кижи.
Пупавне је старо насеље. помиње се први пут као насеље у повељи краља Стефана Првовенчаног Жичи; краљ је писао Жичи и Гвочаниву с Пупавними. Вук је забележио Пупавње, село у кнежини Јошаници, нахији новопазарској.
Године 1874. Пупавња има 5 кућа. Земљиште у Селишту је пуно неравнина. За улегнућа у земљишту кажу да су "рупе" од кућа и зграда. Данашњи становници мисле да је најстарије насеље било у Селишту – средњовековни Пупавни. За Ђурђевицу (под Влахом) тврде да је некад била настањено место.
Порекло становништва.
Родови.
-Чингелићи – Марковићи (9 кућа, Св. Алимпије Столпник и Св. Ђурђе, 23. априла) су непознатог порекла. У Чингелиће су ушли "миражџије" из Гокчанице:
-Милојевић (1 кућа, Мратин дан и женина слава Св. Алимпије), од Милојевића — Понораца из засеока Добре Букве и:
-Косовац (1 кућа, Св. Јован Крститељ и слава мираза Св. Алимпије), од Косоваца из Борова.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Ковачи (Рашка) appeared first on Порекло.