Порекло становништва села Градиште, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Географско топографске прилике.
Село лежи на темену долине језерског пода Градишта, на десној долинској страни Нишаве, на висини од 510 метара; насеље је положено на заравни која надкриљује улазни део у ждрело Градишког Кањона Сићевачке Клисуре. Оно се локализовало котлински и клисурским развојем под усамљеним узвишењем Чуком, између долина Ливађа на истоку и Конопљишта на западу. Виши део села, Горња Мала, заузима најниже падине Чуке; на њу се надовезује Доња Мала са осталим махалама.
Воде.
Мештани се водом служе са сеоске чесме, бунара и извора. У селу је извор Тополе; извори су у атару: Палавац, Станишица, Стубал Доњи, Стубал Горњи, Врбовац, Коритишта, Чуриловац и Вељи Дол.
Границе атара, земље и шуме.
Границе атара повучене су на местима: Душман, Слбица, Младенов Гроб – са Сићевом; Рибаре – са Перишом; Плеш – са Белоињем; Голубачак и Црнољевски Преслап – са Црнољевицом; Пернатица – са Округлицом; Ланишћи Врх – са Гулијаном; Комин, Радев Камен, Паралово, Ђулачки Дол, Србеница, Лозја, Јутеница и Једац – са Долцем; Нишава – са селом Црнче.
Топографска имена за обрадиве површине су: Слбица, Душман, Лаз, Коритишта, Нетребичје, Дубрава, Јенов Дол, Стубол, Станишица, Србеница, Дол, Пејна Глава, Жирович, Брдо, Гујин Крст. Белавац, Њива, Вељи Дол, Патетеница, Габарје, Врбовац и Падиње. Утрине и шуме обухватају: Плеш, Дренску Рудину, Орловачу, Пернатицу, Марачевац, Стружину, Ланишћи Врх, Радев Камен, Паралово, Зелениште, Густу Шуму, Душман, Коритиште и Крајиште.
Старине у селу.
На месту Чука распознају се „зидурине“ од старог утврђења, које је штитило приступ Сићевачкој Клисури. Недалеко од насеља има црквиште Св. Илије. Градиште има два сеоска оброка; један је посвећен Св. Николи а други Св. Илији.
На месту „Старо Гробиште“ у потесу Гуин Крст, у старим гробницама, поред костура и „пепелишта“ наилази се на ратничке ножеве, „златне гривне“, прстење и друге предмете.
Порекло становништва.
Старинци су:
-Шибалинци (Младеновићи);
-Радуловци (Радуловићи и Ђорђевићи);
-Ђуђуранци (Крстићи и Величковићи). Има их одсељених у мали Долац и:
-Митићи. Сви славе Јовањдан.
-Српкинци (Крстићи) и:
-Ђорговци (Ђорђевићи), Св. Ђорђе.
-Златрговци (Јовановићи и Ђорђевићи), Јовањдан и Св. Ђорђе, има их одсељених у Ниш;
-Ђуринци (Ђурићи), Св. Ђорђе, има их у Нишу, Крушевцу и Станици Долац (Мали Долац) и;
-Тричковци (Крстићи), Јовањдан и Св. Ђорђе, има их одсељених у Нишу.
-Латковци (Крстићи, Ђорђевићи), Св. Ђорђе. Има их одсељених у Станицу Долац.
-Андреинци (Андреићи), Св. Ђорђе.
-Даинци (Бранковићи, Здравковићи), Св. Ђорђе.
-Каселејци (Ранђеловићи), Св. Ђорђе.
-Палашевци (Крстићи, Јовановићи, Величковићи и Живковићи), Св. Врачи. Има их одсељених у Ниш.
-Живинци (Цветковићи), Аранђеловдан.
-Сећеравци (Савићи, Благојевићи, Петровићи, Марковићи и Костићи), Никољдан. Има их одсељених у Моклиште, Београду и Ћуприји.
-Милинци (Милићи), Никољдан. Има их одсељених у станицу Долац.
-Џановлинци (Петковићи, Младеновићи, Величковићи), Никољдан.
Досељеници су:
-Бакићи, Никољдан, су Цигани-Роми, досељени из Црвеног брега.
Сеоска преслава је Св. Петка. Петковица је била црквена слава цркве Св. Петке која је срушена 1947. године. Заветина је Св. Јеремија, тада се носи литија. „Воловска слава“ су Св. Власи. „Због берићета“ светкује се Илиндан и летњи Никољдан.
Село има своје гробље.
ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Градиште (Бела Паланка) appeared first on Порекло.