Порекло становништва села Стропско, Град Врање – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи у долини Нерадовске Речице у непосредној близини Дубнице.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из бунара. Даље од насеља избија извор Ћумк.
Земље и шуме.
Називи потеса око кућа су: Криванов Камен, Средњи Рид, Чивлак (сада су ту виногради), Ћумка, Река и Пешчана. Мештани имају потесе и на планини Карпини. То су: Плавило, Лештар, Голич и Длаги Рид.
Тип села.
Због свог положаја Стропско је село збијеног типа. Пружа се од севера ка југу и у том правцу се дели на Горњу, Лажојску, Јазовску и Доњу или Кршевљанску Махалу.
Стропско је 1951. године имало 36 домаћинстава.
Постанак села и старине.
На појединим местима у садашњем селу становници су налазили остатке од некадашњих кућа а на једном месту су пронашли „старо ђубре“. По предању ти остаци потичу „од неко предње село, које је помрло и изгубило се“.
На месту где су виногради становници су откопали 20 гробова. Гробови су били по дну и са стране обложени циглама. Неки мештани претпостављају да су се у тим гробовима сахрањивали Римљани.
Данашње Стропско спада у млађа насеља. Основали су га српски досељеници, који су долазили на чифлик-сахибијску земљу. Оснивачи села били су преци данашњег рода Лажојци. Они су у Стропско дошли пре око 90 до 100 година. После њих доселили су се Јазовци, Манџунци и др.
У Стропском постоји црква Св. Петка. Саграђена је неколико година пре ослобађања од Турака. Одобрење да се гради црква дао је неки Абдула-бег, који је тада имао земљу у овом селу. Он је саветовао мештанима „црква да буде длибоко у земљи и да се покрије сламом“ – што је и урађено.
Пре ослобађања власници Стропског била су три Турчина – Абдула-бег, Сулеман и Заим. Они су живели у Врању, док су се у овом селу налазили њихови амбари и кошеви.
До пре 50 година становнци су имали гробље у Доњем Нерадовцу. Садашње гробље налази се око цркве. У Стропској постоје две заједничке славе; на дан првог петка после Васкрса и на Петковдан – Св. Петка (што је црквена слава). На дан прве славе приређује се велики сабор.
Порекло становништва.
Сви становници потичу од досељеника.
Родови по старости досељавања су ови:
-Лажојци, Аранђеловдан, су најпре живели у Горњем Нерадовцу где имају истоимених рођака. Из Горњег Нерадовца у Стропско су се доселили оснивачи рода Недељко и Цеко. Недељко је дед данашњих становника: Риста, 64 године – Стоја – Недељко, умро око 1910. године.
-Јазовци, Ђурђиц. Њих је деда Цека, предак у роду Лажојци „сотерао у кола“ из Доње Отуље. У овом роду, приликом досељења „деца су била ситна као јазавци“ по чему су добили родовско име. У Доњој Отуљи рођаци су им Симоновци. Даље порекло им је из Пољанице.
-Сагламци, Никољдан, су из Горњег Шапранца код Врања, где имају истоименох рођака.
-Лучанци, Аранђеловдан, су добили презиме по селу у Прешевској Црној Гори одакле су се иселили после 1878. године.
-Манџунци, Ђурђиц, су досељени из махале Дукинац у суседном селу Дубници. Тамо су припадали роду Дукинци, чије је порекле из Стајевца у Горњој Пчињи.
-Некњорци, Никољдан, су досељени из Лапрдинца после 1878. године. Тамо су припадалу роду Рајковци, чије је порекло са Косова. Овде су најпре били чифчије на имању Тасе Стајића из Врања.
-Бањани, Митровдан, су досељени 1910. године из Врањске Бање.
-Љубанци, Никољдан, су досељени из Кршевице, где имају рођаке. Из Кршевице се преудала у род Јазовци мајка, која је довала два сина. Од једног су Љубанци, док се други син касније призетио у Дубници.
-Стојменови, Аранђелован, су досељени из Горњег Нерадовца. Тамо су се звали Пенини и некада били род са Лажојцима.
-Кршевљани, Никољдан, су досељени на купљену земљу 1914. године из Кршевице. Тамо имају рођаке – Петрићевићеви.
-Гута, Никољдан, су досељени 1939. године из Богдановаца.
Исељеници:
-Јазовци, једна породица се призетила у Дубници.
-Кршевљани, једна породица се пизетила у Горњем Нерадовцу.
-Стропљанци живе у Златокопу.
-Преперци живе у (Доњем) Павловцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“ насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Стропско (Врање) appeared first on Порекло.