Порекло становништва села Фемића Крш (по књизи Крш Фемијића), општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Налази cе на странама које се од Превијанског брда спуштају према кориту Лима. Поред Лимa јс мада алувијадиа раван и две уске флувигдацијалне терасе, које су угдавном под ливадама.
Земље и шуме.
Средњи део страна карактеришу мале заравни за које су везане њиве и насеља, док највише делове покрива шума у чијем су подножју сточарски станови. Главни сеоски крајеви и потеси су: Мрчи до, Крсташ, Орах, Вотњак, Долина, Правина, Подкрш, Кора, Мостине, Змијине јоше, Разбојиште, Букови (диваде поред Лнма) и Анваде. Рашчине су шуме изнад села.
Име селу.
Крш Фемијића добио је садашњи назив по Кршу и братству Фемијића, чији су се преци овде населили пре осам појасева. He зна се сигурно ранији назив мада је село било насељено и пре Фемијића.
Порекло становништва.
-Фемијићи (50 к., сл. Никољдан), пореклом су из Братоножића. Њихов предак убио Куча у Брскуту и отуда побегао са четири сина. Он је умро на путу у Тари, а жена Фемија дошда у Крш. Фемијићи су се брзо множили и ширили. Населили су се и у суседној Брзави (15 к.). Они су били врдо борбени. Вукадину Фемијићу књаз Данило је дао капетанство. Јуначки је погинуо са 12 другова борећи се из куће коју су Турци опколили и запалили. Наследио га је његов братучед Панто, а онога син Милун, који је такоће погинуо у чети при нападу на Малић бега Раџеповића, великог српског непријатеља. Милуна је у капетанству наследио Санчо Фемијић, а овога Милија који се једно време одметнуо од Турака. Последњи главар из њихове куће је Милутин (официр).
-Шћекићи (10 к.), дошли су из оближњег села Штитара пре 100 година.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
The post Порекло презимена, село Фемића Крш (Бијело Поље) appeared first on Порекло.