Порекло становништва села Ново Село, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Географско топографске прилике.
Село лежи на Нишавској тераси од 50-60 (330-340 апсолутне висине) метара. Насеље се локализовало додиром северних одсека доњег језерског пода Новоселске Дубраве, источно од долине Јањара и горње ивице поменуте Нишавине, ка дну котлине врло благо нагнуте, терасе. Највиши крај Новог Села смештен је на источној долинској страни тока Долине – на месту где Долина, у неогеном побрђу, просеца насељску површину теменом терасе – и издовјен од осталог насеља тим током и планинским путем који води Дубоком Падином на Суву Планину, спајајући дно котлине са потковичастим оквиром.
Воде.
Село се служи водом са чесама и извора. У насељу су две чесме; називају се „чесме у село“. Једна од тих чесама била је саграђена на Алиловом Чифлику, па је доцније преправљена. Под Јањарем и Трапом, између Иђине Њиве и Куле, избијају слаби извори: Николин Кладенац, Доњи Кладенац, Дудина Бара, Пашмаговац и на крају села, Деда Савин Бунар; више села је извор Јордановица. Водом са извора служи се становништво а напаја се и стока, а са једног кладенца под селом натапају се баште. У насељу су три бунара добока 9, 14,5 и 17 метара. Бунарском водом служе се само четири домаћинства.
Границе атара, земље и шуме.
Границе сеоског атара повучене су на местима: Јовин Мост, Поток, Рибарски Пут, Брдарица – са Белом Паланком; Прави Пут, Вепрова Локва и Дивна Горица – са Мокром; Венац, Дивна Горица – са Космовцем; Средње Бучје, Падина, Лани Вртоп, Ђорићински Вртоп, Маркова Орница, Стража, Вргудинска Ћуприја до Нишаве – са Вргудинцем. Са Моклиштем Ново Село је омеђено Нишавом.
Топографска имена за обрадиве површине су: Луг, Поље, Падина, Закуће, Пасмаковац, Раскрсје, Иђина Њива, Јеловица, Падина под Село и Дуб. Шуме обухватају: Орницу, Липје, Јованову Ливаду, Густи Љиљак, Околчесту Орницу, Конопљиште, Пасуљиште, Пажар, Камену Ивару, Мртвило, Јањар, Раскрсје, Падину, Маркову Орницу и Трап. Утрине су на Сувој Планини под „ридовима“ Врањеваца у потесима: Леви Дол, Мала, Бучје, Велики Вртоп и Шаренкова Ливада.
Тип села.
Ново Село је по типу збијено насеље, ушорено дуж сеоског пута управљеног правцем Нишавиног тока сверозапад-југоисток. Издвајају се два насељска краја: Село, на темену поменуте нишавске терасе и Орашје, око излазног дела долине.
Старине у селу.
На месту Жерница откопани су 1918. године остаци цркве Св. Јована, саграђене у XVI веку. На црквиште Св. Јована, на дан посвећен том свецу, становништво одлази „на молитву и исцељење“.
Порекло становништва.
Досељеници су:
-Маринковци (Маринковићи), Митровдан, су из Црвене Јабуке. Има их одсељених у Белој Паланци и Нишу.
-Пејићи, Јоцићи и Николићи, Пејчиндан и Савиндан, су из Ореовца. Последњи, који броје четири појасева, променили су славу јер су им „деца мрела“.
-Домшинци (Панчићи), Аранђеловдан, су из Беле Паланке, где су се раселили са насеља на Новоселском Селишту.
-Ђорђевићи, Алимпијевдан, су из Космовца.
-Спасићи, Никољдан, су из Шпаја.
-Веселиновци (Веселиновићи), Св. Ђорђе, су из Вргудинца, досељени после 1877. године.
-Стојковићи, Никољдан, су из Космовца, досељени после 1877. године.
Сеоска слава је Св.Ђорђе; тада се носе литије. Сеоска „воловска заветина“ су Св. Власи, 11 фебруара.
ИЗВОР: Према књизи др. Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, Ново Село (Бела Паланка) appeared first on Порекло.