Порекло становништва села Шпај, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
[caption id="attachment_60586" align="aligncenter" width="670"] Базилика код села Шпај, откривена па затрпана приликом изградње Коридора 10[/caption]
Географско топографске прилике.
Село је на темену највише Нишавине Шпајке терасе од 150 (440 м) под одсецима вишег кречњачког језерског пода Ћитке и Дела (554 м). Највиши крај насеља, Горња Мала, заузима падину звана Гњила. На овом положају, под последњим кречњачким кршевима потковичастог гребена Суве Планине, Шпај је на тераси оног чота, у врх истоимене избочине, која затвара Облук Црвене Реке према дну ужег – западног дела Белопаланачке котлине.
Воде.
Село се водом служи са чесама, бунара и пумпи. Шпај има две чесме, које добијају воду из резервоара у селу. Бунари, којих има 7, су дубоки од 6 до 12 метара. Сушних лета вода се у бунарима мути и омањи код плићих. Пумпе црпе изданску воду са дубине од 6 метара; једна од двају пумпи је школска. Извори у атару су: Николин Поток, Стевани Кладенац, Селиште, Кладенчиште, Штулановац и Смиловац.
Границе атара, земље и шуме.
Границе атара повучене су на местима: Страње, Лице и Мовац – са Глоговцем; Рајковске Њиве и Утрина – са Тамњаницом; Тршевина и поточић Башча – са Црвеним Брегом; „шпајски атар“ – са Црвеном Реком; Нишава – са Вран Долом; Мастиште, Јасеновик, Старо Лојзе, Умљак, Смилевац, Брестовац, Локва, Бели Прст, Сип, Вучевлук, Планиница и Длгарница – са Вргудинцем.
Топографски називи за обрадиве површине су: Поље, Пејаница, Појатиште, Тршевина, Штулановац, Ђурина Бара, Кладенчиште, Русалијско Гробиште, Шупљи Камен, Јасеновик, Драготин Камен, Црквиште, Равниште и Смиловац. Утрина је на местима: Грбин Дел (голет), Врла Страна, Николин Поток, Дубје и Сип. Шуме обухватају: Вучевлук, Грбовску Ливаду, Златарицу, Корију, Страну и Страње.
Тип села.
Шпај је збијено насеље са нешто разређенијим крајевима. Главни сеоски крајеви су. Горња Мала, Долња Мала и Орашје.
Старине у селу.
На месту Царина, где је земљиште подложно клизању, наилази се на остатке неког ранијег насеља. Откопавају се зидине, опеке и други остаци материјалне културе. Село има два стара оброка; једна је посвећен Васкрсу – сеоској заветини – је у Селишту а други је посвећен Ђурђевдану на месту Дел.
Порекло становништва.
Старинци су:
-Тотурњаци (Митићи и Живковићи), Аранђеловдан.
-Рајковци (Рајковићи), Никољдан.
-Мишићи, Никољдан.
-Кишкарци (Јовановићи), Никољдан.
-Николинци (Спасићи), Никољдан.
Досељеници су:
-Жеглари (Златковићи), Митровдан, су из Веле Бургаса у Бугарској.
-Јовинци (Вељковићи и Живковићи), Марковци (Марковићи), Мејсиловци (Трчковићи) и Мишинци (Величковићи), сви славе Аранђеловдан и досељени су из Црвене Јабуке. Вељковића има одсељених у Белу Паланку.
-Сугарци (Живковићи), Никољдан, су из Црвене Јабуке.
-Николићи, Никољдан, су из Богдановца, досељени 1943. године.
-Ђурићи, Аранђеловдан, су из Комрена.
-Филиповићи, Николићи, Стајћевци (Станковићи) и Ранчићи, сви славе Савиндан и досељени су из Градишта.
-Игићи, Алимпијевдан, су из Тамњанице.
-Курјаци (Поповићи), Св. Петка, су из Топонице.
-Живковићи, Св. Петка, су из Топонице.
-Говедаровци (Тричковићи), Св. Врачи, су из Космовца.
-Џоканци (Ранчићи), Св. Врачи, су из Космовца. Говедаровци и Џоканци као и готово сви остали досељенички родови населили су се у турско доба.
-Шундрини (Николићи), Никољдан, су из Букуровца.
-Стојановићи, Аранђеловдан, су из Црвене Реке. Стојановића, једине исељене породице из Шпаја, има одсељених у Банат, као колонисти.
Насељска и црквена слава је Св. Петка; заветина је Васкрс. „Воловска слава“ су Св. Власи. Св.Петка се светкује „за здравље“.
Село има своје гробље.
У атару овог села постоји место, које се зове Русалијско Гробље. Ту се ископавају остаци неке раније насеобине.
Сеоска црква, храм Св. Параскеве, саграђена је 1869. године.
ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Шпај (Бела Паланка) appeared first on Порекло.