Порекло становништва села Буљесовце, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је са обе стране, а у почетку Буљесовског Дола, десне притоке Коштаначке Реке. Спада у ред најбољих овдашњих села по положају, земљи и води; због тога је по причању, као што ће бити поменуто, и име добило. Док су околна села разбијена у мале, оно је на окупу – само су трла изван села.
Воде и клима.
У селу постоје три чесме, које никада не пресушују а и вода и м је изврсна; зову их: Накина, Поп-Нешина или Голема и Поп-Мишина чешма, по именима оних које су их подигли. Велике су, какве се и у Врању виђају, сазидане од тесаног камена пре око 70 година. Од њих тече поток назван Буљесавским Долом. У селу постоји и један бунар, који је недавно ископан.
Поред добре земље, која је у близини и око села, вода је један од разлога што су куће овог села на окупу; водом са чесама служе се и када у пољу раде, а ту и стоку поје.
Мада је село у долини, у заклону, ипак је у њему хладноћа као и у околним селима.
Земље и шуме.
Сва им је земља за обрађивање око села, а на местима званим: Јарице, Самовилско Коло, Слибоку Дол, Дуб, Стублина, Рамниште и Врла Страна. Та су места удаљена од села од 5 минута до пола сата хода.
Сваки има свој браник и по мало паше у Слибоком Долу и око њега. Слибоки Дол је био манастирски.
Немају заједничку пашу и шуму.
Тип села.
Село је збијеног типа. У турско доба сматрано као ма(ха)ла села Буштрења, али само код ондашњих власти, док је у народу одувек сматрано као село.
Куће су све у групи, растављене ограда дворова, путем сеоским или обичним земљиштем 30-40 корака.
У селу живе породице:
-Ивковци, Ћајци (Ћајинци) или Нешинци и Каралејци.
У селу има око 20 кућа.
Трла.
Мештани овог села имају своја трла ван села а на местима званим: Габрике и Дуб. Поред њива и винограда ту има местимично крупне горе – дубица. Далеко су од села 10 до 20 минута хода. Поједини имају и по два трла; једну ван села а једну до куће: свака кућа има трла ван села. Укупно има 15 трла, од којих су 9 изван села на поменутим местима. Трла код куће старија су од оних ван села – која су саграђена пре 60-70 година када су становници удаљили стоку од кућа. Разлог што ни мештани, попут околних села, нису прешли да живе на трлима је земља и поље, која је родна и у близини, око села, те су им трла била близу и вода, која је изврсна и какве нема око села, где су им имања, па је, када је потребно, и тамо носе.
Име селу.
Прича се да је село добило име Буљесовце од „Боље Селце“, како се најпре звало данашње село Буљесовце – због „оралије“, која је близу села и веома родна као и због добре воде.
Старине у селу.
У селу постоји Старо Селиште, које је одмах испод сеоских кућа са обе стране Буљесовског Дола. Ту и данас има воћака, ту су баште и конопљишта, а било је и зидина. Прича се да је ту било село под именом Боље Селце, које је чума уништила. Од тог села заостало је Старо Гробље, где је и данашње. Ту је и стара црква Св. Николе, која је недавно обновљена. Др. Јован Х. Васиљевић, који је био у овој цркви пре него што је обновљена, „судећи по боји живописа, уколико се распознаје у ликовима неколико светитеља у олтару“ и по запису на једном камену од 1552. године вели да је та црква из XVI века.
Поред Буљесовца у турско доба водио је Влашки Пут, назван по Власима, становницима села Преображења, који су поглавито њиме ишли а које и данас зову Власима. Из Преображења Влашки Пут је водио на Горње Жапско, Буљесовце, Буштрење, па излазио на Старачки Пут.
Порекло становништва.
У селу су ови родови, по редоследу досељавања.
-Ивковци, Никољдан. За њих се прича да су најстарија породица у селу а неки тврде да су старинци – једини су се они спасли, када је село пре данашњег чума уништила – а други (у селу Горња Жапска), да су им преци дошли из села Ђермана (Врањска Пчиња у сливу Вардара) и да су у турско доба „маден“ плаћали, што је вероватније.
-Ћајци (Поп-Нешинци), Аранђеловдан и Никољдан – због деда Петра, чији је предак (по некима прадед, по другима чукундед) добегао из околине Ћустендил-Бање, где је убио Турчина-спахију и своју жену, са којом је овај живео. Пошао је, веле, да бежи у „кумановско“, али га у селу Кршевици срео Мехмед звани Ћор-Паша (умро 1824. године) и задржао га у селу Кршевици, давши му земљу у атару данашњег Доњег Раистовца близу великог дуба, који и данас постоји (преко српско-турске границе). Он се ту настани, али пошто Усеин Паша у споразуму са беговима отме земљу кршевачку у Морави, то он напусти Кршевицу, оде у Преображење па одатле у Буљесовце, где затекне две куће ивковске. Ту га позвао неки деда-Петар из ивковске породице, који је имао много земље и посинио га. Причају, да је у то време у селу била још једна породица, Пупинци, која је изумрла. Потомци досељеника из Ћустендил Бање су Ћајци и Поп-Нешинци.
-Каралајци, Аранђеловдан, чији се предак (деда) доселио пре 70-80 година из села Св. Никола (турски Клисели, на Овчем Пољу) и био слуга у селу, па се и настанио.
После ових у село се није нико доселио.
Распоред кућа у селу је у вези са редоследом досељавања; најстарија породица Ивковци су у средини села; на десној страни Буљесовског Дола, најближи чесмама – ту је била и најстарија ивковска кућа.
Село слави две славе: Св. Симеон и Св. Никола – летњи.
ИЗВОР: Према књизи Ристе Т. Николића „Врањска Пчиња“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Буљесовце (Врање) appeared first on Порекло.