Порекло становништва села Батоте, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године - издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је високо на странама долине Стрмачке реке и њене десне притоке Батотске реке. Земљишно подручје Батора захвата простор између Липовца на западу и северозападу, Дубаца и Жуња на истоку и села Магова на југу. У међама села су: Барска чука (909м), Лепа гора (1036м), Равна гора (1112м) или Младенов гроб "Над Јаниће", Вршковац, Велика и Мала Липа, Велики трупац (953м) Мали трупац (Мијатова ливада), Маговско пресло, Хумка (993м), Локвеник (1.052), Кадић коса, Липовска река.
Воде.
Речице и потоци су: Стрмачка река, Батотска река и потоци: Глуварски, Кркановачки, Савићки, Шљивански, Грчки, Стари, Јанићки, Раванички поток. Познатији извори су: Слатина, Сига водица и Изворак. "У планини" су јаки хладни извори: Ајдучка вода у Лепој годи и Студенац "у Мале липе".
Земље и шуме.
Делови сеоског атара називају се: Копутица, Миленковићко пресло, Роде, Савићка чука, Раваница. На брдима Главару и Лепој гори су државне букове шуме.
Тип села.
Сеоске куће издижу се на странама брда или су у подножју брда у међама сеоским, док их нема у долинама речица и потока. Куће су на Расју, Ристићком брегу, Миленковићком брду, Ђуричкој чуки, Микуљанској чуки, Јанићком брду испод Лепе горе, Вршковца и Бабиног брега.
Кућне групе удаљене су 300 –1.000 м једна од друге. Осам гробаља села Батота су: на Чуки, Градишту, Вршковцу, Лепој гори, Лазу, Јанићком брду, Наслону и Расју.
Године 1837. има 26 кућа са 36 пореских глава; 1874 – 67 кућа; 1921 – 26 домаћинстава е 621 чланом; 1948 – 121 домаћинство са 1.007 чланова.
Старине у селу.
У селу су многи трагови ранијег живота. У Селишту (Стријићким ливадама) је старо Вучино гробље. Према предању, Вучино гробље остало је од ранијих сеоских становника "Џидова" – Јевреја. У Расју, у близини кућа Бајагића (Радоњића) је "џидовско гробље". У њему су се копали сами Џидови (Јевреји).
У Грчком потоку једно старо гробље је "грчко" гробље. У грчком гробљу, као и у старом гробљу (у Јанићком потоку) сахрањивани су Грци.
Ниже куће Борисава Ристића је старо сеоско гробље, гробље предака данашњих становника. У Старом селу су неравнине, већа и мања улегнућа. По предању, овде је било насеље. У Расју, на Кућетинама, нема видних остатака насеља.
У Стојићима стајала је дуго времена цркцина Никољача, храм посвећен Св. Николи летњем. Године 1931. на црквини је подигнута црквица-храм поисвећен истом свецу. У Кошутици, под Кадић косом, прича се да је била нека велика кућа с подрумом. Манастир Стрмац с црквом посвећен Богородичиним родитељима Јоакиму и Ани, прича се, подигли су "давно" монаси из разореног манастира Св. архиђ. Стефан у Лепенцу, "били су избегли у планину Лепу гору". Према објављеним подацима манастирска црква је изграђена 1865. године. Црква није проучена. У Раваничком потоку, у месту "Селце" Батоћани су живели у збегу, у рату 1876.године.
Порекло становништва.
Родови:
-Савићи – Радосављевићи (15 кућа, Митров дан и Св. прор. Јеремија) и:
-Стојићи (4 куће, Св. Никола) вратили су се из бежаније из Левча. Тамо су избегли у време Карађорђевог војевања.
У доба општих покрета наших народа у 17. Веку у селу су се настанили:
-Ђурићи, Милошевићи, Јанићи, Бајагићи – Радоњићи (22 куће, Св. Архангел). Јанићи и Бајагићи прислужују "Вељи" Госпођиндан. Сви ови су од племена Мораче.
Око пола века после Морачана Дошли су:
-Кошутанци–Здравковићи (11 кућа Св.архиђ.Стефан), су од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род с Кошутанцима–Здравковићима су Чајетинци у Доброљупцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.
После 1750. године у Батоте је прешао из Трећака Бошко Андрејић, предак данашњих:
-Бошковића — Андрејића (7 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник) и Риста Мечкар, прадед Борисаву Ристићу (рођен 1875. године), од Мечкара из Дренове. Од Ристиних синова: Марка, Ђоке, Тодора и Саве су данашњи
-Ристићи, Марковићи, Ђокићи и Тодоровићи (14 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник).
После Ристе Мечкара у селу се настањује предак данашњих:
-Јочића (9 кућа Св Тома и Томина недеља), из Игроша у Александровачкој Жупи.
После рата 1877/78. у селу се настањују:
-Бачићани – Миленковићи (3 куће, Св Врачеви), из Ковачице у копаоничкој Шаљи.
-Бургија – Бургићи (2 куће, Св. Јован), од Бургија из Рокца – Ивља у Јошаници.
-Мехуљанци — Микуљанци (2 куће, Св. Петка), из Доњег Микуљана више Куршумлије.
-Николићи – Веселиновићи (2 куће, Св. ап. и еванг. Лука), из Трновице у Лабу.
-Митровићима (2 куће, Св. Алимпије Столпник) дошаоје отац из Жарева y Стојиће.
-Кулиза — Петровић (1 кућа, Св. Мина), дошао је на девојку Кошутанаца.
-Кулиза – Радовановић (1 кућа, Св. Мина-Мрата), од Кулиза из неког села у околини, ушао у кућу Кулизе Петровића.
-Ђокић (1 кућа, Ђурђиц) из Липовца, ушао у кућу никољштака Ђокића.
-Маринковић и Минић (2 куће, Томиндан и Томина недеља) су од Томинчана из Игроша, сродници Јочића у селу. Први се призетио у Милошевиће, а други у кућу Бајагића.
-Кричак — Симић (1 кућа, Ђурђиц), од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.
-Радмановац (1 кућа, Св. Врачеви) је од Радмановаца из Жарева.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Батоте (Брус) appeared first on Порекло.