Порекло становништва села Штитари (по књизи Штитаре), општина Беране – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Појмом Штитаре је обухваћено неколико мањих насеља на странама косе која пада према кориту Лима. На заравнима и благим падинама измећу поточића рећају се: Штитари у ужем смислу речи, Бијорићи, Лукавица, Крље и Главаче. Y њима се издвајају групе кућа по родовима.
Земље, шуме и воде.
Присојне стране на којима леже ова насеља повољне су за земљорадњу, воћарство и стоку која пасе на испашн непосредно изнад села.
Осим тога, овај простор обилује у води. Главни потеси у Штитарима су: Штит, Петка, Ранчина, Кисјелица, Банковац, Ђуруновац, Локвице, Побрњица, Рашће, Черене (поред Лима), Стрљевци, Чошчеде, Олнца (Улица), Јежевице, Кукаљевине, Забјели, Рашће, а у Лукавици: Дуварине, Окутњице, Становиште, Дугодијелина. Шуме су: Боленик, Кабасовац, Голубовац, Рашће, Грабље и Валоге.
Старине, име и остали подаци о селу.
Штитаре су старо насеље. У њему су очувани трагови из старије прошлости. Сам назив Штитаре вероватно потиче из времена када је дужност људи овога насеља била да праве штитове. Једно место усред седа зову Штит. Банковац, Ђурновац и Петка подсећају на имена старијег становнишва. На заравни Штиту - Штитару је и „Латинско гробље", које је такође припадло ранијем српском становништву. Y Побрњици је постојада црква коју су Турци срушили. „Петлачко гробље" и гробље у Долинама везано је такође и за раније српско становништво. И у атару Лукавпце на месту Дуварине постојала је црквица.
Порекло становништва.
Становништво у Штитарима се смењивало. Једно време су овде живели неки муслимани који су се због честих напада Брћана морали иселити на сигурнију - десну страну Лима.
Преци данашњег становнишггва су овде насељавани од друге подовине XVIII века.
-Шћекићи (30 к., сл. Петковдан), род су са Шћекићима у многим селима иванградске околине и Бихора.
-Дробњаци (20 к., сл. Ђурђевдан). Досељена су три брата из Тушине у Пријелоге. Један ту остао, други отишао у Бијело Поље, а трећи у Пештер. Овај последњи је у Пештеру убио Турчина и дошао у Штитаре пре 120 година.
-Ћоровићи у Бијорићима (22 к., сл. Ђурђевдан). Милош-Ћоро пребегао „због крви" из Дробњака пре шест појасева. Рођаци су им Кршикапе у Ускоцима.
У Крљама живе:
-Кораћи (15 к., сл. Никољдан). Њихов предак је дошао из Кораћ-дола у Братоножићима пре осам појасева. Један његов брат се наседио у Главацама, други у Рујиштима, а трећи у Крљама. Иако су затекди у Крљама пусту и неискрчену земљу, Исламовићи (муслимани) приморали су их да им као агама дају трећину усева.
У Лукавици живе:
-Карличићи (4 к., сл. Св. Лука). Потичу од попа Карлице, пореклом из Роваца (Булатовнћа); расељавани су се у разне крајеве.
-Дробњаци (4 к.), род су са Дробњацима у Штитарима.
-Ђоковићи (2 к.) досељени из Ивања пре 80 година.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Штитари (Беране) appeared first on Порекло.