Порекло становништва села Раковац (и засеоци Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
РАКОВАЦ
Положај села.
Село Раковац је источно од Дубоваца, у изворном делу и на десној страни (присојној) Дубовког потока.
Воде.
Осим Дубовског потока су потоци Кричев и Црни поток. Воде имају ова имена: Челин, Извор у Томића и Јанковићки извор.
Земље и шуме.
Поједина места у атару села називају се: Раковац, Теговиште, Вељи крш, Орловић, Лисички крш. Бачије су на Врлетњаку, Мекој пресли, Црном врху и Циганској реци.
Гробље је у Дубовском потоку.
Године 1812. Раковац с Црном Главом спадао је у кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску.
Године 1874. сам Раковац има 21 кућу. Године 1891. Раковац са засеоком Дрењем има 99 пореских глава. – 1921. у Раковцу је пописано 29 домаћинстава е 283 члана, а 1948 — 39 домаћинстава с 427 чланова.
Порекло становништва.
Родови.
"Има више од две стотине година" како су се доселили преци данашњих Ера, познатијих под презименима:
-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и "Савин дан"– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.
Напомена приређивача:
Филип Јовановић Ера (Раковац, 1821–Крушевац, 27. Септембар 1911), познати крушевачки трговац, најбогатији човек у Округу, милионер, народни посланик, задужбинар. Његов овлашћени потписник у трговини је био Коста Ф. Јовановић (Раковац, 1869–Крушевац, 7. марта 1892), трговац, градски одборник, оснивач и члан хуманитарног фонда за помоћ сиротих ђака, члан Трговачке омладине, члан певачке дружине "Обилић" у Крушевцу и др.
ДРЕЊЕ
Положај засеока.
На десној страни долине реке Јошанице, управо на улазу, кад се иде из Јошаничке бање, у Јошаничку уску и дивљачку долину — Дрењску клисуру, је велика кућна група под Витушем (1289 м). Вода је Извор код Печкићких- Пуношићких кућа.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су око кућа у потесу Дрењу. Испашаје на брду више кућа.
Историјат насеља.
Године 1812. "село" Дријен спадало је у кнежину Јошаница и Нахију новопазарску.
Године 1874. Дрење има 12 кућа. По Попису од 1921. у Дрењу је 21 домаћинство са 173 члана, а по Попису од 1948. — 26 домаћинстава c 228 чланова.
Порекло становништва.
Родови:
У великој сеоби крајем 17. века доселили су се:
-Вујићи (1 кућа, Св. Ћирик -Ћириловдан), из Дренице – "од Вучитрна". После рата 1914/ 1918. г. неке породице од ових Вујића одселиле су се у Горње Становце, село на вучитрнском Косову.
Убрзо за Вујићима у село су се доселили:
-Бекчићи (23 куће, Св. Никола зимњи и летњи) из Берберишта на Рогозни, да у Дрењу постану бекчи-бекчије, стражари и чувари који се брину о безбедном пролазу Дрењском клисуром.
У Бекчиће је "на миразу":
-Дубовац (1 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча), из засеока Дубоваца.
ДУБОВЦИ
Положај засеока.
Мали засеок источно од Дрења, у подножју Кулине; друга имена: Дубовска кула, Обође, Јеринин град, на десној (присојној) страни Дубоковског потока.
Воде.
Пије се само вода са извора.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде и испаша су око кућа.
Име засеока.
Име засеоку дали су досељеници из Дубовца у Дреници.
Старине у насељу.
На истакнутом положају – главици стрмих страна (1.055 м), високо над Дрењском клисуром су развалине куле од камена и на станцу камену. Кула са сталном посадом била је подигнута ради заштите пута долином Јошанице.
Порекло становништва.
Родови.
У засеоку су сами:
-Дубовци (13 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча). Доселили су се у Великој сеоби, из Дубовца у Дреници.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Раковац (Рашка) appeared first on Порекло.