Порекло становништва села Кременица, општина Бела Паланка – Пиротски округ. Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Географско топографске прилике.
Најнижи насељски крајеви, у Доњој Мали, леже на падини Маџарије – локализовани за одсек Нишавске терасе високе 100 -115 метара (400-415 м). Остали крајеви села су на темену терасе, која се зове Чука, око сеоског пута који се, на овом месту као и Нишавски прекобелавски друм, пружа од истока и југоистока ка западу и северозападу превцем пружања терасе Чуке, и између сеоског пута и друма. Село је на том месту ограничено долином Баре, на западу и долином Рачи Баре - на истоку.
Воде.
Мештани се служе водом са чесама, бунара и извора Војнички Кладенац. Чесме су: Головршина, Стубол и Бојичина Бара. Бунари се на терену терасе Чуке дубоки 19 метара, а по пољу у алувијалној равни Нишаве ђермови и пумпе, које служе за заливање башти, дубоки око 4 метра.
Границе сеоског атара, земље и шуме.
Границе сеоског атара повучене су на местима: Дројино Орничје, Попов Врх, Раћино Сечење, Белинова Њивица, Падиње и Данчуловица – са Ореовицом; Коматина Чука, Мали Друм, Старчер Дол до Црквице и Нишава – са Клисуром; корито Нишаве – са Клењем у Букуровцем. Са Белом Паланком није повучена међа те се неки гранични потеси сматрају за „заједнички атар“.
Топографска имена за обрадиве површине су: Царина, Јанчина Падина, Ливеровац, Бојчина Бара, Калаџина, Бела Лоза, Ђолови, Крушчица, Јасен, Кука, Долњи Брод, Басарица и Маџарје.
Утрине у пуме обухватају Кременицу, Дубраву, Тршевину, Коматину Чуку, Кошариште, Попов Врх, Равни Габар, Ђурину Падину и Шугавицу.
Тип села.
Кременица је насеље збијеног типа. Разликује се Горња Мала и Доња Мала; остали крајеви називају се по прекорима родова који их настањују.
Старине у селу.
На месту Рачи Бара налази се црквиште Св. Илије. Становништво то црквиште зове „Латинска црква“. На месту Црквица, где је данас истоимена железничка постаја, било је неко црквиште о коме се ништа није могло сазнати. У средини насеља – Средселу стоји оброк Св.Ђорђа пренет са Селишта. О Ђурђевдану око оброка обвијају се литије о сеоској преслави. Други „нов оброк“ Св. Николе подигнут је 1886. године.
Порекло становништва.
Досељеници из негдашње вароши Клиасуре или Куричесме (данашње село Клисура), који су основали ово насеље и првој половини XVII века су:
-Јагурудинци (Живићи), Аранђеловдан, Има их одсељених у Београд и Балу Паланку.
-Шуњинци (Јовановићи), Аранђеловдан.
-Курејинци (Ђорђевићи, Пејчићи, Антићи и Спасићи), Аранђеловдан и Ђурђиц. Има их одсељених у Белу Паланку.
-Касијанци (Тошићи), Никољдан.
-Шумановци (Тричковићи и Младеновићи), Никољдан. Има их одсељених у Белу Паланку и Ниш.
-Прлжинци (Јоцићи и Ћирићи), Никољдан. Ређе се чује и изговор Паралжинци. Има их одсељених у Ниш и Белу Паланку.
-Коилковци (Нешићи и Живићи) и Лишковци (Цонићи, Младеновићи, Веселиновићи, Павловићи и Денићи), Св.Ђорђе. Коилковаца-Живића има одсељених у Белу Паланку а Лишковаца у Ниш и Белу Паланку. Извесно је да побројани, данас потпуно издиференцирани родови, који славе исту славу, имају заједничко родовско порекло. О таквим пореклу има трагова у свести неколико најстаријих представника неких поменутих родова.
Остали досељеници су:
-Пркљинци (Бончићи), Аранђеловдан, су из Боњинаца, досељени у турско доба. Дошао Бонча примио славу и родовски прекор и наследио пркљинско имање.
-Величковићи, Аранђеловдан, су из Камбеловца. Доселио се Величко као слуга код читлук-сахибије Головрше.
-Здравковци (Николићи, Гоцићи и Митићи), Никољдан, су из Горњег Риња досељени у турско доба Има их одсељених у Краљеву, Белој Паланци и Нишу.
Село има своје посебно гробље.
Сеоска преслава је Ђурђевдан. Св. Власи су „орачка и воловска слава“.
ИЗВОР: Према књизи др Михаила Костића „Белопаланачка област (котлина)“, издање 1970. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Кременица (Бела Паланка) appeared first on Порекло.